MOLITVA

 

 

MOLITVA

 

 

Dan me pozva i,gle,breze u novo lišće odevene

od kiše noćne čiste pod suncem se raduju

i osmehnuh se:gle,seme radosti pade na moje srce

al’ teško radost raste na umornom srcu.

Gle,seme radosti pade na moje srce

a moj se osmeh odmah ugasi

mnoge su senke i vetrovi za mali plamen.

Jer,poznaju moje oči svetlost i bistre boje

poznaje topli prolećni vetar telo moje

poznaje uvo zvuk pehara punog tajni.

Al’ um se moj priziva jučerašnjice i vidi sutrašnjicu

moja se volja plaši izazova ljudskih

između juče i sutra moje se danas uklješti

i moje je srce samo u planini

a telo ga vuče u maglu močvara niskih.

Koliko skupo ljudi plaćaju mulj i smrad

i koliko preziru blaga večnosti

u sleposti se svojoj svetlosti odriču.

Na što će meni ovi dani trošni da u rđav ih vezujem lanac

koji mi sapinje noge i oči muti

te niti hodam niti gledam.

Teško je breme,Bože,što ga na mene stavljaš

i snaga što mi je daješ posrće.

Klikće soko Vere i poziva me u visine

Nada leđa mojja i kolena ispravlja

ali je Ljubavi mojoj zima.

Idem tamo gde zvezdu daleku vidim

ali Te molim,Bože,da srce moje ne postane tako malo

da u njega ni trun radosti ne bi mogao da stane.

Veliki je Tvoj put i um moj tek trun prašine

s tog puta razume.No,kratkoća moga uma sumnju ne buni moju

i Vera je moja neiscrpna i žilava je nada moja.

Čvrsto je moje telo od Vere

i jake su žile od Nade

ali zašto moje srce ne kuca Ljubav.

Tek je žižak jedan u njemu

koji od studa i vetra čuvam.

Duh SveSveti je tu i ni tmina ni mulj

Ga ne mogu zakloniti

a On prolazi i obilazi me.

Odbačen i umoran od ljudi i dana neplodnih

ostaću trun nevidljive prašine

koju tamo-amo slučaj raznosi.

A odbačeno dete hoće li muž snažan biti

hoće li mu snaga dostatna biti da druge podigne

i sebi mir nađe.

Da dušu svoju nađem obuću sam mnogu poderao

i zlo na sebe primio da ga ništim i promenim

i znam da zla snažnijeg od duše moje nema

jer je na njoj znak Božji i jer sam ratnik Božji.

Ne htedoh da se sklonim i od sveta ruke operem

i tako darove očekujem.I ruke mi ogrubeše

i noge mi se iskriviše.I,gle,drugi rekoše:

Naše su ruke i noge lepe i čiste a onaj je okaljan!

Svakog se greha dohvatih a ni jedan mi dušu ne dotače

i psovka mi je na jeziku bila al’ mi srce ne ogadi.

Žižak me onaj u veri držaše da ga Bog vidi

i da ga Duh SveSveti raspali.

Jer,gde god se moje telo u blato i krv zagrozilo

srce mi je tek za Svetlo jedno otvoreno ostalo.

I pogledah vrata otvorena i videh da Svetlo ne dolazi.

Zar se Duhu SveSvetom na mene rugobnog zgadi

i žižak onaj u usamljenosti hoće li utrnuti.

Jer,vidim da dani moji kraćaju i snaga ljudska

premala je sve namere Tvoje zgodi

i hoću li u pustinji pasti da me živog

lešinari izedu jer slab bejah da bitke tvoje vodim

i prezren budem a da ništa u veri ne beše teško.

Jer,rekoh,Bog nam je svet dao da ga uživamo

kao delo njegovo i da ga od zla čistimo

i snage ne nedostajaše no se znojem i krvlju svojom napajah

i mišice moje ne stadoše

i jačah od vere

i kada bi telo slabilo.

I prođe Duh SveSveti i na otvorena vrata se ne osvrnu.

I mač-Krst moj klonu i videh sebe gde rugoban i prljav

glave pognute i očiju ugaslih,ruku nemoćnih i kolena drhtavih

stojim sam među kamenovima nemim a probuđeno lišće i travke

i radost ljudska behu u daljini i niko me ne pozva.

Glasa da molim nemam no me nada ka glasovima povede i svetlu.

Gde stupih tu glasovi utihnuše i svetlo zgasnu.

Osvrtah se ima li gde ruke da me pridrži ali zalud.

Dane sam u bitkama proveo i bližnji me ne poznaju.

Odrekoh se roditelja,prijatelja,žene i deteta

jer je Bog i Sin i Duh SveSveti jedan

i od očiju ljudskih neviđen dušu na kušnju dadoh

i učini mi se da pobeđujem.

A ljudi me obilaze izdalje gledaju i gade se i šapću

i pogledah se:i,gle,mač-Krst moj s desnicom srastao

i ne mogu ga ostaviti a smrt za leđima ćuti i ne zove.

No digoh glavu i pogledah svet i videh da je mnogo još gada

i neću se od njega u strahu sklanjati no ću ga ništiti

i Bog me ostavi a ja Boga ne ostavih

i podigoh mač-Krst svoj i pođoh u svet bez ljubavi.

 

 


 

 

 

 

Ovde

sakriven od sveta

tražim note prošlosti,prošlosti koje nisu moje,čiji sam samo

odjek

Mrak je oko mog

svetla

koje trne bez nade.

Nema mirisa iza nje.Soba ćuti.

Slična prošlosti koju nisam živeo,slična budućnosti koju nisam snio

ni kap mi nije ostavila svoje slatkoće,gorčina moja tu je da je

uvek pijem.

Šta kazuje jelen na nogama krhkim

vuk u snegu što samo svoje stope nađe

bele ptice nad okeanom modrim

znaju li pesmu moju o tebi,draga,

željan vatre kada ovde drhtim.

Koraci

krug su oko mene.Usred kruga gde je bila gušća je praznina,

deo sobe gde je usamljenost veća već svoj život živi.

Daleko je praskozorje,već mu slutim lik,ili noć me vara

mesečevom senkom.Igra li se sa mnom davno zgasla vatra

nenadane nade,senke plamenova više peku.Obrisi planine na

munjama dalekim,bljesak bistri od nebeskih voda.Odlazi li

grmljavina ili tek se sprema

da ugasi kasno

žedno

leto

 

 


 

 

 

 

Tu,

gde točilo se blago pomirenih misli

i u oljuštenom šašnju noćnim svetlom

u tajnu se obuklo zlato

vatra nova za nemire stare

al’ u domu više nema srca

slavujevim noćnim suncem što se opijalo

po mesecu mahovina popanula

nema zova

zalud cvčci julsku pesmu zvone

nemâ crkva iznad vode bistre stoji.

Bela trešnja novu višnju seni

leto zadnje odavno je prošlo

sad i jesen mi je oduzeta

pa ne vidim rujno i crveno

samo sivo dom moj skriva.

Dogoreva cigareta,

gorko novu palim,dve mi međ’ prstima gore

tek je jedna sveća što je čekam

stihom moćnim da Boga dozovem

ne bi li se na mene sažalio

da me na put uzme.

Slama pregorelih zvezda

među blatom i međ’ trnjem

u očima suznim ogleda se

grehovi su moji molitvama mojim teški

preteža mi kukavičluk

mlado srce što bi gutljaj još od žive vode

al’ će sagoreti.

 

 


 

 

 

 

Gle, utihnu svitac

nema vode da mu vatru piri

živa voda vatrom se zaliva

nedostojna jesen tek okrajke svira

hleba

što do juče nadom i toplinom simfonija beše

sada beo bol tek kleca iz vilinskog kola

kratak bljesak u magli i tami

svetiljka što gasne pored nabujale reke.

Usamljena noć preživa mi dane

biće skita po aleji nepoznatog grada

u sutonu,u mirisu lipe

ljuštura puna dima prožive mi leta

makova i toplih talasa žita

pod mesecom,u klasju povijenom

ni početak niti kraj

no sredina tuge

niti jedno slovo nisam

tek slučajan zvuk

u kamenu

znakove što tražim oko zemunice svoje

u snovima što mi beše zamak-grad

sve je samo bledi trag

ruka žene ispod sise da utiša strah

rajsko voće što ga ukiselih

na steni usred mora gde sam bio kralj

pesak kroz prste mokre mi promače.

Zašto samom sebi pevam zvono koje prazno zveči

jer o drugom nemam kako,nemam čime

bez ljubavi nema rime.

 

 


 

 

 

 

Najjači sporo hodaju

pognute glave

i bledi su

a u očima sjaj

za posrnule strašan.

I niti trube niti bubanj oko njih

pesma je pesma koraka

kroz vrleti i blato vodi put

ruka snažna posustalu steže.

Milost ih je oružala

patnja neprobojni štit

molitvena vojska

s gore obasjane

čuva svet.

 

 


 

 

 

 

Na prestolu mora

vidim bistro sve do dna

opraštam vatri

u zvuk tišinu ulivam.

I moja rana presahnu.

Tako sam sitan

a Bog me vidi

i moj tihi ponos

što postojim.

A voda,gle,moje dane broji

i protiču,i mreška se lenjo vreme

i,gle,eno dana kada me nema

i sve ostaje…

Sve da mogao sam da grlim

tolika je želja

što anđeli je ljudima zavide.

 

 


 

 

 

 

Dani, kako su male ruke moje

i kako malo mogu njima da ponesem.

Kad srce oteža gde je odmor

crkva duši i blag govor.

Očima ne verujem i uvo je moje prazno

dlanovima sve je nedolično

i ništa ih ne može oprati

ničega na svetu da mi radost vrati.

Misli su me umorile i dela ogrubela

što pomislim – prah je

tek radosti trun dušu beskrajnu ispuni

zadivljenom dah je od slobode.

Misli ljudska,crno pod noktima,

šta sve reči tvoje prazne, ništa od ničega,

ako znam da poznam mesta draga

jer umiju mi lice i srce se prozrači.

Ja ću potok biti planinski

bistar i od trave bojen

i zemlja će me popiti i sunce

imenu mome nigde uvir biti neće.

Ko će znati ime moje da dozove

dok topola jedna tek nad

saditelja svog poraste.

Kad za sebe više ne znam

kao kad rođenjem sećanje izgubih

nemajući ništa sve mi beše dom.

Zemljo! – vazduh, vodu, Sunce Istinito

pusti me da vidim pre nego što ti se vratim.

Jutro moje ima li u sledu svanuće

ili noć je sve bez lika.

 

 


 

 

 

 

Misli moje propinju se k’o na visoravni konji

belo cveće što stvorih ga za Čarnu

ponosnu i nestvarnu.

Šta govorim

čim’ to blede seni ja zazivam

mlada duša, ispisnica sveta

može još da leti

netrošna je ljubav njena

suza će je okrepiti jedna.

O, što slova moja umoriše mene

jedna tačka

mirijade od njih jača

.

 

 


 

 

 

 

Sve na zimu ovde liči

orasi i staro vino.

Grožđe buđa,hleb je truo,šaš ne šušti

kako jesen bude u oktobru

(o,mesecu smirenja!)

vrele jullske vatre kada se u tebi obru

obzorjem kad buknu crveno i rujno,

bledi mesec traga mlečnim putem,

snova mojih stvarnost,noć mog bila…

…tek san sam sna ušuškan u sen

šum lišća svelog

na brezama zime zaborava

kada vatra tromo pucketa jesenje suve grane

dim što duva kroz odžak od džaranja žara

da žega bude oktobarska tiha kiša

il’ u šumi iskričavi sneg

stopa trag.

 

 


 

 

 

 

Kad u buri pijan

more htedoh da obuzdam

kada kao ženu jahao sam talas

i talas me uzeo

i zanos me obuzeo sa ženom-plimom.

Žena je plima mora,

mesec što se sjajem puni sa dalekih zvezda

ne od sunca

što za tren ih žegom zgasne

te glasnike iz prošlosti svetle.

 

 


 

 

 

 

Nekad sam bio ovde

nekad sam bio moćan

nekad sam bio ja.

Bio sam u noći

noć je bila moja moć.

Mogao sam da se uspravim

raširim ruke, uzdignem čelo.

Ceo svet je bio mrtav

ja sam živeo

u muzici moći.

Govorila je da sam ja

ja

govorila o onom što sam bio

da se vratim gde sam bio

oslobodim se moći i nađem mir.

Jedne noći

putevi su se otvarali

sve je počinjalo,podavalo se

svime sam gospodario

bez straha bez želja

sav od volje.

A ona

je bila moja, verovala

podata, voljena, zadivljena

tiha, snažna, predana.

A ja

okrenuo sam leđa putevima

ostao

survao u ponor.

Ostavio sam je i ostao sam.

A ponor

je zjapio.

Dušom sam se čupao od tmine

u borbi našao što beše na početku svega.

„Ko sam ja.“ – rekla je i postala

ona koja je

svetlo i znak

početak i stvaranje.

Bio sam u ničemu koje je sve

video opsenu sveta

sve znao i bio ništa

ali pobednik tmine

uveren u znak.

I bio sam bez snage

bio sam samo oruđe svetla

nisam bio ja.

Bespomoćan u sveznanju

bespomoćan u moći da budem sve

osim ja

potražio sam smrt

i video je

čuo svog vuka

video svoj kraj

shvatio da je sa mnom od početka

verna družbenica

i razumeo je

da je ne tražim

da ne tražim senke

da gledam pravo u sunce

i videću sve kad zatvorim oči

i otvorim srce.

Mislio sam to je sve – otvoriš srce

ali nije

mislio sam to je sve – otvoriš srce

i budeš istrajan

ali nije

mislio sam to je sve – otvoriš srce

i budeš istrajan

i bez želja

ali nije

mislio sam to je sve – otvoriš srce

i budeš istrajan i bez želja

i slobodan letom orla iznad sveta.

Letom orla i okom sokola

da uvidim radost sveta.

Kako divna beše radost

i divnije još više

da se patnja promeni kroz borbu

borbom ovog sveta da zadobijem drugi.

Ali nije.

Bila je potrebna još jedna

 


 

 

 

 

Da sam negde u planini

da sam vuk

sam i gladan

grizao bih sneg

grizao bih srce svoje

tragove bih svoje zatirao kad ih nađem

na šumu bih kidisao

kandže zarivao u smrznutu koru

grebao

dok mi šape ne prokrvare

krvav trag bih za sobom ostavljao

tragove bih svoje jeo

krvlju svojom bih se davio

grcao

suze bih svoje pio

slivale bi se do očnjaka

kap po kap

mesec po mesec

i režao bih na mesec

i odjedao parče po parče dok ne bi nestao

kopao bih sneg dok do trave ne dođem

travu bih raskopao dok čarna

i vlažna zemlja ne otkrije korenje

drveća

debelo kao ljudska ruka

i odgrizao bih korenje

i bila bi jama duboka

mrsna

topla na dnu

i tu bih legao i cvileo

cvileo podvijena repa

a mesec bi bio nada mnom i okolo polje svetlo

po kome

ništa ne može da prođe da ga oči moje ne upiju

i hitrim muklim korakom bez glasa ubiju

samo grudi moje reže na gladan stomak

i gladan stomak zjapi na moje grudi

da proguta sa sve srcem

i srce mi je u grlu

i urlik bi ispuzio

da se zver sledi na domak slobode

i ukoči

od mog straha

jer se i ja zveri bojim

ali bih joj utrobu rastrgao dok me ne rastrgne moja

kamen zapišavam

sneg nevin ružim

zlatom ga prskam

moj je to trag i trag za vukove druge

da se boje da me obilaze

jer niti jedan mi nije vuk

niti vučici na zov trčim

jer je porod moj moćan

i slobodu traži i više ga neće biti

jer je ta sloboda besnilo,mahnitost od nemoći da

se toliko lepote podnese

šume

skačem preko jaruga gde se vuci drugi na trbusima svojim vuku

trčim dok me pena obliva belja od snega

zvezde me prate hladne

i opet bih trčao da istu noć se planini svojoj vratim

i valjam se niz padinu dok mi se krzno ledi

sjajno žuto pod mesecom

i repom bih mahao i skičao kao štene sito

na reku silazim

i krotko bih gledao talase male

kako srebrno zbore i grgolje

i satima bih gledao

ritam zvuk

dok se ne napijem

zagledan u vuka

i jedan drugačiji talas bi naišao

od snega opalog

od grane slomljene

i reka bi počela da igra

i ja bih s rekom igrao

(ni jednom ne stajući na sve četri noge)

kako bi to radosna igra bila.

 

 


 

 

 

 

Dani su moji već odavno izbrojani

jeseni i zime zamaglile, smrzle dušu

k’o odocnela, zaboravljena lasta

što pod strehom sama smrt čeka.

Sećanje na leto tek je bajka,priča

bistri, brzi let po strunama sunca

još je teža opomena,

spomen bol što jača.

Let slobode mamio me gore

i sve više, tamo gde sve manje beše lastavica

samo male, crne tačke razigrane

iznad lica prostog sveta.

