TRIDESET ŠESTICA DO ZVEZDANE

 

Tih sam godina još bio mlad i neobuzdan.

Bruje trole i zuji neon.

Ona ima haljinu kao iz šezdesetih: široka suknja otkriva kolena a torzo je prekriven uz telo i samo se osrednje sise izmiču. On ima sličnu odeću: odelo buntovnika i belu košulju s vlatima sasušenih travčica. Kreću se kao po koreografiji: Ona ga prati i hvata za rukav. On se grubo cimne i njena ruka padne. Kaže… odmahne rukom kao da tera insekta, okrene se i odlazi u noć. Ona pruži par koraka ali kao da naiđe na nevidljivi zid i ne može dalje, vrati se i sedne na oronulu klupu i plače. Zvukovi grada nestaju po praznim ulicama.

-Zašto? Boli, kida me…

Ja sam pijan, ubljuvan a čini mi se i usran. Ležim, oduzet između nekoliko drveta i parčića livade. Hoću da joj kažem nešto lepo i napinjem se i mumlam.

Izgleda kao duh dok se još trese od bola i plača i prilazi mi na tom mestu između jave i med’ snom. Podiže skute haljine i skida gaćice i čučne nada mnom. Lepšu pičku nisam video. I miriše na breskvicu.

Piššša…

Nije videla da imam lep šešir. Flicovan.

Advertisements