Gnezdo nemam niti ga potražih

šta je gnezdo pred visinom i slobodom,

gore gde me nebo mami, sunce sjajno

i po noći u snovima leteo sam stalno.

Al’ je zemlja teška

uvek vuče dole

svoje pravo traži

od čoveka.

Izmeđ’ sveta i nebesa

ostah na sredini

ne stigoh do gore

zaborav me čeka dole.

Gorko proklinjao sam slobodu

to bogatstvo sveta i čoveka

u rite siromaha što me obuče i stavi

u obruče samoće i smlavi.

Al’ su dani moji izbrojani

toplo sunce leta peče uspomenom

studen,zima čeka nepromenom.

Ništa nemam da izgubim što već nisam izgubio

ničega u meni da se nečem nadam.

Smrzla mi se krila

noć je kad ne lete laste

al’ u mojoj duši

malo srce procvrkuta živo.

Telo mi je teško i umorno

sila zemlje strahom steže

al’ se srce seća radosti početka

rođeno je ovde da se nebu vrati.

Nije data mi sloboda al’ ni oduzeta,

slobodan sam samo da se oslobodim.

Podižem se teško, mrve mi se sitne kosti

napada me stud i kiša suvoj strehi da se vratim

(video li ko je suze lastavice)

ali već sa krila padaju i prah i svila.

Rastače se telo moje ali ne od boli

nema više čime da me steže zemlja

iznad najvišega visa nestade i noći

svetlo i toplota rođenoga doma.

Iznad sveta pogledah na zemlju

ozari se srce u ljubavi čistoj

oslobođen svega sve zavoleh silno

što mi muka beše sve je tako milo.

Svaka čestica se moja izmeša sa svetom

polja draga i potoci bistri,

putevi i šume, vetrovi i more…

gle! nad njime leti moje drago jato.

 

 


 

 

 

 

Pri kraju puteva

bogat svim što nemam

videh je gde sedi, tiha i jaka,

ključarica oblaka, gospodarica nogu

s izvorom među njima,

usred šume mrak što biser lije.

Na grudi me uze, misli mi pije:

šta još imaš da ti uzmem

praznih ruku bogatstvo šta ti manji,

koji teret da ti skinem što te preči da poletiš

između vremena mnogih što ih čezneš.

Šta još sapinje ti srce,

kičmu slabi vetri što je strahom viju.

U ništini svega slobodni da plamenovi

dlanovima zaigraju,

vatra ruku s vodom tela da se pomiluju.

U meni već ništa nema

sem dana u kojima živeo nisam

još mi pijavica-nada snagu oduzima,

da zaplovim ne daju mi reke,

vrhovi planina što nad svetom bdiju

let mi krote,

lišće svelo šušti ‘mesto srca tiho bije.

Da me nema seme moje sreće klijalo bi brzo,

s time ti da živiš,dane moje da porodiš

dok kroz noć slabo svetlo oči moje traži.

(Lini)

 

 


 

 

 

 

Iz visina do kojih put on jedini znade

Orlov let na vrhu stene odmorište nađe.

U dnu stene zrcalo zelenim mirom viri,

Odbljescima neba plavetni se potok širi.

 

Uznemirena vrba pod vetrom tiho šušti.

Kosa talasasta, plava do vode se spusti.

Obluci se sjajni svetlom igraju u oku,

Malo vode u ruci suzom plati potoku.

 

Sva dolina k’o da spava,oblaci i trava

Ne miču se. Tada orla kliktaj šumom celom

Sumračje osvetli njeno kao svetlom strelom.

 

Nad izvorom nade-reke nema zaborava!

Što god ruke njene dodirnuše, bez radosti

Ako beše, suze Kraljičine sad oseti.

 

Nage duge noge staze prate hladne reke,

Kose padaju niz leđe k’o svilene mreže,

Kapi vode iz nje kaplju na guzove meke,

Grudi su joj tople al’ se bradavice ježe.

 

Koraci niz reku teku, sva je igra živa,

Od talasa vrelo vitko telo svo sanjari,

Gde je reka dublja k’o ribica u njoj pliva,

Sva je reka ima, ona rekom gospodari.

 

Kraljica je šume, reke, ime joj je Lina.

Usred gospodarstva njena, stvori mnogi gde su,

Niti čovek niti ljudi poznali je nisu.

 

Sunce toplog dana, zvezdanoga neba luna

Sjanu kosu, oči boje reke ili šume

Uvek vide svetlom boljeg sveta što razume.

 

Jer, lepota se ne vidi okom prostog sveta!

Samo srce ko još čuva rajskoga deteta

Slavi može da se nada, što još retko bude,

Kad duša i telo o svom jednom biću sude.

 

Darom sa nebesa, belim okićena vencem,

Žena i Kraljica, što sa prvim beše suncem

I vodama, kad sve jednim disalo je skladom,

I pre druge što nas smrtnim pokorila jadom.

 

Stvarna na ovome svetu, onim drugim živi.

Presuđuje jednim, da putuje duša s mirom,

Bez straha i muke, nežnim prohladnim dodirom.

 

Ljubav joj je ime, plašt je okružuje sivi.

Pred ljude je došla prvom okupana rosom

I pre druge što nam dođe sa samrtnom kosom.

 

Al’,ljudima je pogled tašt, od tog svetlo gine.

Sude i dobrom i lepom sa zluradim smehom,

Nema zla na svetu dok ga ljudi ne učine.

O! ludoga sveta gde se ljubav smatra grehom.

 

Zato ona sama svojom šumom-rekom luta.

Ispod stene večne, s koje ovaj svet je vidan,

Postojana izvire joj snaga ispod skuta.

U taštini sveta uvek svane novi dan.

 

Jer, skupe su suze njene što nad svetom lije.

Breme tuđe nosi, ne plače za sebe sama,

Rane sveta nju zabole kad se desi tama.

 

Neprizvana ćuti al’ u bolu sama nije.

Sve to živo i sve dobro za koje se brine,

Damar srca njenog sveto učini da sine.

 

Svetlost blaga ali moćna, kao orla kliktaj

Od kog telo zatreperi i probudi srca sjaj…

Prozrače se oči, pa se vidi stvarno biće

K’o kad posle noćne kiše belo sunce sviće.

 

Bol je roda ženskog, bol je roda muškog!

Od dva bola dodirom se jedan melem pravi

Kad se reka tihe strasti od talasa plavi

Bistrom vodom da ugasi vatru srca teškog.

 

Iz stene je reka, od reke se poji šuma.

Tu je zamak jedan, zidan kamenom je belim,

Usamljenost postojano oboji ga sivim.

 

I tu vukovi su sivi… Jedan zamak čuva…

Uzalud je vučja pesma, od meseca samog

Kada poziv dođe, nema odaziva spremnog.

 

Davno svi ga napustiše, tu gromadu sjaja

Iz prošlosti moćne gorde snage i vrline.

Spas od sveta ukletoga, bola i očaja

Zamak beše građen od spokoja i istine.

 

Zamak slave, grb od srca stajaše nad njime,

Ljubav ih je ogrejala do samoga kraja.

I tu srca ostariše sve do svoje zime

Nikad zlo međ’ njima niti sumnja tu potraja.

 

Al’ se jesen siva kao usamljenost javi,

Postojano useli se među kamenove žive,

Promena se odbi od njhove čvrstine.

 

Vek za vekom samo jedan čuvar osta’

Riznice da gradi, uspomena beše dosta,

Blago nebrojeno, jeka ćutnje tugom mlavi.

 

Zaklet beše, ne od drugog već od svoje volje,

Da sačuva sve vrline i što može bolje,

Ne čoveka niti ženu ili koje biće

Već od kvara svetskog u prozoru odsjaj sveće

 

Da bi putnik stari, što za domom svojim ište,

Cvet što traži, prag kameni i toplo ognjište,

Usred noći kišne i uz huku vetra tamnog

Trag video pravi do svog ishodišta davnog.

 

Od plamena sveće da se boje crne zveri,

Svo zlo podmukličko što se kloni svetog boja.

Samo srce čisto može da otvori dveri.

 

Al’, već davno nestade i voska i loja.

Nemajući čime, krvlju svojom punio je

Zdelu iz koje je sveća pila svetlo svoje.

 

Bića večna, kao duša što je, zamor broje

Kao sekund ili čas. Milenije im kroje

Damari iz duše. Tren dok smrtno vreme traje

Duša troši moć eona što ih zvezde sjaje.

 

Tako, nekad, vasiona odjekuje krikom

Bića, što za druge neprimetno bude delo,

Samo ona srca sama kad zajedno čine srce celo,

Osete i vole… Bog nas sazda svojim likom!

 

Večnost studena je ispit strašan telu prahnom,

Na granici sveta duša sebe opet rađa,

Dvojstvo ovo što se kida sa poslednjim dahom,

 

Slabost volje kada telo u očaju pada,

Molba tiha, tužbalica umornoga srca,

Bistra suza odgovor je koji toplo kuca.

 

Prosto duši! Kad se prašta, valja opraštati!

Obećani spokoj, ako svetu dug svoj vrati,

Taj zov leti, luta, traži obronke planina,

Ljubavlju je uvek spremna da ga čuje Lina.

 

Pesma njena pesma je slavuja. Usred mraka

Putniku je svetlo, odbrana od straha.

Jagnje belo tamom luta samo u oluji

Svetlo mesečevo i krv vučja u njem struji.

 

S visoravni, krova sveta, kobila je čuje.

Odazva se brzo, kopita joj vetrom bruje.

Odazva se i pokori, glavu mirno spusti.

 

Miluje je Lina, grivu gustu mrse prsti.

Butine stisnuše joj sapi, ruke oko pleća,

Grudi priljubi uz leđa, spojiše se snažno.

 

Osvit beše beli, praskozorje toplo diše.

Usred šume zamak sivi, sunce senke briše.

Još je jutro jedno, godinama vuku ista,

Ne vidi on više kako ta lepota blista.

 

Ćute kamenovi sivi, vuk sve sluti, čeka…

Nevoljna ga kletva tera da se sveta kloni.

Nada sada, nova vera sluti da je kraj tog veka.

Mora da se bori… ali čezne da se slomi.

 

Kobila i žena, volja u lepoti tela!

Vlažna njuška, dlan je hladan,ona gladna,vrela!

Propinju se noge, izviju se leđa cela…

 

Odmah ispod sapi probija se svetlost bela,

Igraju joj bedra, predaje se cela,

Novi život znači pojiti se sa tog vrela!

Kamen sivi jošte svom čvrstinom sebe tlači,

Odbija i svetlo, boreći se protiv mraka,

Da bi sebe sačuvao, ne sme preko praga,

Ali,sada-nada! Spolja novo svetlo zrači.

 

Veran tom što prođe u nadi ostao je sam.

Sada ona dođe i sa njome odsudni dan.

Ona za kom čezne uzeće mu sve i dati.

Ona što mu život uzme, život sad mu vrati.

 

Prope se na noge, munja iz kopita bljesnu

A iz ruku grom… Što za večnost beše zdano

Puče i zbi se k’o u kratkom, za tren snu.

 

Bez glasa se uspravi i spremi da se bori…

Pomilova ruka, dveri mira mu otvori.

Umesto urlika tek zamumla kao štene malo.

 

Dodirnu mu srce, iz njeg boli sve odnese,

Tiho telo sebe zgasi, duša se uznese.

Na grudi ga svoje privi, drhtaj zadnji smiri,

Još je samo oko živo, zadnju suzu viri.

 

Uze ga u sebe, večna nežna ljubavnica,

Kao beskraj hladna, toplotom ga za put spremi.

Obgrli ga i zanese, domu ga odnese.

Život novi sa njom živi, svetlu novom stremi.

 

Prepletene ruke, to vuk sivi više nije,

Vučić svetli na izvoru se bistrom mije.

Stena, izvor, šuma, s ve to tajnu svoju krije.

 

Slobodan je sasvim, ne plaši se njenog zova.

Lina srce novo čuva, Vita Nova…

 

 


 

 

 

 

1.Ničeg za mene nema u meni,

ničeg što peva,ničeg što svetli,

ničeg što miriše,ničeg da dodirne.

2.Ništa u meni ne boli,

ništa u meni ne raduje,

ništa u meni ne strahuje,

ništa u meni ne očekuje.

3.Vatra ne plamti,

voda ne teče,

vazduh ne struji,

zemlja ne stoji.

4.Ničeg za mene nema oko mene,

što se čuje,što se vidi,

što miriše,što dodiruje,

samo ponor svetao.

5.Kažem:JA.

6.Ja jesam a svet je odjek

mog jastva;i samo je svetlost

oko mene i sve je u njoj

a još je nemo,gluvo,bez-lično…

7.Čujem:TI.

8.Ja sam sam naspram svega,

sve me čuje,sve me vidi,

sve me miriše i dodiruje

i ja sam u-samljen.

9.Rođenje je bol i bol je rođenje,

ljubav je uništenje bola

a patnja je tragač za ljubavlju.

10.Sve je postalo

a ništa nije počelo;

jedno je jednom

i sve se vraća.

11.Bog je ljubav i

ljubav je bog.

12.Sve jeste

i ništa jeste,

jeste-i-nije;niti-jeste-niti-nije.

13.Jer,sve je promena i promena je sve;

ničeg nema za-sebe i ničeg po-sebi,

jer sve je jedno i jedno je sve

a promenljivost ga čini mogućim.

14.Svet se zove:MI.

15.Što je svet za mene,nije za nas;

usamljeni vuk samo stope svoje nalazi,

čopor samo stope svoje nalazi,

odbačeni za stopama tragaju.

 

16.Od usamljenosti se beži,

čežnjom se traga,

začuđen nad svetom,

čovek s njim se stapa.

17.Sve je u pokretu,nikad sebi isto;

no za-sebe je tek praznina,

oznaka-neoznačena,zapis-nezapisan,

broj-neizbrojen,reč-nerečena.

18.A svest

označi,

zapiše,

izbroji,

kaže.

19.I zato je svet opisan.

20.A svest je stvorena.

21.Ishodište svega je Bog,

stecište svega je Bog,

od Boga počinje kretanje,

u Bogu ishodi kretanje.

22.Jedno bitije je

slika Boga;

a bitije je

kako svest jeste.

23.Tako je bitije

pod-jednako Bogu,

po tome je bitije

moguće.

24.Samo svoja slika-ikona je

bitije čoveka od rođenja,

deo sveta kad postane

i do večnosti samo-slična traje.

25.Ali,tek kao deo svih bitija,

tek jedan broj u zbiru,

a potpon zbir je nula

(što je slika beskonačnosti),

ishodište i izvorište.

26.Nema slobodnog bitija

a sloboda je obitavanje

u ponoru

i iščeznuće.

27.Uvek je bitije

među mnogima moguće,

s-rođeno s njima,oganičeno bude,

određeno njima o-živi se.

 

28.Bitije je čvor u mreži

i veze su među njima.

29.Kidati veze (za-rad slobode same)

ka ponoru vodi,bitije gde nije.

30.U-skladiti veze (u zbir nula),

spokoj se postiže,u večnosti smiraj.

31.Bitije je sebi neslobodno,

spolja ograđena je sloboda.

Bitije nije tu-i-tada,

bitije je tek moguće.

32.Jer,ništa sebi jednako nije

i ništa nije „pre“ što je prošlo

i ništa nije „sada“ što traje

i ništa nije „posle“ što će biti.

33.Sve je samo moguće

i prošlo je i traje i biće,

ništa nije bilo i ne biva i neće biti

u isti mah i to nije u vremenu.

34.Sve je samo moguće

u promeni,u kretanju.

35.Jer,što je moguće

to je delatno,

što je delatno

to je moguće.

36.A bitije je delatno U svetu.

37.Kažemo li:MOGUĆE,

kažemo da nije počelo,

ne traje i ne završava;

samo je promena u svetu.

38.I:samo jedan svet je moguć.

39.Ništa nije osim sveta

koji se vidi,koji se čuje,

koji se miriše,koji se dodiruje.

40.Svet se kaže:MI.

41.Zakon (svetu) nije zadat

i zakon se ne saznaje i ne otkriva.

42.Svet se (i) razumeva,

ali to je samo odraz

svesti u ogledalu.

43.Zakon se uspostavlja

i uspostavlja se razumom

a to je u vremenu.

44.A u vremenu delatno

se (samo) vidi kao razum.

45.Bitije je u čvoru,

veze među njima (su) žive.

46.Menjaju se,nikad sebi iste,

ali samo takve postoje

i nikakve drugačije

i samo ludaci nalaze druge.

47.Jer:svet se kaže:MI.

48.Može biti drugačiji

ali taj nije u isto vreme

jer to nije u vremenu

i ne postoji.

49.Jer,samo je čovek

Bogu pod-jednako bitije

i samo je čovek zakonodavac

svom svetu.

50.A čovek se (ne) može podobiti Bogu

jer je čovek samo kada je MI

i tako može dom duši stvoriti

a nikada sam,jer niko sam nije čovek.

51.I,nema tajni u čoveku

i samo ih glupaci traže

jer je čovek ono što jeste

i ništa nije sakriveno.

52.Tek je iskra bitija (što Bog je stvori) s(a)vršena.

52.Od iskre u svetu živom plamen

duše treba da se (s)tvori.

53.Čovek je sebi tek početak,

tek moguća bud(uć)nost.

54.Samo tako čovek može sebi pristupiti:

da gradi a ne da traži;

ne otkriva,nego da od duše

dom svoj (pre)tvori.

55.Otkrivati sebe je put

56.Graditi (od) sebe je put

57.I znati:

nisam JA

nego MI.

58.A razum određuje zakone

ali to ne znači da je njegova istina.

59.Razum je zakonodavac

jer svet za čoveka nije ništa

po-sebi i za-sebe,

tek je oznaka neoznačena.

 

 

 

60.Razum u-viđa moguće,

čini dostupnim dostupno,

primenljivim primenljivo,

svrsishodnim korisno.

61.Time istinu ne saznaje

ali nema druge istine

jer je istina nedostupna

i od nje koristi nema.

62.A svest poima istinu

ali je ne ozakonjuje.

63.Svet je moguć

i mnogo svetova je

moguće.

64.Ali je jedan

SADA

moguć.

65.Svet se kaže:MI.

66.Čovek postoji

da bi jedan svet bio

moguć,

jedan između mnogih.

67.Svet je čovek i

čovek je svet.

68.Mudri kažu:

Život je patnja,

znanje je patnja.

69.I,kroz znanje

se traži pravi život

a taj je u srcu.

70.A srce je

kako nam je duša

u svetu delatna.

Srce je kako nas drugi vide.

71.Mudri kažu:

pravi život je

s one strane;

na svetu (ovom)

se (sada) neće naći.

72.A šta je ona strana,

je li smrt granica.

73.Ili je u znanju granica skrivena,

ili može granicu (neko) otkriti.

74.A granice nema za čoveka

(koji je sada).

75.Ko je pređe – nije,

ako nije – neće je preći.

76.A granice nema

jer je uvek tu i tamo

kao vetar i kao vetar

pokreće ono što postavi

77.A jedro je otvoreno srce,

otvoreno po pre-danju stvorene iskre,

što za prvu svetlost tek je zamka

kao što je jedro vetru.

78.Jer:u srcu je znanje prapočetka,

jer:u srcu je granica,

jer:u srcu je jedro.

79.A lažni mudraci kažu

da (pisani) zakoni znače

oznake za put.

80.Put je otvoreno srce

a ni dva čoveka nemaju isti korak.

81.Nego su zakoni (pisani)

za marvu ograda i bič.

82.A pravi je život ispravan.

83.Ispravan je korak

koji prati ritam srca

koje kuca svetlost prapočetka.

84.Ispravnost je znak.

85.Iz stene ističe reka i poji šumu.

86.U čoveku je stena,reka i šuma.

87.Stena je znak,

reka je način,

šuma je razlog.

88.Stena je pečat Boga,

reka je (Božji) zakon,

šuma je čoveku zadatak.

89.Kao reka je čovek delatan,

kao šuma je plodan.

90.Ali je bitije

sastavljeno iz dva dela;

ali je bitije

razdvojeno na dva dela.

91.Jedan je muški.

92.Jedan je ženski.

93.Jedan je oznaka stvorenosti,

jedan je oznaka stvaralačkog,

jedan je uslov postojanja,

jedan je razlog postojanja.

 

 

94.Čovek daje imena:

imenom se otkriva stvoreno

jer sve već postoji.

95.Ne može se dobiti

što se već nema,

ne može se dati

što se već nema.

96.Imenom se stvori i uništi:

što nije imenovano – u budućem je,

što je imenovano – u prošlom je.

97.Sve za korak iza života čovek živi

iz trošećeg izmičući;

otuda se za životom traga

ka životu idući,a ne ka smrti.

98.A život će se dostići kada

(kao na početku) izbor svaki

ka ispravnom vodi,

ne između dobra i zla.

99.Kada se krug zatvori

i svet kaže MI.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Aside

                     Kratka istorija propasti jugoistočne Srbije

 

 

                                          IMA LI OVDE SRBIJE!?

 

Geografsko-politički pojam „jugoistočne Srbije“ obuhvata oblast zapadnih strana Stare i Vlaških planina,do obronaka Suve planine i toka Južne Morave.Administrativno:opšine od Pirota do Bosilegrada i Trgovišta.Na ovom mestu obratićemo pažnju na opštine:Dimitrovgrad,Babušnica,Crna Trava,Surdulica,Vlasotince,Bosilegrad…U okviru geografsko-političkog,ove krajeve povezuje pojam – SIROMAŠTVO.

Istorijski,od srednjeg veka,ovi krajevi pripadaju Vizantijskoj carevini,odnosno njenim (uglavnom!) vazalnim oblastima Bugarske i Srbije.I u ovim vremenima ovi krajevi su po pravilu pogranični.Turskim osvajanjima postaju manje-više centralni deo evropske Turske.Stanovništvo je gotovo u potpunosti pravoslavno-hrišćansko.No, sledujući državno-političke okvire , opet pogranično-prelazno , pripada Bugarskoj i(ili) Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Privredno,ovi krajevi su pretežno stočarski i zemljoradnički-koliko je to u funkciji stočarstva.U XX veku se intenzivno razvija specifična radno-najamna orijentacija na najteže i najmanje plaćene poslove u građevinarstvu – PEČALBARSTVO.Periodično,ali ipak u stalnom padu,stočarstvo i pečalbarstvo ostaju osnovni životni izvori.Izvestan razvoj industrije posle II sv. rata je suviše skroman i kratak da bi ostavio ozbiljniji uticaj.U najnovije vreme,propast stočarstva i industrije i opadanje pečalbarstva,dovode do toga da možda 3/4 prihoda dolazi iz državnog budžeta (penzije,opštine,školstvo,zdravsvo…).

Kulturno-istorijski,kako to biva u pograničnim krajevima,stanovništvo postaje nacionalno-jezički izmešano i formira se (grubo rečeno!) kao prelazna celina između matičnih nacija,srpske i bugarske.Nejasno je , ali najčešće , definisana kao ŠOPSKA.(Bez značajnijeg kulturno-istoriskog nasleđa,za ovu etničku grupu,kohezion i identifikacion postulat je jezičko-običajna zaokruženost. Jezik ovog područja,po srpskom književno-gramatičkom standardu,pripada prizrensko-timočkom dijalektu.Ovaj preširok okvir obuhvata niz pod-dijalekata u ovim područjima.Mada su gramatički konzistentni,jezički se razlikuju skoro do otežane razumljivosti.U svakom slučaju,teško su razumljivi srpskom ili bugarskom jezičko-književnom standardu.Običaji su mešavina hrišćanske i paganske kulture,u najvećoj meri okrenuti svetkovinama prirode i kultu predaka.)

Kao planinsko područje , bez značajnijih reka , retko je naseljeno. Preovlađuje tip naselja planinskih sela s izdvojenim mahalama,kapaciteta 200 do 300 stanovnika.U novije vreme retko koje naselje bi moglo da se pohvali ovim brojem.Sela su ili prazna ili prepolovljena.Administrativni centri po pravilu imaju po nekoliko hiljada stanovnika,poreklom iz okolnih sela, i nastali su u XX veku, formirani oko centara tadašnje nove srpske državne uprave.

U sednjem veku ovi krajevi su uglavnom bili nenastanjeni.Mada su kroz ova područja vodili značajni rimsko-vizantijski (i Via militaris) i kasnije turski karavanski putevi,značajnija naselja su se nalazila jedino u dolini Nišave.U ostalim krajevima,pojedina vojna utvrđenja-kule na uzvisinama iznad puteva (Gradišta).Nestalni naseljenici su bili nomadski stočari (ovčari) koji su krstarili ovim područjem od Svrljiških planina do Soluna.Različitog etničkog porekla, ovi stočari su ostavili bogatstvo toponima,reči i običaja.Srpska država je svoje stalnije prisustvo ovde ostvarila tek u vreme cara Dušana i kneza Lazara.Značajnije naseljavanje se,po svemu sudeći,odigralo u vreme I i II seobe Srba sa Kosmeta.Turska država tek u relativno kasnom periodu svoje balkanske vladavine ovim krajevima počinje da posvećuje pažnju.

Vuk Karadžić ovim krajevima nije poklonio ni najmanje pažnje.

XIX vek,vek srpske nacionalne i kulturne revolucije,malo dotiče ove krajeve.Budući u to vreme na periferiji opadajuće turske imperije i van domašaja srpske revolucije u decenijama njenog najintenzivnijeg razvoja,ovi krajevi ostaju nedovoljno definisani.U vreme (tada) kneza Milana Obrenovića,srpska vojska oslobađa tzv. „četiri okruga“,među kojima i ovaj,pirotski.U to vreme srpska država je već u punoj zrelosti i snazi.Zaprepašćuje brzina i efikasnost kojima ona preuzima i obezbeđuje svoje funkcije i na ovom području.Praktično u nekoliko godina sve bitne državne institucije (odmah posle vojne – školska!) su uspostavljene i efikasne!Razumljivo je da je tome pogodovao prijateljski stav i elan oslobođenog stanovništva ali treba imati u vidu da se proces odvija u okruženju nasleđene zaostale turske uprave, gde stanovništvo nema civilne navike.U tom smislu,posle slobode, stanovništvo dobija i odgovarajuću osnovu za nov napredak.To je,zaista, pravi smisao nacionalne slobode.

Kultura i jezik su osnova neophodna za svaki drugi napredak naroda.Može se slobodno reći da je nova državna uprava mnogo učinila za razvoj školstva u ovim krajevima.(Neke škole (srpske!) su postojale još u vreme turske uprave.Seoske škole su,uglavnom,bile u većim domaćinskim kućama.) No,pretpostavljam da se tu pojavio i specifičan problem.Tadašnji učitelji su dovedeni iz krajeva centralne Srbije.Đaci su,razume se,bili ovdašnji. Jasno je da je bilo jezičkog nerazumevanja.

U svom nesumnjivo značajnom delu Vuk Karadžić je,razumljivo,imao i propuste.Jedan od njih,isključivost u standardizaciji književnog jezika zasnovanog na užičko-hercegovačkom dijalektu,kojim (zaista!) govori manjina srpskog nacionalnog korpusa,je proizveo velike probleme u drugim dijalektološkim područjima.Za područje jugoistočne Srbije ova isključivost je dostigla skoro šovinistički nivo.

U vreme kad se centralna Srbija oslobodila i već uveliko formirala svoju intelektualnu klasu,južna Srbija je još bila nepismena.Decenije,decenije stida i nesnalaženja zbog sopstvenog jezika su pratile južnosrbijance u susretu sa severnom braćom i,čini se,čitav vek je protekao pre no što su počeli da se usuđuju da slobodno govore svoj jezik bez straha od otvorenog ismevanja.(Dijalektološka različitost i međusobno ismevanje su stvar poznata među svim narodima i to je normalno . Međutim , nipodašatavanje „šopskog“ dijalekta je,čini mi se,preterano i nepristojno.Jezičko ismevanje je kulminiralo u dobu novih medija i od strane „beogradčića“ nisu bili pošteđeni ni Crnogorci,ni Moravci,pa ni Banaćani,ali jug i istok Srbije su „masakrirani“.Jasno je da je sram

od gluposti na strani „beogradčića“ i da je seme „pokondirene tikve“, pogotovo onih koji su na taj način ismevali svoj lični maternji jezik.Ipak,nema smisla!)

Kad je Vuk srpsku književnost „osloborio“ crkvenoslovenskog „tirana“ i narodni jezik „ustoličio“,taj „jezik svinjara i govedara“ postao je tiran drugim dijalektima „ovčara“.(Mnogo demokratskiji stav prema jeziku pokazivala je moja nepismena baba.Kada bi je upozoravali pred „stranim“ gostima da ne „orati“,ona bi pitala:“A,što!Oni li ne razbiraju srpsći!“Takav stav prema jeziku je mnogo zdraviji nego Vukov.Vuk kaže:“Ovo je jedini ispravni srpski jezik.Ostali moraju da se prilagode!“ Moja baba kaže:“Svi mi pričamo srpski i treba da se prilagodimo!“

(Primera radi:velike jezičke reforme,recimo,engleskog i ruskog jezika su provedene po primeru moje babe.)

Vuk se nije bavio kulturom i stanovništvom jugoistočne Srbije.Jovan Cvijić jeste.(Uopšte je malo radova (kultoroloških,antropoloških…) koji se bave ovim krajevima.Tek čitav vek po oslobođenju od Turske,počinju da se pojavljuju radovi na ove teme i koliko-toliko omogućavaju „pravo građanstva“ u srpskoj kulturi.Verovatno je toliko vremena potebno da neka sredina obrazuje svoju autohtonu kulturno-intelektualnu elitu.)Jovan Cvijić u svom kapitalnom delu posvećuje,doduše najmanje i donekle površno,pažnju karakteru ovog područja.Njegove opservacije nisu nimalo pohvalne za naše ljude a,što je još gore,prilično su tačne.Ukratko mogu da se svedu na paradigmu „rajinskog mentaliteta“.(Koliko god je Cvijićeva misao genijalna i njegova naklonost srpskim

„Dinarcima“ nesumnjiva,moram da primetim da se „Šopi“ gotovo uopšte nisu poturčavali,za razliku od „Dinaraca“.Tako jedna epska, „kano-klisurinska“ stamenost „Dinaraca“ značajno gubi od „rajinske snishodljvosti“ „Šopa“.)

Rajinski mentalitet južnosrbijanaca i jezičko-kulturna hendikepiranost pred institucijama nesumnjivo su uticale na uspešnost pojedinaca i sredine u okvirima države.Retki uspešni pojedinci su ili napuštali svoj kraj ili se utapali u prosečnost svog kraja.Sklon sam da u ovome vidim važan ali ne i jedini uzrok decenijskog i vekovnog zaostajanja i propadanja jugoistočne Srbije.

Posle oslobođenja 1878. i efikasnog uspostavljanja državne uprave,trebalo je očekivati dalji razvoj.Zaista,uz vekovno opstajanje stočarstva , razvijaju se i trgovina i,uskoro,zanatstvo.I pored uspostavljanja novih državnih granica,stočarski koridor „Svrljig-Solun“ nije zatvoren ni presečen.Nomadski način uzgoja opstaje još neko vreme ali trgovci već omogućavaju stočarima da se pomalo okreću stalnijim staništima.Broj stoke u ovom području , pretežno ovaca ,verovatno nadmašuje milion grla.Tipično je da je trgovina još dugo ostala okrenuta prema Solunu i Carigradu.Sedelačko stočarstvo i razvoj stalnih naselja uslovljava povećanje broja krupne stoke i potrebe za zanatskim proizvodima. Zaista,locirano na više mesta tako da bude prirodno i lako dostupno stanovništvu zanatstvo postiže visok nivo i postaje nov zamajac privređivanju.(Može da se primeti da administrativna organizacija na više manjih opština i izvesna pravna zaduženja seoskih zajednica izuzetno pogoduju ovom , planinskom i razđenom području.Kasnije „ukrupnjavanje“ opština znatno otežava život u uslovima slabo razvijene putne mreže.Uz druge nepovoljne okolnosti,relativno brzo počinje iseljavanje i gašenje mnogih razvijenih naselja.Putna mreža nikad nije adekvatno izgrađena.U pozno vreme postojanja SFRJ država pokušava da popravi situaciju i decentralizuje lokalne institucije,pre svega zdravstvene i administrativne.Ali, izgradnja ambulanti i MZ nikad nije do kraja završena i u već ispražnjenim naseljima čak i, jedino dobro razvijena, školska mreža postaje promašaj.)

Običajno pravo je vekovima,najmanje još od Dušanovog zakonika, bilo odlučujuć okvir za društveni život sela.Nigde zapisano i,po tome fleksibilno, i u uslovima slabog prisustva državne vlasti običajno pravo je činilo zdrav temelj za socijalni opstanak.Osnova običajnog prava je kolektiv-zajednica.Seoska zajednica uređuje prava pojedinca unutar sebe i pojavljuje se kao osnovna prava jedinica prema državi, bar u velikom delu regulisanih normi.Zadivljuje s koliko efikasnosti je ovakvo pravo uređivalo privredni i socijalni život sela.Moglo je u detaljima,ali bitnim detaljima,da se razlikuje kod stočarskih i zemljoradničkih (i urbanih) zajednica i da na pravi način odredi meru između sloboda i obaveza i, pre svega,omogući neometano privređivanje.(Postojanje mešovitog prava vlasništva:lično,zajedničko i opšte je izvanredno uređivalo odnos između stočarskih i zemljoradničkih potreba.Socijalna solidarnost je skoro u potpunosti sprovođena u okviru zajednice…(Prim.:“seoski koš“ za siromašne i nevoljne, sistem naturalno-najamne razmene,sistem „mobe“…) Zajednica je upravljala čak i kaznenim merama…) Tadašnje selo je obezbeđivalo čak 90% svojih privrednih i pravnih potreba.

Razumljivo je da je dolazak civilnog društva doneo promene i narušio običajni sistem.No,pitanje je koliko je i unapredio život ljudi.Država je dosta dugo bila tolerantna prema običajnom pravu jer,je reklo bi se,tadašnja vlast bila prirodno bliža svom stanovništvu.(Neka određenja običajnog prava opstaju čak i danas.)Pomenuli smo i opštinsko uređenje koje je pratilo potrebe lokalnog stanovništva u jednom periodu ali je kasnije promenjeno i postalo generator nekih negativnih tendencija.Ne dovodeći u pitanje neophodnost civilnog društva, moramo da zaključimo da nove obaveze nisu pratila i nova,unapređena prava. Recimo, nove poreske obaveze nije pratio razvoj puteva i socijalno-zdravstvene zaštite.Oblast jugoistočne Srbije je naročito postala žrtva ovakve politike. (Primer:izgradnja puteva,električne i telefonske mreže je u ovim krajevima uvek bila na teret novčane i radne obaveze meštana.To nije bio slučaj u urbanim sredinama!) Sva dobra civilizacije,koja je kontrolisala država, su ovde stizala (ako su ikad) tek na kraju krajeva.(Primer:za vreme postojanja SFRJ od 50 godina magistralni putevi su građeni tek jednom!)

Tek jedna generacija od 30 godina je delila ovo područje od oslobođenja do pošasti ratova od 1912. do 1918.Podeljena je sudbina cele Srbije i najznačajniji i najsposobniji deo stanovništva je stradao.U uslovima kada je tek počela da se formira ljudska i materijalna osnova,za ovo područje to je bio težak udarac.

Na kraju I velikog rata Srbija,posle Berlinskog kongresa,se još jednom,mada tek simbolično,proširuje na istok i to na područje dve opštine u kojima je stanovništvo pretežno bugarsko.(Teško je u ovom području, s obe strane srpsko-bugarske granice, koja se često pomerala po 20-30 km tamo-amo, govoriti o čisto bugarskom ili srpskom stanovništvu.Mnogo deklarisanih Bugara slavi slavu,što je tipično srpski,mnogo prezimena je menjano sa „-ov“ na „-ić“ i obrnuto…ima bliskih rođaka koji se izjašnjavaju različito itd…Zajedničko svim ovim ljudima su jezik i običaji i pripadnost malo naseljenom i siromašnom kraju.Rekao bih i da im je zajednička „udaljenost“ matičnih država.U zavisnosti od ratnih prilika granica je određivana po vojno-strategijskim principima (zaposedanje visokih planinskih kota) mnogo više no po etničkom principu.Rasprava o čistoj nacionalnosti po osnovu „krvi“ je jalova i nekorisna.Ovde ljudi dele jezik,veru,običaje i siromaštvo.Nacionalna pripadnost je stvar ličnog osećanja i opredeljenja.Podele su,uglavnom, stvar političara izvan ovog područja.Na nesreću po ove krajeve,u nekoliko decenija Srbija i Bugarska su ratovale tri puta.Doba mira između ratova su podeljene prvo lošim odnosima dinastija Karađorđevića i Koburga a zatim i promenljivim,mada uglavnom netrpeljivim,između komunističkih vlasti.

Stvaranje Jugoslavije je ovu oblast još više stavilo na periferiju.U mnogo većoj i mnogonacionalnijoj državi imala je još manju važnost.Stari stočarski i trgovački putevi su nestali a novi putevi su je zaobišli.Ne samo što je bila periferija,već je postala ćorsokak u državi.Pruga,nosilac razvoja moderne države nikad ovde nije prošla.Slabe putne veze sa sopstvenom državom su navodile ljude da se okrenu prirodno bližem centru za snabdevanje pa je,recimo,so koja je onda teško nabavljana a bila životno neophodna za ljude i stoku,švercovana iz Bugarske.

Stočarstvo počinje da stagnira i opada.Upravo nedostatak saobraćaja i prekinute veze na starim pravcima ka Solunu i Carigradu,okrenutost trgovine ka modernim sredstvima transporta koji ovde ne postoje,čine da stoka počinje da se uzgaja samo za sopstvene potrebe.Zanatstvo,mada solidno razvijeno u jednom dobu,postepeno gubi korak sa industrijom i takođe služi samo za lokalne potrebe. Razvoj industrije je minoran i prekinut ratom i revolucijom.

Jugoistočna Srbija postaje ćorsokak zatvoren u samog sebe.

U to vreme,između dva velika rata,počinje velika i tužna istorija PEČALBARSTVA.

Sezonski egzodus odvodi na najteže i najslabije plaćene poslove u građevini ljude u potrazi za životnim opstankom.Ciglarski, zidarski ,betonski, tesarski…poslovi skoro nikad nisu bili izvor prihoda.Jedino su mogli da obezbede jednostavan opstanak.Isprva pomalo a kasnije masovno,najsnažniji i najveštiji muškarci su napuštali sela u jeku poljoprivredne sezone i odlazili da grade tuđe kuće.U njihovim čatmarama su ostajale žene i deca da održe ono nešto stoke i male njive.(Bolje obradivo zemljište u ovim krajevima je nekada pripadalo turskim dostojnicima.Nomadskim stočarima skoro da i nije trebala zemljoradnja.Posle oslobođenja 1878. na ovaj ili onaj način to zemljište su prigrabile pojedine familije i postale osnova gazdinskih porodica kojih je,istini za volju, bilo malo a i nikada se nisu posebno izdvojile iz svog okruženja.Ostalo zemljište,po obroncima, je stvoreno krčenjem šume.Bile su to male i posne površine.Nestanak porodične zadruge,koja je bila osnovni okvir života, i prestanak običaja da imanje uglavnom nasleđuje jedan iz porodice je dovelo do uzastopnog deljenja imovine koja je tako svedena na smešno male parcele.Vremenom će se pokazati da ovakva vlasnička struktura postaje vrlo ozbiljna prepreka za razvoj poljoprivrede.)

PEČAL znači:TUGA! Od ranog proleća do kasne jeseni, „od s’vnjušku do t’vnjušku“ ,s lopatom,vanglom,mistrijom,s jednom ili dve preobuke,za minimalnu dnevnicu i maksimalan rad,pečalbari od 12 do 62 godine su zarađivali svoj ‘leb. Na volju gazdama,bez ikakve zaštite na radu,u smeštaju od jednog kreveta i često s vodom samo za umivanje,najprostijom ishranom,ponekad prevareni za isplatu,pečalbari su ugrađivali svoj znoj i muku u građevine širom Jugoslavije. Vremenom su postali poznati i traženi zidari ali su njihove sopstvene kuće ostale najbednije.Pečal se prenosio s oca na sina,dok su mogli da rade mogli su i da žive,često bi ostajali invalidi ili su, u najboljem slučaju, ličili na zemlju i malter s kojima su radili i davili svoju muku u pijanstvu.

Na neki način PEČAL je postao mentalna odlika ovih ljudi,utisnuo se u sve pore njihovog života.Sezonsko iseljavanje,pola godine van svog doma, poluprazna sela sa ženama i decom,koji su i sami radili neprimereno teške poslove motikom,srpom,kosom…neprestana „borba“ s gazdama,nagrđene ruke i leđa,pijanstvo kao svakodnevnica…Pečalba je bio jedini način na koji su mogli da „vide svet“.Školovanje je bilo samo „smetnja“ i tek je uvođenje obaveznosti spašavalo đake da ne idu u pečalbu pre 15.-te godine…osim preko raspusta. Pečalbom se nije sticala penzija niti invalidska zaštita niti je poneka „ne daj,Bože“ pogibija nadoknađena…Pečalba nije donosila uštedu niti imanje,tek je mogla kuća da se kući.

Sela su gubila…Njive su obrađivane,seljak je čuvao vola i vo je pomagao seljaka,svaka kuća je građena od zemlje na kojoj se živelo (i hranilo i odevalo) i zajedničkog truda,kmet i poljak,seoski zbor su čuvali svačije i ničije,za svaku potrebu se našao majstor pa i za lek je bio vidar,priče su bile ovčarske i pesme žetelačke…

Pečalbarske pesme ne postoje.

Dolazak moderne,civilne države je povećao obaveze i novčana davanja seljaka.Seljak je davao sina u vojsku i porez u kasu.Zauzvrat,u ovim krajevima država je dala malo.Seljak je morao da postane pečalbar da bi zaradio gotov novac i u isto vreme selo je propadalo.

Podsetimo se da su u tursko vreme (XVIII-XIX vek) ovi krajevi naseljavani! Izvesno vreme po oslobođenju i dolasku srpske države postoji napredak, opstanak i razvoj stočarstva,trgovine i zanatstva…školstva, što je veoma značajno!Formiraju se i uvećavaju naselja i stanovništvo…Ali,ratovi i maćehinski odnos države zaustavljaju razvoj i razaraju suštinu sela.Naravno,po ovome jugoistočna Srbija nije izuzetak,podelila je zajedničke nevolje.No,s druge strane, nije podjednako podelila i dobra nove civilizacije.Putevi i industrija su došli tek kao mrvice.Tragom tih mrvica pečalbari i,uskoro,čitav talas migranata odlazi u bogatije krajeve svoje države za boljim i lakšim životom.(Podsetiću da je u izgradnji infrastrukture (put,struja,telefon…) ovdašnji seljak,osim plaćanja taksi, učestvovao i radom i davanjem (prodavane su zajedničke šume,građevinski i rudno-mineralni materijali…Sve je to odlazilo i nestajalo bez traga i povratne koristi.Država je koristila svoj monopol i odnosila ugalj,kamen,drvo,glinu…Selo je postavilo svoje bandere za struju i telefon,svoj kamen i svoj rad za put…Za uzvrat u 80 godina postojanja Jugoslavije praktično je izgrađen jednom jedan magistralni put, jedna bolnica …škole su sela gradila svojim radom i materijalom.. Neka veća naselja su imala električnu struju (privatno preduzetništvo!) još tridesetih godina a elektrifikacija ovih područja je izvršena tek 20-30 godina posle.Telefonizacija je završena tek devedesetih godina i to po višestruko većim taksama.Mnogo svog rada i imovine je seljak uložio u razna preduzeća u svom i daljim krajevima.Po ekonomskim pravilima i pravdi, u trećoj velikoj preraspodeli imovine (tranzicija!) u veku, za nadoknadu je dobio vrednost kubnog metra drva.(Prva „tranzicija“ u vreme oslobođenja od Turske,druga pod komunističkom vladom,treća pod demokratijom…Uvek je „začudo!“ – gubio!)

Ruralno je uništeno a urbano minimalno stvoreno.

Migracija iz ovih krajeva počinje u Kraljevini Jugoslaviji a u vreme SFRJ postaje pravi egzodus.Iseljavanje iz jugoistočne Srbije je veće nego sa Kosmeta! U prvoj deceniji XXI veka nastaje demografska katastrofa.

Za razliku od I u II sv. ratu stanovništvo ovih krajeva učestvuje mnogo manje.Bugarska okupacija je, takođe, mnogo blaža (od nemačke,ustaške, šiptarske,mađarske…)(Još jedna bugarska okupacija i još jedno neznatno proširenje Srbije na njen račun.Posledice rata u ovim krajevima su srazmerno manje nego u nekim drugim krajevima Jugoslavije.To je slučaj i sa srpskim i sa bugarskim stanovništvom.Ipak,svakog svoja rana više boli,pa ni ovde nisu bile beznačajne.Jedna od posledica rata i Rezolucije Infombiroa i zategnute situacije između država su i srpska i bugarska stradanja.Daleko od toga da je postojao sistematski i organizovan pritisak na Bugare ali u vremenu SFRJ jeste postojao kao izvesna nacionalna dedoktrinacija.Uostalom,strateška politika komunističke SFRJ je bila (prema svima!) „prigušavanje“ nacionalnog.U suštini, ovdašnji i Srbi i Bugari su ostali siromašni i udaljeni od svojih matica.) Da se razori nije imalo mnogo šta! (U toku NATO agresije skoro da i nije bilo bombardovanja.Izveštaj jednog NATO-pilota je govorio da je, po njegovom uvidu, ovde neko već izvršio bombardovanje!Samo je,ustvari, video uobičajeno stanje.)

Ne može se reći da komunističke vlasti nisu nešto elana uložile i u ove krajeve.Izgrađene su škole,domovi kulture,nešto puteva i redovan transport, prvi put je u ovim krajevima organizovana redovna zdravstvena zaštita,nešto industrije u vidu manjih,lokalnih pogona,elektrifikacija…veliki iskorak je učinjen uvođenjem socijalnog i penzijskog osiguranja poljoprivrednika…Agrarna politika je bila loša.Razumljivo je da je u tadašnjim uslovima državi nedostajalo urbane i industrijske radne snage i da su mere kojima je uticano na iseljavanje u gradove imale smisla.Tamo je bilo lakše raditi i živeti,stambena pitanja rešavana, školovanje i budućnost dece relativno sigurni…Ali,u favorizaciji gradova se preteralo i to je u daljoj budućnosti donelo problem gradovima i uništilo sela.

Ovi su krajevi skoro potpuno ruralni,pogodni za stočarstvo i voćarstvo i tu ne treba mnogo pameti,pa čak ni ulaganja.No,nikad ništa nije učinjeno da se iole poboljšaju u odnosu još na turska vremena.Koliko mi je poznato iz mog kraja tek jedan jedini agronom je obilazio sela u poslednjih 50 godina!Veterinarska sužba je minimalna.Ne postoji ni početno razmišljanje a kamo li ikakva strategija agrarnog razvoja.

 

Pamet i putevi!

Putevi su taman toliko široki da pamet odlazi.

Školovani ljudi,kojih je ovde tako malo,su po pravilu odlazili u veće centre. Tamo su se školovali i hranili uz pomoć roditelja iz svojih sela – dok su bili živi! Sada su sela prazna i gradovi su gladni.

Posle „školaraca“ odlazili su i pečalbari.Uglavnom sezonski ali u jednom periodu, koji je bio povoljan za ove građevinare, počeli su i oni da ostaju u gradovima.U selima su ostajali manje sposobni za rad a ono što bi proizveli nisu mogli da prodaju.

Od sredine 70-tih počinje nešto bolji period za ove krajeve.Pečalbari su donekle dobro plaćeni i mogu da ulažu u domaćinstvo i mehanizaciju.Otvaraju se manji industrijski pogoni ali ipak dovoljni da jedan deo stanovništva privređuje blizu svog doma i da se deo obrazovanih vraća sa školovanja u svoj kraj.Reklo bi se da je država izvukla pouke iz nekih grešaka i preduzima neke mere za očuvanje sela.Organizuje lokalne poljoprivredne zadruge,koje su,doduše,državne ali i kooperativne sa seljacima.Ideja zadruge je jedina dobra ideja za stočarstvo i prateću poljoprivredu u ovakvim oblastima.Na kraju krajeva,u drugom obliku zadružnost u stočarstvu je postojala i u vreme nomada.Nažalost,ideja je propala u realizaciji,iz više razloga, ali to ne znači i da je loša.

Pokušaji države da poprave stanje su došli prekasno (30 godina od njenog početka) i prekasno (10 godina pre njenog kraja).Osim toga,malo je uloženo!

Ipak,uz izvesne korekcije i više pameti,nisu loša smernica za nove vlasti, ako ih to uopšte interesuje.To „interesovanje vlasti“ je ključni moment od koga zavisi opstanak ili potpuna propast jugoistočne Srbije.

Nato bombardovanje nije nanelo nikakvu štetu ali su zato smutne devedesete i tranzicija lošu situaciju pretvorile u demografsku i privrednu katastrofu!

Raniji vladari nad ovim prostorom su bili ili strani i druge vere i kulture (Turci) ili domaći i „bliski“ (Kraljevina Srbija) ili domaći i „ne-bliski“ (Kraljevina Jugoslavija) ili domaći i „strane“ ideologije (komunistička SFRJ) i,konačno,domaći, demokratski…šta god to značilo…Bilo je,dakle,i slobodnih i neslobodnih vremena. Bilo je i privrednih i kulturnih uspona i padova.“Sloboda“ i „uspon“ se ne podudaraju uvek,“domaći“ i „uspon“ nisu pravilo…Turska vlast nije bila najgora,komunisti su bili bolji od aristokratije!…Ovo su pojednostavljeni zaključci i s lokalnim legitimitetom ali odgovaraju istini!

Višestranačje,demokratija,samostalna Srbija…su i ovde očekivani s puno nade…I!…Šta reći!?

Ono malo industrije je prvo uništeno a zatim predano misterioznim vlasnicima i postalo stanište duhova.Stočarstvo je svedeno na trećinu u periodu od 20 godina.Obrada zemljišta je prepolovljena.Broj stanovnika je skoro prepolovljen a starosna struktura „obećava“ da se brzo i ta polovina prepolovi.Pečalbarstvo je zamrlo. Država ukida neke svoje institucije.Škole nestaju…

DA LI SRBIJA ODLAZI ODAVDE!

Naravno,još je prerano dati potvrdan odgovor na ovo pitanje.Verovatno 3/4 prihoda se dobija iz državnog budžeta;još,znači,računaju na nas.(Jedan lokalni grafit,koji se pojavio prilikom nedavnog izlivanja inače male rečice Lužnice izvanredno opisuje situaciju:GDE SU PARE OD POPLAVE!Znamo da poplave u normalnim okolnostima ne donose prihode.Ipak,koliko je ovo suluda situacija dokazuje činjenica da je pomenuta poplava zaista donela jednu od najvećih investicija.Ta „najveća investicija“ je bilo proširenje korita rečice u dužini od 1km. Koliko su ovi krajevi skromni u svakom pogledu pokazuje priča iz vremena velikih restrikcija struje.Nalog dispečera da se isključi cela opština je izvršen.Ali,dispečer ponovo zove:“Pa,isključite!“ „Isključeno već pola sata!“ „Je l’?Na instrumentu za potrošnju se ne vidi nikakva promena!“)

Doba tranzicije i demokratije,kao i sve nesreće dosad, jugoistočna Srbija deli sa svojom državom i tu nema šta mnogo da se doda celoj priči.(Izvestan doprinos je nova sintagma u rečniku pojmova kojom je zamenjena čuvena „Tunguzija“.Sada se kaže „Tamo,neka Babušnica…!“ – što se više puta čulo od raznih,važnih političara Srbije.)Ključno pitanje je „Kuda i šta dalje?“

Nažalost,jedno od osnovnih građanskih prava,pravo izbora,je od ovdašnjeg stanovništva načinilo – glasače.Taj resurs je ovde toliko mali da se iz Beograda skoro i ne vidi.Broj glasača iz ovdašnjih opština je manji nego u nekoj MZ ili stambenom bloku u NBg.Samim tim,toliki je i interes političkih stranaka… To što je,šire shvaćena,oblast jugoistočne Srbije po veličini jednaka Kosmetu, ali prihvata suverenitet Srbije,nije dovoljno da pobudi pažnju.Da li je potrebna neka nevolja,da li, kada su vidljivi alarmi upozorenja, treba da čekamo…U već 5-6 saziva u Skupštini Srbije nema poslanika iz ovih krajeva (nešto bolje je bilo ’90.tih.)(Sve i da ima,služili bi stranci a ne narodu.)Ovdašnjem mentalitetu je agresivnost strana.Radije se „snalaze“.Ta snalažljivost je vekovima vežbana pod raznim vlastima,kad god bi bili ugroženi.Već dvadeset godina šverc iz Bugarske je značajan izvor prihoda;sitan ali veći od nikakvih.U izvesnoj meri pečalbari su se preselili u Rusiju i Italiju.Što su kao ljudi manje „vidljivi“ iz Bgd.,to više slabe lojalističke veze s državom i jačaju na drugoj strani.

Jedno od pomalo zaboravljenih ljudskih prava je pravo samozaštite-života. Kada,u jednom trenutku,ljudi ne mogu više da podnesu bedu i nemogućnost dostojnog života,imaju pravo da potraže sreću po sopstvenoj volji…

Kako i gde!

Stočarstvo je oduvek bila osnova privrede ovih krajeva.Po onome što je Bog dao potreba za ulaganje bi bila mnogo manja nego u drugim oblastima,ali , naravno,na način koji je primeren ovdašnjim uslovima.(Ima jedna priča,kažu istinita, o tome kako je jedan seljak išao krajem puta iza magarca.Naiđe, neoprezno, neki mercedes stranih registracija i obori ih.Seljak pade u trnje a magarcu prebijene noge.Vozač mercedesa,naš ili neki stranac,pogleda magarca i,budući prosvećeni Evropljanin,upuca ga da se ne muči.U to seljak iskoči iz trnja i šepajući poče da viče:“Nije mi ništa,nije mi ništa…!A,Evropljanin mu kaže:“Što si,bre,zaostao!Ja sam mu pomogao da se ne muči!“ „More,da ja nisam bio zaostao i mene bi ti…“) Zaostalost ovih krajeva može da bude prednost u vremenu kada svet ponovo otkriva prirodnu hranu.Uz svo poštovanje Šumadincima,malina i šljivovica su ovde bolje.Voćarstvo bi,sledujući za stočarsvom,bila još jedna nada da ovde ljudi ponovo počnu da žive.

Realno gledano,mala je nada da će srpski političari obratiti pažnju na ove krajeve a još manja verovatnoća da će država Srbija investirati.U takvim okolnostima jedna tekovina Evrope,regionalno,međudržavno povezivanje pruža neku perspektivu.Sofijsko-nišavski „evro-region“ postoji već desetak godina ali samo na nivou političke dobre volje.Pravi projekti,oni koji bi obuhvatili šire područje i nadišli nivo folklornih druženja, mogu da se osmisle i realizuju.Stanovništvo je kulturno-jezički kompatabilno,Sofija je mnogo bliža nego Beograd,čak i geografija omogućava bolju transportnu komunikaciju…

U uslovima kada demografsko-privredna katastrofa preti da stvori „ničiju“ zemlju ,čini se da je to jedan (jedini?) od načina da jugoistočna Srbija ponovo dostojno živi i sačuva stabilnost.

 

PRIČA O PESMI

DREVNO PESNIŠTVO

Ljudi nekad nisu govorili. Pevali su.

Ljudski govor je bio melodičan, bio je muzika, bio je pesma.

Ovo što sam napisao nije ni metafora, ni patetična improvizacija. To je istorijska istina, iščezla iz kolektivnog pamćenja, nestala iz prestrašenih ljudskih srca i razvaljenog uma.

Ljudi su bili snažniji, bili su pametniji, …najvažnije – bili su mnogo bliskiji, mnogo jače povezani u svom umu i svojim srcima.

Takvom ljudskom rodu govor, kao razmenjivanje reči, nije ni bio mnogo potreban. Ljudi su se razumeli…Naprosto i jednostavno – razumeli…Ipak, bilo je lepše i govoriti a ljudski govor je praktično bio pesma, melodija koja je prenosila reči i poruku.

Reči tog govora nisu bile okamenjene forme, same sebi iste. Ista reč, zavisno od melodije koja ju je nosila, mogla je da ima različita značenja. Rečenice koje bi mi danas, izgovorene ili napisane, doživljavali kao jednu tačno određenu informaciju, nekad su bile žive u svojoj promeni, zavisno od čoveka i njegovog raspoloženja, od prilika i onog kome su bile upućene. (Mada i danas govor može da ima ovakve osobine, ipak se radi samo o jadnim ostacima nekadašnjeg govora ljudskog roda. Jedini primer u današnjici, a i on je već sasvim napušten, je majčinsko pevanje bebi. Beba još uvek ne razume reči i rečenice ali nepogrešivo razume ono što mu majka peva. )

Onda se desila katastrofa.

Ta katastrofa je kroz legende i mitove poznata svim narodima, svuda gde žive ljudi. Uglavnom se govori o potopima, ognjenim pošastima…ali, jesu li se desili ili ne – to je nebitno. Mnogo gora katastrofa se desila u samim ljudima. Verovatno i nije bila iznenadna, nagla…možda su je pratile i fizičke katastrofe… ali ona najgora se desila u samim ljudima.

Desilo se zlo.

Među neposredno i blisko povezanim ljudima se, najverovatnije, umetnula laž. Možda je u početku bila mala i nevina, možda je odmah bila pogubna …svejedno se umetnula u skladnu melodiju razumevanja, pokvarila tanano tkanje vremena i osećanja, šara na šaru se više nije uklapala, pojavilo se očvrslo nepromenljivo mesto na kome se melodija lomila, šara kvarila…i mesto je počelo da se kvari u nepromeni, da bude iskvareno i zlo.

Tako se pokvario i govor. Reči su postale iste u nepromeni, rečenice su bile samo proste informacije bez emocije i ljudi su se sve teže razumeli. Ljudi su se razdelili, govori su se podelili i počelo je vreme propasti.

Muzika, po samoj svojoj strukturi, ne može da laže. Govor može. Odeljen od muzike, postao je slab za iskušenja zla.

Ljudi nisu odmah zaboravili svoj drevni govor. Čuvali su ga u sećanju, ličnom i zajedničkom. Tako je nastalo Drevno Pesništvo.

Stvorili su pravila Pesništva koja su obezbeđivala da ono zadrži osobine drevnog govora. Reči u Pesništvu, način na koji su se one slagale u skladne stihove je morao da oslikava suštinu drevnog govora. Pesništvo je, prenošeno od čoveka do čoveka, od ljudi do ljudi, usmeno i uz promene koje je nalagalo vreme i prilike, povezivalo ljude u jednu opštu zajednicu.

Govor je bivao sve važniji. Trebalo je krpiti pokidane neposredne veze i premošćavati prostornu udaljenost. Sve slabije sećanje-pamćenje je nametnulo potrebu da se premoste i vremenske udaljenosti. Trebalo je kroz vreme slati poruke. (Zbog toga su stvorena slova i pisanje. )

Govor ljudi je sve manje bio ukras sveta. Postajao je sve više samo praktična forma, okamenjen oblik suprotstavljen prirodi, koja je kao i sama suština sveta, razigrana u bogatstvu svojih pravilia, neprekidan izvor i tok jedinstvenih i neponovljivih promena. Pesništvo je stvoreno da bi se održalo sećanje na drevni govor koji je bio i lepota i vera…a u moru nevolja koje su počele da nasrću na ljude, iznad svega je bilo potrebno i kao lek…

…za dušu i srce… (Jer, duša je naše suštastveno biće, srce je središte našeg uma!)

Pesništvo je imalo svoja stroga pravila. Ništica od mog znanja me sprečava da ih iznesem ali svakako su vrlo slična pravilima koje poznajemo iz sačuvanih pesama iz starine, bile one indijske, nordijske, slovenske, persijske, helenske…Ta pravila nisu bila zabran i bič nekog hira… čitava era ljudskog roda iz vremena pre katastrofe i propasti je bila utisnuta u njih i obezbeđivala da lepota i lekovitost govora opstane među ljudima.

Pravila su bila stroga i kompleksna.

Pesnici su bili glasnici božanskog duha i bili izdignuti iznad svake ljudske vlasti.

Pesma nije samo slaganje reči u misao ili sliku koju razumemo. Pravila ritma (a reč “ritam” (sanskrtsko „RTA“) se odnosi na božansku nit-zakon života), pravila metafore… omogućavaju da nam se nadsvesno (nesvesno, metafizički…) u samo srce utisnu prave poruke koji nosi pesma. Golo razumevanje pesme, razumsko shvatanje… je samo vrh ledenog brega bogatstva i nadahnuća koje je u dubinama ljudskog bića. Kao što nam muzika, koja ima veoma strogo definisana pravila (koja hteli-ne hteli moraju da poštuju i stvaraoci fekalnih pojava nalik na muziku) donosi osećanja i mimo čula sluha i bez razumske analize utiskuje neka saznanja…ona PRAVA saznanja koja nisu tek zbir logičnih činjenica, nego suštastvena saznanja… tako je funkcionisalo i Drevno Pesništvo i tako bi trebalo da funkcioniše i današnje pesništvo.

Drevno Pesništvo nije zapisivalo reči pesama. Takvo ludilo nije moglo ni da padne na pamet. Ljudski glas i muzika instrumenta su jedini mogli da nose i izraze pesmu. (Naravno da su ljudi posedovali znanje pisanja. Slova u ljudskoj istoriji uvek prethode brojevima, a po mnogim građevinama sačuvanim iz duboke antike (i još mnogo ranije) znamo da su ljudi itekako znali sbrojevima. No, slova su imala druge primene i verujem da nisu bila ni naročito cenjena…Širenje slova kao vrste pismenosti je istorijski vezano za jednu ne naročito poštovanu ljudsku delatnost – trgovinu-birokratiju… ali, to je druga priča…)

Drevni pesnici su, što je opštepoznato, bili izuzetno poštovani u ljudskim zajednicama. Na neki način su bili izdignuti iznad i zajednice i vladara i zakona. Tačnije, bili su vrednovani kao prenosioci božanskog nadahnuća. Pesnici su saopštavali božanske istine, mogli da unište ili uzdignu bilo koga iako im nije pripadao ni trun svetovne vlasti ni materijalnog bogatstva. Pesnik bez Pesme nije bio niko. Sa Pesmom je bio Božji glasnik.

Naravno da su se Pesnici razlikovali i bili različito cenjeni. Njihovo vrednovanje je bilo neka vrsta opšte aklamacije i dugo je ostalo nedodirnuto ljudskim lukavstvima i zločinjenjima. Neki su bili dobri, neki su bili loši…

…a vreme propadanja se nastavljalo…

Propadanje je proces i teško je reći od kog trenutka nastaje nepopravljiva šteta. Ipak, u našem vremenu i našoj civilizaciji vreme renesanse i humanizma i, naročito, prosvetiteljstva (a moram da napomenem da se ovde reč “humanizam” ne odnosi na “čovekoljublje” već na idejno preokretanje od “božanskog” na “ljudsko” a prosvetiteljstvo nije „prosvetljenje“ već „u-prosečenje“) nosi pečat krucijalnih promena. Renesansno osvrtanje na antičke vrednosti se izmešalo s ljudskom gordošću humanizma, a gordost je primaran i generišući greh, umetnost i nauka su se okrenuli od božanskih vrednosti i na tron postavili čovekove.

Krhak je čovek oslonac za čitav svet.

Renesansa je generisala poletno i bogato umetničko stvaralaštvo. Vremenom… ono se degenerisalo!

Veliko Drevno Pesništvo je počelo polako da tone pod navalom gorih, manjih i skučenijih pesama. Pesnici su se odrekli moći Pesništva kao suditelja u i nad ljudskom zajednicom i prepustili carevanje vladarskim silama.

Ritam (božanski tok života), metafora (kao veza, spona između ljudskog govora i božanske suštine) i TEMA su osnovne odlike PESME!

Moderna civilizacija je, u skladu sa svojom idejom ekstremne individuacije, TEMU otklonila od opšteljudske vrednosti i usitnila je do neprepoznatljivosti. TEMA nije isto što i suština PESME ali je svakako njoj najbliža. Usitnjavanje i obeznačavanje TEME je ogolilo ritam i metaforu i učinilo ih maltene praznom formom.

Takve, bilo ih je lako odbaciti.

Zaboravljena je suština ritma kao muzičke osnove koja nosi neke svoje poruke. Zaboravljena su značenja metafora, koja imaju svoj dubok nadsvestan (metafizički) koren i one su postale tek manje ili više uspešne slike.

Tako… nastalo je moderno pesništvo “slobodnog stiha”.

U početku je to možda izgledalo kao oslobađanje duha od ograničenja tela. I, zaista, nastala su mnoga velika pesnička dela moderne! No, nažalost, vremenom se to pretvorilo u besciljno lutanje beslovesnih duhova.

U međuvremenu stvorena je mašina, besprimerna sprava u istoriji čovečanstva. U povesti sveta sve, svaki čovek i svaka travka, su jedinstveni i neponovljivi. Svet je neprestano samo sebi sličan u opštem skladu. Štamparska mašina je počela da proizvodi identične objekte.

Tako je nastala knjiga kakvu danas poznajemo, prvi produkt “masovne proizvodnje”.

Na toj osnovi mašina Prosvetiteljstva je umnožila svoju ideju “demokratske sreće” za sve i, u isto vreme, dovela do apsurda individualizaciju ljudske zajednice. Uz pomoć mentalne anomalije darvinizma individue su se priklonile “zakonu jačeg” i – nastao je pogubni haos “mamonizma”. (Mamonizam je oblik kapitalizma u kojem proizvodnja i trgovina nisu jedini sadržaj. Mamonizam okupira i svest i dušu čoveka i čini ga – potrošačem.!)

U takvom ambijentu štampari su počeli da diktiraju pesnicima šta će i kako će pisati.

Tako su nastali Autori.

Drevni Pesnici su bili svesni da su samo oruđe kroz koje se materijalizuje nadahnuće: jedino u tom smislu su bili važni… Masovna proizvodnja je zahtevala da proizvod ima prepoznatljivu etiketu: Autora.

Pesnici su se u velikoj meri okrenuli nižem i, nekad, ne baš cenjenom obliku književne umetnosti – prozi.

Proza je prozaična!

Tužno je kad čovek shvati koliko truda i suvišnih reči mora da se unese u priču ili roman u odnosu na koncentrovaniju i snažniju pesmu. Pesma je sama esencija misli, ideje, poruke. Proza je veoma razblažena forma i… mnogo pitkija.

Velika dela književnosti su stvorena u vreme ekspanzije romana i priča. Kao kakvi svetionici nad mračnim i haotičnim XX vekom su pružali utočište čovekoljubivoj i duhovno plemenitoj misli. Kao primer i opomena su bili dostupni široko razbacanim i usamljenim umetničkim dušama.

Kad – gle! Nasuprot svim očekivanjima i namerama, zlo se sve više širi svetom, ljudi su bespomoćniji i usamljeniji, sve umetnosti, pa i književnost, sve jadnije i besmislenije!

Nisu ljudi sasvim propali i nije Drevno Pesništvo nestalo bez traga. Postoje kao što i nada poslednja nestaje. Postoje i ukazuju se i kroz prozu i kroz slobodan stih. Postoje i kod sasvim “nepoznatih autora”, onih koji u neobjašnjivim nemirima bukvalno “moraju” da pevaju o nečemu što možda nikom drugom nije važno. No, sve to je zatrpano mamonističkim đubretom…

No, sve to nađe svoj put do nekog srca, ako je sakovano od Drevnog Zlata.

Pre no što prođem kroz istoriju, pravu istoriju ljudskog roda, koju ću po razlici istinitosti nazivati Povest, moraću da objasnim kako vidim neke pojmove koji su kroz vreme i, naročito zbog uticaja tzv. “naučne metode” (razvijene i uspostavljne u XIX veku), krajnje devastirani i u svesti “modernog čoveka” iskrivljeni do neprepoznatljivosti.

1.Zemlja je ravna

Ljudima se iskrivilo viđenje pa je vide krivo-okruglom.

2. Zemlja je živa

To bi trebalo da je jasno samo po sebi, kao što nam je jasno kad vidimo čoveka, životinju, biljku… i – svesni smo toga. Svest o tome kod ljudi je u redu, ali je put ka racionalnom i opšteprihvaćenom razumevanju zakrčen “činjenicama i definicijama” … pa, recimo, viruse smatramo “živim” a samu Zemlju – “trećim kamenom od Sunca”.

(Već na ovom mestu počinjem da se saplićem o “definicije” i moram da pravim opširne digresije koje smetaju pripovedanju. No, obzirom da je tema važna i da je usklađivanje pojmova osnova za dalje razumevanje, moram da budem kofuzan i dosadan.

U nikad do kraja prihvaćenoj i “objavljenoj” definiciji “života” nauka se oslonila na “nenaučno” samopodrazumevanje i “život” shvatila kao nešto što: 1. fizički postoji (zauzima neki deo prostora); 2. vremenski je ograničeno (ima “početak” i “kraj” – što su  “samopodrazumevajuće” granice između “živog” i “neživog” “sveta”); 3. uspostavlja neku vrstu komunikacije sa svetskom okolinom (razmenjuje i “izmenjuje” materiju); 4. uspostavlja “blisku” komunikaciju sa svojom vrstom (vremenski i prostorno povezano razmenjuje materije i proizvodi nov, sličan, ali ne i identičan oblik “života”) tj. – razmnožava se… 5. (za razliku od prethodno navedene “komunikacije” koja je očigledno dokaziva) uspostavlja aktivnu komunikaciju s nesrodnim vrstama (menja ih ili biva promenjena) itd. , itd. , itd. , … i sve to za nešto što će i mentalno ograničeno biće u trenutku registrovati kao živo-neživo biće.

Primetićemo da je ključna reč u sagledavanju definicije, odnosno shvatanja Života – KOMUNIKACIJA. (Pre svega, ova latinska reč ima rodni koren u communic… što znači da bi na srpskom glasila “zajedničarenje” ili “opštenje” i, zaista, odgovara suštini pojma koji označava: nešto što je vezano za zajednicu, tiče se nekog kretanja, izmene, promene… u njenim okvirima. Reči “zajedničarenje” i “opštenje” su u upotrebi u srpskom, ali su se odomaćile u nekim drugim kontekstima i zato ne mogu da budu naš formalni supstituent. No, veoma blisko opisuju način na koji ovde primenjujemo reč “komunikacija”. ) Rekao bih da pojam komunikacije ovako shvaćen i vezan u kontekstu razmatranja uz Život, daje osnovno određenje za shvatanje i tumačenje Života. Dakle, osnova Života je da KOMUNICIRA, tj. tvori zajednicu i označava je u njenoj promeni. U tom smislu, ako razmatramo “živost” Zemlje-Sveta, treba da se zapitamo: KOMUNICIRAMO LI SA ZEMLJOM… Rekao bih da je elementarno očigledno da sa Zemljom komuniciramo… na mnogo različitih načina… i to nije sporno. No, pitanje komunikacije obavezno u sebi sadrži i podpitanje VOLJE, tj. : postoji li volja za komunikacijom! Pitanje važi i za ljude i za Zemlju-Svet. Volja podrazumeva i postojanje UNUTRAŠNJE SLOBODE. Dakle, zapitao bih se IMA LI ZEMLJA SVOJU SLOBODU i VOLJU da komunicira s nama. To isto pitanje bih postavio i ljudskom rodu. Koliko je naša komunikacija slobodna i voljna – ili je samo kauzalno zadata.

Izbegao bih opšte razmatranje ovog pitanja i za potrebe teme ovog rada bih ga sveo na teren etike: Koliko je komunikacija ljudskog roda sa Zemljom-Svetom u okvirima pozitivnog odnosa!

Rekao bih da je očigleno da već iz samog shvatanja Zemlje-Sveta kao neživog bića, kao “trećeg kamena od sunca”, pokazuje našu neetičku, nemoralnu nameru. Implkacije ovakvog stava su brojne i, u konačnom, u odnosu na jedno toliko kompleksno i moćno biće, pogubne po sam ljudski rod.

Ukratko: i da Zemlja nje živa, bilo bi dobro da je smatramo živom!

Za astronomsku planetu Zemlju radije koristim izraz Svet, podrazumevajući da je to mesto na kome živimo i da nam je Sve(t). (Takođe i da je Sveto, da je Sve-to…) Nema nikakvih dokaza da Zemlja nije Sve(t) i Sve-to. Navodni izlasci čovekovi na prag našeg Doma, u svemir, nisu promenili ništa u ovakvom viđenju, a ne verujem niti da će ikad…

Doduše, jedino u drevnim mitovima i religijma Svet se vidi kao (božansko) biće. Od objave monoteističkih religija ovakva vizija prestaje jer se nikako ne uklapa u takav koncept. Ipak, sklon sam da i na ovom mestu koristim suštinu mita bez preispitivanja istinitosti i realnosti: zdravije je i za ljudsku psihu i za praktičan život. Ako Zemlju-Svet smatramo živim bićem, više ćemo je poštovati a samim tim i sebe i svoj život.

Osim što joj je odreknuta životnost, u određenom trenutku Zemlja-Svet je potisnuta na periferiju univerzalnog sveta. Naučno uspostavljanje solaro-centričnosti, umesto geo-centričnosti, zaista nije donelo ništa. Univerzalno gledano, astronomsko-matematički, oba sistema su podjednako netačna. (U svemiru u kome se sve kreće i gde je sunčev sistem neprimetna čestica, bilo kakav centar može jedino biti, ako bi ta teorija bila tačna, u početnoj tačci tzv. „Velikog Praska“. ) Sistemi referencije ništa ne menjaju u izračunavanjima. Drevni narodi su u najmanju ruku podjednako dobro izračunavali astronomska kretanja a čini se da su bolje razumevali njihovu suštinu. Kopernik, ili ko je već to uradio, je samo pomerio tačku gledanja. Sve je ostalo isto i u stvarnosti i u izračunavanjima. Promenila se samo naša svest o tome da više nismo u centru sveta. Pomereni smo na neprirodnu i depresivnu periferiju.

Sama nauka je, kada se dublje unela u svoj predmet, u okviru kvantne mehanike, uočila da je sam postupak merenja nešto što unosi promene u svet. Usudiću se da kažem ono što se naslućuje, ono što je nekad bilo podrazumevajuće: SAMA LJUDSKA SVEST UNOSI (ZAKONOMERNE!) PROMENE U SVET. Toliko o tome… zasad…

Možemo da se složimo da način na koji vidimo i shvatamo Svet zavisi od naših sopstvenih definicija, koje su uslovljene nekim preliminarnim dogovorima i(li) namerama a da o samoj suštini nemamo jasnu sliku. Ljudski razum, pogotovo njegov naučni izraz, nema mogućnost da shvati suštinu Sveta. Za to je “zadužena” ljudska svest. Na svoj apstraktan način svest shvata i nečinjenično nam omogućavan uvid u suštinu Sveta i život u njemu. Svest o Svetu je spontana (po nekim svojim unutrašnjim zakonitostima) i univerzalno-kolektivna. No, svest je i promenljiva… Neki naši „dogovori, namere i definicije“ vremenom mogu, ako ne baš i da promene svest, ali mogu da unesu neku nezdravu konfuziju.

Smatram očiglednim da viđenje Sveta kao „trećeg kamena od sunca“ donosi velike probleme u život čovečanstva. Zato predlažem da, bar u okviru ove teme, prihvatimo Zemlju-Svet definisanu kao živo biće na kome i sa kojim živimo.

3.Voda je krv Sveta

I, voda je živa i najdivnije biće na ovom svetu.

Ako je shvatimo kao jednu od slučajnih tekovina nekog spontanog i mehaničkog sistema, ako je shvatimo na naučno-činjeničan način, vidimo je kao jednu od najednostavnijih pojava. Ako sagledamo njenu ulogu u funkcionisanju Sveta, uvidećemo nenu jedinstvenost i nezamenjivost. Pravi je krvotok Sveta.

Ako je dugo i besmisleno posmatramo, malo-pomalo, postaćemo svesni njene kompleksnosti… postaćemo svesni da je voda – ČUDO.

U onom smislu u kome čudo razumemo kao nesvakidašnji, izuzetan i neobjašnjiv fenomen u sklopu uobičajenih događaja, u tom smislu je voda – ČUDO.

Po svemu sudeći, voda je najstarija pojava-biće na Svetu. Njena je umnost, otuda, nama nedostupna. Dostupna nam je njena blagodatnost, u kojoj utoljavanje žeđi nije najveća.

4.Raj je mesto na Zemlji-Svetu

Raj je mitološko, istorijsko i duhovno mesto koje je Bog stvorio za čoveka da ga uživa, da ga čuva i gospodari.

Raj je jedinstvo Sveta i ljudskog roda, jedinstvo među ljudima i duhovni sadržaj ljudskog bića. Postojao je na Svetu i zatvoren je za ljudsko viđenje.

Verovatno još postoji.

Kod ljudi je vremenom stvoren stereotip o Raju kao “zemlji dembeliji” u kojoj se ništa ne radi a dostupna su svaka uživanja. No, zamišljati Raj kao mesto za zadovoljavanje strasti je pre bliže paklu nego Raju. Raj bi trebalo da je mesto slično bilo kojem na Svetu, jer – Svet je stvoren kao Raj… posle su ga ljudi upropastili… Raj je bio mesto i da drvo posadiš i o životinji da brineš i sa ženom da se svadiš i miriš i da decu podižete… Drvo je raslo na ponos saditelja i životinja i čovek su se pomagali i žena i čovek su se voleli (a ljubav sadrži sva osećanja, pa i tugu i nerazumnost i ljudi su se i sporili, ali ljubav to nije kvarilo) i deca su se rađala i bila i briga i radost… Samo zla nije bilo… Veze između ljudskih bića su bile žive i svetle i tu nije bilo mesta da se zlo umnoži.

A zlo se umetnulo u prvu pokidanu vezu zbog prekršenog zaveta…

Tema ovog razmišljanja je, ustvari, ovaj odeljak… Raj… kao mesto i kao stanje duha… i kako su ga ljudi izgubili i mogu li da se vrate…

Naravno, mnogi ljudi i mnoge religije su o tome mnogo značajnije govorili… I, sam Hrist, objavljeni Bogočovek, nam je doneo Reč… i naravno da ja sam ne mogu ništa novo da dodam i otkrijem… S druge strane, čežnja mog bića, kao i svakog drugog, za istinom i potragom, ono što osećam u samom središtu Srca, mi daje i pravo i obavezu da u svetu u propadanju, potražim stazu i odgovor… i podelim je s ljudima… nemam iluziju da moje reči mogu da promene svekoliku istoriju… čak me slabost mojih reči obara i umanjuje… Ali, ipak… potreba i nada, uverenost da se prava Povest Vremena Ljudi ne gradi na “velikim” rečima i događajima, no na trudu i volji običnog čoveka, malim, nevažnim detaljima života koji odlučuju, u svom svetskom zbiru, na način i proces koji ne shvatamo i ne možemo da shvatimo, uverenost da jedan mali osmeh ili mala suza znače mnogo više nego sve silne i nepotrebne reči koje mislim i pišem s namerom da pronađem i put i srodna srca, moj mali i beznačajni trud me goni da nastavljam…

Nekad davno sam počeo da pišem Pismo i pošaljem ga na adresu Raja u nadi da će ga neko dobiti i pročitati. To je moja namera.

Čak i ne očekujem odgovor.

Naravno da me zainteresuje pitanje i da li je, osim što je istoriografsko i duhovno, Raj još uvek i geografsko mesto. Koliko sam ja upućen, poslednji veliki poduhvat za pronalaženje tog mesta je preduzeo Aleksandar Veliki. Opšte uverenje, koje je vremenom nastalo i pobudilo i druge i drugačije potrage, je da je Aleksandar Veliki tražio moć za sebe. Moguće, …mada nejasno slutim da je verovatno imao drugi motiv i nameru. U svakom slučaju, ideja da Raj, ili bilo šta od mogućih sakralnih artefakata, treba doseći radi sticanja bilo kakve moći je besmislena i okreće vas na stranu suprotnu od Raja. Mislim da je izlišno bilo kakvo kretanje u potrazi, čak i u trivijalno geografskoj potrazi… Nisam siguran… verovatno je da treba uposliti i korake nogu… ali je sasvim sigurno da je u potrazi za Rajem neophodno pratiti korake srca… Odavno mi se učinilo da nekako treba uskladiti korake otkucaja Srca sa koracima kojima hodamo po licu Sveta i da, na taj način, iscrtavamo lik svog bića na tom Svetu i u njegovoj Povesti.

5.Čovek je biće

Čovek od rođenja ima jedno, jedinstveno i BEZVREMENO biće.

Ono što želim da kažem, a da dugo ne raspravljam o tome, je da svaki čovek od rođenja i među ljudima ima svoj jedinstven i nepromenjiv lik. Verovatno je to onaj lik koji naslućujemo u očima čoveka, ono što PREPOZNAJEMO bez obzira na godine i promene fizičkog tela. Taj lik je naša živa ikona, ono pravo biće, jedno, jedinstveno i bezvremeno… Telo je samo naša vremensko-prostorna predstava na zemaljskom svetu… I propadljivo je… Ovo naše bezvremeno biće, naš lik-ikona, je nepropadljivo, ono čini “energijsku” osnovu naše materijalnosti… ali je i ono tek nosilac duše… Svojim životom, svojim delima i mislima, brinemo o duši i njenom mestu u večnosti.

6.Čovek je slobodno biće

Sloboda o kojoj ovde želim da pričam je sloboda volje, sloboda izbora… Zanemariću teme univerzalnosti, apsolutnosti, izlaska iz konteksta gole podređenosti kauzalnostima sveta… U svom životu, u svom kretanju čovek nailazi na raskršća i nepoznate puteve. Tada treba da odlučuje, odgovara na pitanja koja se međusobno isključuju. Koliko je u tom postupku čovek stvarno slobodan, nezavisan od već zadatih zakona (sveta, zajednice…) … Rekao bih da i nije toliko važno koliko je čovek ograničen prema spolja… Bitno pitanje je koliko je slobodan iznutra: da li u sopstvenom biću ima ugrađena ograničenja, inkorporirane kauzalitete koji bi ga unapred definisali u odlučivanju… Odgovor bi bio: ČOVEKU JE SLOBODA DATA (od Boga u činu kreacije). Pri tom, sloboda nije data kao neki sadržaj, neki kontekst koji bi odredio specifikaciju mogućnosti… Mislim da je ta sloboda čista forma volje, volje nenarušene bilo čim spolja, čak ni od samog Boga… (Što ne znači da je Bogu nepoznata potencija i usmerenost te volje…) Takva sloboda je tek bezoblična forma u koju čovek unosi sadržaj… samim svojim životom, samim svojim kretanjem, samim svojim mislima i odgovorima… Unošenjem sadržaja, čovek sebi počinje da gradi veze, veze sa svetom i drugim ljudima, veze koje mu nužno ograničavaju slobodu u apsolutnom smislu… Ukratko: ČOVEK JE SLOBODAN DA SE OSLOBODI! Unošenjem sadržaja, svojim delima i odlukama, čovek ograničava i gubi svoju apsolutnu slobodu i počinje da gradi sadržajnu slobodu u svetu i među ljudima. (Važno je, kada sagledavamo slobodu u njenom sjaju, da shvatimo kako se tada PROŠLOST pojavljuje kao taman ponor u kome sloboda nema nikakve moći. Prošlost je oblast u kojoj više nikakva čovekova aktivnost nema uticaja. Usmerenost slobodne volje prema budućnosti gradi nedodirljivu prošlost. To je opomena koja je stalno prisutna i treba da nam služi u donošenju odluka na raskršćima i pred nepoznatim putevima. )

I – čovek je jedino slobodno biće na svetu.

7.Svet se kaže: MI

Jedan čovek nije ništa. Čovek je čovek samo među ljudima.

Individualna svest svoje moći zadobija i ostvaruje tek u opštem i kompleksnom sistemu veza sa drugim individualnostima i tvori jednu zajedničku svest koja je KREATIVNA I ZAKONODAVNA za Svet kao po-stvarenu mogućnost… Hoću da kažem da pred ljudima postoje mnogi mogući svetovi ali da ljudi, KAO ZAJEDNICA, OSTVARUJU  JEDAN I SAMO JEDAN SVET… čijoj zadatosti i kauzalitetu tada pripadaju i podležu. (Da ne bi bilo zabune: ostvareni svet nije nepromenjiv i večan. (Samo promena je večna!…) Dakle, ne postoji tiranija ostvarenog sveta. Svet je i dalje podložan slobodnoj volji!)

Ukratko: Svet je stvoren i stvoren je da ga čovek gradi, čuva i uživa…

7a. Među ljudima postoje VEZE

Ne bih o prirodi tih VEZA. To razmatranje prevazilazi mogućnosti ljudskog razuma. Kako ih ja vidim, mogao bih da ih opišem kao “energijske”, “meta-svesne”, “apstraktne”… Jedino bih voleo da se složimo oko toga da nesumnjivo postoje, da su žive i delatne i da su prirođene svakom čoveku i celom ljudskom rodu… Uglavnom ih vidimo i doživljavamo kao emocionalne reakcije između bliskih osoba (roditelja i dece, ljubavnika, …), često prisustvujemo čak i njihovom ispoljavanju u materijalnom svetu (razne “neobjašnjive“, paranormalne, …), postoje i kao razne manifestacije i prema svetu i između nesrodnih živih (ili “neživih”) vrsta… U svetu u kome živimo uglavnom su nedohvatne i nepristupačne slobodnoj volji, tj. pojavljuju se kao spontane ili nekontrolisane i u izuzetnim situacijama. Mislim da je to posledica gubitka vere među ljudima, … gubitka vere u svakom smislu ovog iskaza. Takođe, želim da prihvatimo da nisu nikad bile, nisu niti je moguće da budu pod kontrolom razuma! To i nije posao za razum. Razum treba da nam služi da rešimo pitanje ishrane, da se ne povredimo, da napravimo dobar krevet… VEZE su veze svesti, ali ne i nužno svesne veze… Kao što dišemo i srce nam kuca a ne razmšljamo o tome, tako nam i ove veze omogućavaju život i ispunjavaju ga…

Pretekao bih se u izlaganju i odmah rekao da su ove veze VEZE LJUBAVI! (Ne želim da kažem da se veze uvek ispoljavaju u onom stereotipno prihvaćenom ugodno-pozitivnom ispoljavanju ljubavi. I sama ova ljubav je kompleksno osećanje, često uključuje i neugodne odluke i osećanja… Ova sveopšta ljubav (Ljubav, Agape) je još kompleksnija… A po čemu bi se onda razlikovala od bilo koje univerzalne i metaetičke veze! Po čemu je Agape, onda, pozitivna i poželjnija od bilo koje veze iznad razuma i izvan moralnosti!… Po tome što niti sadrži niti dozvoljava – zlo! (Često moramo da činimo stvari koje u datom trenutku nekom nisu prijatne… vadimo trn iz nečije ruke i njega to zaboli, zabranimo detetu da  pruža ruku na vrelu peć i ono plače, šaljemo sina u rat, ostavljamo devojku… I – sve to… A, kako ćemo znati da razlikujemo bolna-dobra dela od – zla!… Po SRCU!

Po SRCU.

8.Srce je središte ljudske umnosti

Pošto je naše telo jedan deo nas i pošto materijalistički nastrojen svet boluje od težnje ka definicijama i označavanjima, moraćemo da lociramo našu umnost i lociraćemo je u Srce, koje je, između ostalog, i ono naše anatomsko, materijalno srce. Običnom razumu ćemo da ostavimo nesiguran i zbunjen mozak. On i onako odlučuje o uglavnom o jednostavnijim pitanjima pred koje nas stavljaju svet i život. Ona zaista važna i životodavna pitanja kontroliše Srce. (Nadam se da dobar sagovornik neće da se prikloni stereotipu jeftinih romana i pojam i funkciju Srca shvati kao trivijalno povođenje za emocijama. Ni najmanja namera mi nije da idem u tom pravcu. Emocija ima raznih, ali je većina produkt trenutka i (samo)obmane. Preskočiću one emocije koje su kratkotrajne i nepostojane, govoriću o onim pravim, o Emocijama… Kako ih razlikujem: po trajanju! One koje traju su Emocije, one koje su nestale u vremenu su emocije. Vrlo su slične i teško ih je razlikovati u datom trenutku. One prave ne podležu vremenu i ostaju. One varljive vremenom nestanu i kada nestanu to ih označi kao – obmanu. )

No, nisu ni samo Emocije stvar Srca, čak su manje važan deo. Srce je središte same umnosti, one umnosti koja nam omogućava da postojimo u prostoru-i-vremenu, da živimo među ljudima  u Vezama, da razlikujemo dobro i zlo…

To je Srce i baš me briga što nauka ima problem s tim.

I t d. …

Razjašnjenje ovih pojmova, razjašnjenje načina na koji ih ja shvatam i koristim u izlaganju ove teme mi je bilo neophodno kako bih izbegao nerazumevanja. Očigledno je da se shvatanje ovih pojmova donekle razlikuje od standardnih, opšteprihvaćenih. No, u isto vreme, niti su to moji “izumi”, niti nešto novo u kontekstu (i tekstu) ljudskog razumevanja i komunikacije. U ovom, datom smislu su već i korišćeni i prihvaćeni. Ne bih ni ja znao za njih da nisu… Samo, ili su zaboravljeni, ili preobučeni u druga značenja, u druge namere… Ja samo pokušavam da sagovornika privolim da ih, makar uslovno, prihvati i sasluša šta želim da kažem… Razjašnjavanje ovih pojmova nije cilj sam za sebe,… Cilj je – razumevanje sa sagovornikom u priči koja sledi…

No, pre toga moram da napravim ram za sliku koju želim da pri-kažem.

Bez pomoći i obmane naših čula Zemlja-Svet najviše liči na Okean. Svet koji je poluproziran, nebesko-plav-siv, mekan-fluidan i u isto vreme sasvim čvrst… neprekidno uskomešan, u pokretu… Planine i okean su od istog “materijala” ali su planine- planine i okean je -okean. Sav “neživi” i živi stvor izgleda isto tako i isto. Sve je u istoj boji i njenim nijansama, sve je slično na dodir. Ipak, pri pogledu na bilo šta, sve što postoji se jasno razlikuje, razlikuje pomoću nekog unutrašnjeg osećaja-osećanja. Taj osećaj-osećanje  je “glavna stvar”. Slika Sveta koji opisujem se ne bi mnogo razlikovala od onog uobičajenog, svakodnevnog: samo nema boja, jer je sve u jednoj boji i njenim nijansama… samo je na dodir sve podjednako fleksibilno-mekano- čvrsto… i, uobičajeno se razlikuju sve pojavne forme u svojoj jedinstvenosti i individualnosti, samo što je to neopisivo. Taj osećaj-osećanje koje prati viđenje ovog sveta i po kome ga stvarno doživljavamo, osećaj-osećanje koje “izvire” iz samog našeg bića, to je suštinska razlika između uobičajene slike Sveta koju vidimo i razumevamo svim čulima i Ove Slike. Neopisivo je, ali je najbliže opisano kao jedinstven osećaj-osećanje sveopšteg prožimanja i zajedništva i “nepodnošljive lakoće” rastuće ekstaze. Za opisivanje je opet najpogodniji osećaj-osećanje koji bi imali u vodi: okruženi i skoro bestežinski, u slobodnom kretanju i disanju… podržani a nesputani… Biću slobodan da kažem i da liči na neprekidan orgazam…

To je Svet…

Uobičajeno, vreme prikazujemo samo matematički. Uglavnom u našim znanjima i razumevanjima ga shvatamo kao liniju, pravu ili krivu. Istočna filozofija vreme shvata i prikazuje kao kružnicu, zapadna kao pravu liniju. (Obe predstave, zapravo, potiču iz osećanja nemoći pred nezaustavljivim protokom vremena. Pri tom, istočna varijanta se opredelila za neurotično ponavljanje uz utehu ponovnog vraćanja, a zapadna za naizgled optimističku, a ustvari fatalističku, sliku neprekidnog i beskonačnog kretanja unapred. )

No, vreme nije jednodimenzionalna linija. Vreme je, za trenutak uzmimo to kao školski model, – polje. Vreme je dvodimenzionalna predstava: T=f(t) , gde je t oznaka za uopbičajeno, jednodimenzionalno vreme. Dakle, vreme je neka funkcijska kriva zavisna od t. (Ustvari, potpun model bi trebalo obrazložiti kao T=f(x, y, z, t) ali tu ulazimo u višedimenzionalan prostor u kome je ljudski razum nemoćan a to ne bi bilo korisno za ovu priču. )

Konsekvence prihvatanja ovog modela su da vreme ne protiče konstantno istom brzinom, da su moguće i “prečice” i “vraćanja” i “skokovi” i “ukrštanja”… Običan, “zdravorazumski” život nas uči da mi, ljudi, zaista ovako i živimo u vremenu: u našem iskustvu ” 5 minuta” ne traju uvek jednako, imamo osećanja “već viđenog”, dešavaju se spontana i namerna “predviđanja”… Stvar je u tome da smo prihvatili kao nepobitnu činjenicu da naše trodimenzinalno, materijalno telo nije opremljeno ni neki čulom ni organom za vreme. Ustvari, samo smo ga zanemarili i ne dozvoljavamo mu da radi svoj posao. Naše bezvremeno biće, ono o kome smo malo ranije govorili, je sasvim opremljeno za komunikaciju s vremenskom dimenzijom. (Verovatno je zato i – bezvremeno. )

Dakle – MOŽEMO DA SE KREĆEMO KROZ VREME… ne samo da pasivno trpimo njegovo kretanje kroz nas.

(No, da odmah izbegnemo besmislene stereotipe… Ne radi se o bilo kakvom šetanju pojedinaca kroz prošlost i budućnost, o individualnom obitavanju jednog tela u raznim vremenskim svetovima. Pre svega, setimo se da se svet kaže MI, da je Svet produkt zajedničke ljudske svesti i da je MEĐU MOGUĆIM SVETOVIMA SAMO JEDAN SVET MOGUĆ SADA I OVDE. U takvim uslovima, pojedinac ne može da se “otrgne” iz zajedničkog sveta i vremena. Zatim, kao što se fizičko, trodimenzionalno telo kreće kroz adekvatan prostor, tako kroz vreme može da se kreće “vremensko biće” čovekovo. Takvo, ono ne deli iskustvo sa svojim “prostornim…” Dakle, čovek i kada se kreće kroz vreme, to čini na neki izmenjen način. )

To bi bilo o Vremenu.

Ja ću da pričam o Ljudima u takvom Svetu i Vremenu.

To nisu izmišljeni Ljudi, Svet i Vreme. To je SUŠTINA Ljudskog Roda.

Počeću od vremena izgona iz Raja. (Ljudi iz vremena Raja su suštinski drugačiji od nas, od NAS kojima i ja pripadam. Zato i mogu da svedočim samo o Ljudskom Rodu kome, kao i svi mi, makar samo po poreklu, pripadam. )

Osnovna ideja istorije kojoj nas uče i po kojoj nas obrazuju-oblikuju je da živimo u evolucionom svetu koji je u stalnom progresu i menja se po modelu civilizacija i kultura u neprekidnom prožimanju i sukobu i dijalektičkom prevladavanju. Ta slika je u osnovi lažna.

Lažna je, pre svega, jer se bavi sekundarnom, posledičnom slikom suštinskih Povesnih dešavanja. Nisu bitke, carstva, kulture, razni “izumi”… ono što oblikuje ljudsku svest… već ljudska svest oblikuje Svet u kome živimo. Promene ljudske svesti, a one potiču od promena ljudskog Srca i Duše, uzrokuju pojavu i nestanak civilizacija i kultura…

(Koristim izraz “Povest” da bi jasno naznačio razliku od uobičajene “istorije”… Osim toga, “Povest” je mnogo bliža “Priči” koju želim da ispričam. )

Lažna je, jer nas posmatra kroz evolucionu sliku u kojoj kroz borbu i sukobe ljudski rod stalno napreduje. Ustvari, od izgona iz Raja Ljudski Rod je u stalnom opadanju: fizički, mentalno, moralno…

MI, LJUDI, NE TREBA DA SE PREPUŠTAMO “BLAGODETIMA” SVETA I CIVILIZACIJE KOJI NAS NOSE KROZ ISTORIJU. MI TREBA DA SE SPAŠAVAMO… KAKO BISMO UOPŠTE OSTALI – LJUDI!

Iz nekih čudnih i zlonamernih razloga poslednjih stotinak godina čovečanstvo je pritisnuto jednom nesuvislom, neutemeljenom i ni izdaleka dokazanom naučnom teorijom, Darvinovom teorijom evolucije. Doduše, ni sam Darvin je nije smatrao pouzdanom i dokazanom. No, iz svojih sebično-praktičnih razloga, nauka je ostavila po strani samu teoriju da čami na nekoj polici i čeka da bude zaboravljena, ali je iz sve snage podržala i razvila samu ideju evolucionizma: promena i razvoj sveta kroz kontinualan spontanitet, definisan slučajno uspostavljenim unutrašnjim kauzalitetom, u kome se kroz sukob i prožimanje stvaraju novi kvaliteti. (Da se podsetimo: “kreacionistička teorija” svet opisuje kao stvoren, od Višeg Bića, zadat u svoj kompleksnosti i unutrašnjoj raznolikosti, u okviru kojih se dešavaju promene… ) Ovakva ideja nije potrebna čovečanstvu. Potrebna je nauci i naučnicima iz prizemne i sebične potrebe da sebe predstave iznad svake razumne mere kao neophodan i nezamenjiv faktor opstanka i razvoja čovečanstva. Tako je nauka, čija parcijalna istorija predstavlja neverovatan zbir grešaka i pogrešno-pogubnih odluka, postala nešto slično zemaljskoj obogotvorenoj instituciji koja preuzima i drži ključeve života i smrti. (Neformalno, nauka je čak za neki aksiom svog postojanja i delovanja “grešku” (ekperiment)  postavila kao generator sopstvenog delovanja!)  Nauka u ovom pogledu ne predstavlja izuzetak u mnogim istorijskim pokušajima cehovskog uzurpiranja vlasti. Problem s naukom je što je u tome skoro uspela i zauzela mesto koje joj ne pripada i sa koga nanosi ogromne štete čovečanstvu. Nauka, kao jedna od ljudskih delatnosti, jeste potrebna i može da bude korisna ako se upotrebljava na pravi način. No, u moderno doba se trgovačkom cehu, koji je svoje milenijumsko nastojanje da se postavi na mesto apsolutnog vladara, nauka učinila jako dobrim oruđem za sprovođenje svoje vlasti i tako je nastala simbioza potencijalno najopasnija za opstanak ljudskog roda. (U kapitalistički mehanizam, kapitalizam koji je bio, jednostavno, opis rada trgovačkog ceha,  je utisnut “duh nauke” koji je zamišljen kao zamena za religioznost i stvorena varijanta deux in machine, frankenšajnski fenomen užasno pogubnih tendencija. Goli, divlji materijalizam nauke i vanmoralna strukturalna trgovačka tendencija su svoje delovanje neprimereno proširili i na oblasti ljudske duhovnosti i do krajnosti je ponizili i unizili. Tako je kapitalizam postao – MAMONIZAM.

To je, otprilike, kraj modernog doba čovečanstva. Jedna od početnih stanica u ovom kretanju je bilo, planirano ili spontano nastalo, učvršćenje ideje da se ljudi kroz takvu istoriju kreću putem progresa, da postaju sve bolji i sposobniji i moćniji. Na naše istorijske i genetske pretke se gleda samo kao na neke nerazvijenije, primitivnije, nesposobnije ljude… unazad kroz istoriju sve do nivoa poluživotinjskih humanoida… Da se razumemo: čak i iz pozicije nauke ne postoji nikakav dokaz ni za evolucione promene živog sveta, ni posebno ljudske vrste. Zna se da su evolucione promene moguće samo u smislu varijacija u okviru vrste… (Promena boje perja, oblika kljuna, dlake, načina komunikacije… Slavuj može da promeni svoju pesmu! Od dinosaurusa nikad ne može da postane slavuj!) Ne postoje ni direktni ni posredni dokazi o genetskoj mutaciji jedne vrste u neku drugu. (Danas je tako moderna genetika, još jedan od pogrešnih puteva kojim ide nauka… potencijalno opasnijim i od hemije i nuklearnog razvoja, koji su duboko uzdrmali opstanak čovečanstva… A, genom je samo “uputsvo za upotrebu aparata” koji nam je poznat kao “živo biće”… Genom nije ni definicija života, ni njegov generator… Pokušajem da promenom teksta u “uputstvu za upotrebu” izmenimo način funkcionisanja “aparata” ne možemo doći do rezultata… Eventualno možemo da se dovedemo u situaciju da napravimo ozbiljne štete. ) Nauka stidljivo i polako priznaje da ne postoje nikakvi čovekovi evolucioni preci… postoje slične i neslične, srodne i nesrodne vrste ljudi koji su se, na neki način, pojavljivale tokom istorije sveta… postoji potreba nauke da razne “humanoidne” pojave nekako i na silu uklopi u svoj željeni model. (A, zaista, ovakve pojave, ako su i postojale, samo su pokazatelj mere do koje ljudski rod može da se  degeneriše. Nisu to nikakvi “preci”… to su slike moguće budučnosti koju su ti “primerci” i doživeli.

Jedini “model” čoveka je onaj kome mi, ljudi, pripadamo i koji je u nekom dobu stvoren, dakle, takav počeo i takav nastavio. No, na našu žalost, čovek se tokom trajanja Povesti od izgona iz Raja samo kvario i slabio. Naši istorodni preci su bili snažniji, pametniji, bolji…

O vremenu rajskog života malo možemo da čak i naslućujemo. Ne zato što nam nedostaju podaci ili merodavna sećanja. Ljudi koji su živeli u rajsko vreme su, jednostavno, bili bitno drugačiji jer – nije bilo smrti! Samo ta različitost je dovoljna da nikako ne možemo da VIDIMO Raj. Moglo bi da se desi da nam Raj bude postavljen pred oči i nos u punom svom sjaju i da ga ne prepoznamo… Kao što od svih boja koje je Bog stvorio možemo da vidimo svega njih oko 5%, a za ostale smo zbog osobina oka kojim gledamo – slepi… tako je i naš mogući UVID (Vid umni, vid Srca…) u ovo – nemoguć!

Izneveren Zavet, zloupotrebljena sloboda volje, je doveo do izgona iz Raja i postavljanja smrti u život. (Pošto je u ljudski život, život domaćina i gospodara, postavljena smrtnost, postavljena je i u sav život sveta. ) Jasno je da je ovako drastična promena morala da izmeni i samo biće čovekovo. Dakle, Ljudski Rod je bio izmenjen.

Ali, još uvek je zadržao mnoge svoje osobenosti. Najvažnija među njima je da su ljudi među sobom još uvek imali očuvane i žive VEZE.

Bili su snažniji, pametniji, pouzdaniji, hrabriji, samilosniji, dugovečniji … Bili su Jedan Rod! U odnosu na moderne ljude, jadne i slabe, bili su Rod Kraljeva u Povesti Ljudskog Roda.

(Ilustracije radi, pomenućemo piramide…

Ove impozantne građevine, rasute po ćitavom svetu, jedinstvene i dan-danas graditeljski nedostižne, pobuđuju pažnju i mnoge nedoumice. Osnovna je: Kako su sagrađene! U arhitektonsku ideju ovih građevina su ugrađena znanja do kojih je, zaboravan, tup i arogantan, moderan čovek tek došao ili još uvek nije i ne razume ih. Već je neobičnost da je u toj riznici znanja i zapitanosti modernom čoveku najzanimljivije pitanje “Kako su ih (fizički) gradili!” No, da zadovoljimo i tu slaboumnu znatiželju… Odgovor je detinje precizan i jednostavan. Gradili su ih – rukama!

Po modernim standardima, potrebno je dvadeset i više ljudi da podigne kameni blok ugrađen u piramide. Po standardima Kraljevskog Roda dovoljno ih je bilo 3-4.

Jednostavne računice će objasniti da je za takav standard snage bilo dovoljno da je čovekova visina oko 3 metra i masa oko 200 kilograma. Osim toga, iz mnogih primera iz svakodnevnog života, znamo da prosečan čovek može da u izuzetnim situacijama svoju prosečnu snagu višestruko uveća. (Stvar je u nekim hormonima ili sličnom… produktima normalnog ljudskog organizma…) Iz istorije, legendi i mitova (kolektivnih sećanja ljudskog roda), svuda gde žive ljudi na svetu, postoje priče o divovima, “nadljudima”, legendarnim Kraljevima… To su priče o ljudima Kraljevskog Roda dok su se još, makar i kao zaostale naplavine iz Drevnih vremena, kretali među već oslabelim i prilično degenerisanim istorijskim čovečanstvom.

Eto, takvi ljudi su tako gradili i piramide i nema potrebe da izmišljamo vanzemaljce i slična čuda… Mada, meni je još uvek čudno da se moderan čovek više interesuje za neka priprosta pitanja, nego za one mnogo umnije odgovore koji su sadržani u arhitektonskoj ideji i piramida i sličnih građevina… Valjda su takve sposobnosti modernog čoveka…)

Dugovečnost Roda Kraljeva je takođe nešto što pobuđuje pažnju modernih ljudi.

Još uvek bliski rajskim vremenima, Ljudi su još dugo u svojim telima zadržali sećanje na bezvremeno trajanje i ne-smrnost. Snažniji i vitalniji, mada već neraskidivo vezani za smrtnost tela, za naše predstave su živeli vrlo dugo… Hiljade, možda destine hiljada godina… Legende i mitovi raznih ljudskih zajednica širom sveta govore o tome, bez sumnje i čuđenja.

U vezi sa tim bih govorio o odnosu duha i tela. (Ova podela “duh-telo” je ponešto nametnuta i više odgovara nekom uslovno prihvaćenom modelu nego što precizno utvrđuje istinu. Duh i telo su nesumnjivo različiti entiteti, ali je takođe nesumnjivo i da su međusobno povezani, prožeti, interaktivni… Dakle, smatraćemo da predstavljaju izvesno jedinstvo čovekovog bića, ali ćemo ih iz praktičnih razloga često tumačiti odvojeno. )

Ne bih dovodio u sumnju da duh mora da ima prioritet nad telom. Duh je čovekova veza sa božanskim, telo nas povezuje sa Zemljom-Svetom. Ne bih govorio ni o gospodarenju duha nad telom jer nas to odmah dovodi u sumnjičavost prema telu, shvatanju po kome je telo nosilac slepih nagona i izvor nepodopština, te nas, nadalje, uvodi u sukobljavanje duha i tela. Nisam sklon da telo shvatam kao unapred zadat i nepopravljivo zlonameran entitet. Telo je naša neopodna veza sa Svetom u kome živimo, koji uživamo i o kome treba da brinemo. Da nema tih veza, Svet čoveku ne bi bio potreban i to bi bila neka sasvim treća priča. Moramo da dišemo, moramo da pijemo i jedemo, … moramo da stupamo u neku interaktivnu vezu sa Svetom kako bismo uopšte bili neko jedinstvo. Ta veza sa materijalnim svetom može da bude katastrofalno pogubna ako princip tela nadvlada i zagospodari čovekovim duhom, kao što se desilo modernom čoveku.

Rod Kraljeva je imao tu ravnotežu duha i tela u kojoj je duh imao vodeću reč. Snažan duh je držao telo u dugovečnoj vitalnosti i životnosti. Osnaživanje tela u toj ravnoteži je vodilo u postupno slabljenje, degradaciju i gubljenje vitalnosti… Nije ni samo stvar u dugovečnosti merenoj godinama… Kvalitet tih godina je mnogo bitniji…

Duh je roditelj, telo je dete… Duh treba da brine o telu i vodi ga…

Znamo da ni ljudski duh nije savršeno dobar i nepogrešiv… Njegove su greške mnogo gore od onih koje učini telo… Ta konstrukcija duh-telo je moćna ali nestabilna… Svet je u neprestanoj promeni i duh-telo je izložen promenama na koje mora da odgovori, da ih rešava, da se sam menja… pod stalnim prioritetom da ostane u poželjnoj ravnoteži… To je strašno teško!

Svet se kaže MI, svet je u svakom trenutku posledica delovanja svih ljudi i svi ljudi su izloženi tom delovanju. To je, očigledno, vrlo komplikovan i zahtevan sistem.

Rod Kraljeva je dugo zadržao i očuvao jake, žive i svetle veze među svima. Takav, unutrašnje očuvan “sistem”, je Svet činio mnogo lakšim za zivljenje. Lakše je bilo očuvati svoju unutrašnju ravnotežu duha i tela.

Moglo se živeti dugo, vredno i blagorodno.

  1. I zaprijeti Gospod Bog čovjeku govoreći:

Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;

  1. Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi;

jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.

(*1. Moj 16, 17)

I, zaista… Čovek je umro pošto je prekršio zavet s Bogom… Nije fizički umro, nije u taj dan umrlo njegovo telo, nego je umrla njegova ljudska sa-vršenost. (Do-vršenost, potpunost ljudskog bića kako ga je Bog stvorio…) Nije Čovek bio telesno besmrtan ni u vreme Raja. (Materija je uvek podložna svetskoj meni i promeni. ) Samo, u to vreme smrt je bila povratak Domu Očevom. U savršenost Božje tvorevine Čoveka se umetnula greška slobodne volje – greh.

Prvi vaseljenski greh je bio greh palog anđela, greh gordosti…

Prvi greh u Raju je bio greh prekršenosti zaveta…

Prvi greh u vreme posle izgona iz Raja je bila – laž. (Kainovo bratoubistvo, koje je opisano u Bibliji, je drugi događaj i druga tema. U osnovi, i tom grehu prethodi greh ljudske gordost…)

U prvo vreme posle izgona iz Raja, ljudi su zadržali mnogo od svojih moći… I snagu i životnu vitalnost i umnost i dugovečnost sećanja i o-sećanja. Najvažnije, zadržali su VEZE među sobom. Ljudi su još bili Jedan Rod.

Veze među ljudima, veze svesti, veze Srca su još bile žive i blagorodne. Živeli su, pa moglo bi se reći, kao i mi danas. Radili su i gradili, umarali od rada i stvarali… Rađali su decu i deca su bila i radost i briga… I vraćali se Domu i bilo je tuge zbog rastanka ali i uverenosti da će se ponovo srest… Sigurno su se i svađali i sporili… Ali nije to bilo od zla i za zlo… One Veze, veze Ljubavi, su bile među ljudima i držale ih u snazi i skladu.

Sklad je bilo osnovno tkanje u vremenu i prostoru i na njemu su ljudi mogli da dodaju svoje šare i svoje slike i pevaju i slikaju i tako stvaraju sliku Sveta u koji su gradili i kojim su gospodarili.

Čovek je voleo ženu i žena je volela čoveka. Osećali su mene sveta i osećali su kako drugi ljudi u Rodu žive i osećaju. A bilo je i da se raspravljaju, da je potrebno u-skladiti misli gde treba kuću graditi i koje drvo zasaditi i koje je grožđe za vino bolje… Ali, u tome zle namere nije bilo!

(Teško je današnjem čoveku, koji devet desetina svojih misli i svog truda troši na smišljanje i nanošenje zla i nevolja drugim ljudima i da zamisli šta bi uopšte radio kada ne bi tako svoje vreme trošio… Ali, tako danas jeste među ljudima i zamislite kako bi dobili još devet desetina svog vremena na svetu. I u tome je jedna od mogućnosti za dugovečnost. Samo da se toga odreknemo, da sami sebi skinemo s vrata tu obavezu i muku da drugim ljudima smišljamo i činimo zlice i zla, samo po tom osnovu bi nam životi bili deset puta vredniji i trajniji. )

Veze među ljudima su bile žive i postojane… U tom skladnom jedinstvu je ljudima praktično bilo nemoguće da drugima smišljaju i zla čine… Što drugom činiš, samom sebi činiš i ko bi u zdravoj pameti sebi zla nanosio.

U tom skladu je bilo lako i uobičajeno osećati i druge ljude razumeti. U pogledu, u pokretu, u otkucaju srca bi čoveka video i osetio njegovu radost ili muku koja ga pritiska…

Ljudi su uvek bili razdvojeni po prostoru, udaljeni, oku i uvu nedostupni… Ili, po vremenu razdvojeni: nisu rođeni u isto vreme, razdvojeni po reci koja je tekla, po drvetu koje raslo i plodove donosilo, po životinji koju su lovili ili s njom u polju radili… Ljudi koji su već otišli pa se o njima samo po drugim ljudima znalo… Kako sin je na oca snažan i kćer lepotu materinu nosi… Razlikovali su se ljudi, i sebi samima su bili različiti po dobima svog života. Sve ono što ih je po svetu razlikovalo, po svetu ih je i povezivalo. Sam svet je u svom ritmu kucao i prenosio ljudske misli, sećanja i osećanja i tako ih vezivao u živu i jasnu sliku i pesmu. Ako je ko vinograd sadio i od grožđa vino načinio, a ja sam svratio i vino probao i kroz njega osetio sumrazicu orezivanja i vrelo sunce zrenja i ceđenje soka kad ga žene gaze i suton u kome se dogovaralo s pinterom kakvo bure da se načini i bilje koje je žena stavila u tajnosti da vino bolje i zdravije bude i zadovoljno se u sebi smešila što njen čovek ne zna a u vinu ponosno uživa… A ja sam vino probao i sa njim pevao i posle svuda o njemu pričao… I razlike su nas naše bogatile i svet je lepši bio… Ili o hlebu da pričam, koji na zemlju jesenju miriše, gde za sinom i volom otac plugom zemlju prevće i seme što umire i kao divne vlati se u proleće zeleno vraća i žito u julu kako ga vetar miluje i pod mesecom ga momak i devojka telima svojim poviju a jutrom ga sunce podigne pod pogledima sramežljivim i drsko srećnim, pa se svi okupe i znojem žito u vrši okvase i kada u jutro topli hleb zamiriše i oko trpeze srca domaća okupi i s komšijama deli…

A, samo o vinu hlebu neku reč rekoh i već potraja a kolika li je priča da se o svim čudima ovog sveta makar pomene… A sve to, čitavu tu ogromnu knjižnicu, u trenu jednom čovek može da sazna kada oseti – Ljubav.

Ljubav je bila među ljudima i ljudi su u skladu živeli među sobom i sa svetom.

Šta je u tom svetu, svetu koji nije bio rajski savršen, ali je bio usklađen i bez oživljenog zla… Šta se umetnulo u skladnu šaru sveta i vremena i napravilo pukotinu među ljudima i u njoj počelo da se kvari i gadi i zlo koti…

Među ljudima koji su živeli u skladu sveta i sa živim i svetlim vezama među sobom, među ljudima koji su se razumeli umom srca, nije bilo neophodne potrebe za GOVOROM. Ipak, ljudi su govorili. Govorili su jer je tako bilo – lepše! Lepše je bilo i za ljude i svet je bio lepši…

(“Lepota će spasiti svet!” – govorio je Pisac. Ova jednostavna i tajanstvena rečenica, toliko svakom jasna a, opet, skoro neuhvatljiva, može da nas povede na dugo i inspirativno putovanje. Estetičko pitanje, pitanje otkuda nam osećaj i osećanje za lepo, nešto što je svakom po sebi jasno a u razumu teško objašnjivo, može da nas povede na jedno od onih putovanja gde sam cilj putovanja nije ni približno bitan kao samo putovanje. Kako znamo da je nešto lepo… kako možemo da se MI, ljudi, razumemo u vezi s tim… Predugo je i preteško da ja sada budem vodič ili učesnik u tom putovanju. Mnogi su govorili i mnogo je govoreno o tome kako ljudi svi zajedno i svako za sebe znaju da prepoznaju lepotu, a da za to nemamo niti merilo ni uputstvo… No, sigurno je da će se najveći broj složiti da je lepota iz ljudske duše i za ljudsku dušu. Sigurno će se složiti i da je osećaj za lepotu urođen čoveku, da ga (za-datog) ima od svog postanka ali i da taj osećaj mora da se gradi i neguje… slično kao što nam je sloboda data ali i moramo da je čuvamo i gradimo. Ja bih kratko samo rekao da je lepota stvar Umnosti Srca… kao što su Svet (prostor) i vreme i sloboda… jedan od načina kako svet jeste i kako ga razumemo – Srcem, Umom… koji je iznad i pre (svakodnevnog) razuma. )

(Čak i u čisto egzaktnim, činjeničnim naukama kao što su fizika i matematika postoji pojam “elegantnog rešenja, elegantne formule”… Nekad se po lepoti nekog izraza zna ili bar naslućuje da je – ISTINIT!)

Ljudski je govor jedno od čuda ovog sveta.

Kada sam govorio o tome kako Svet jeste, govorio sam o bojama i oblicima, o kretanju i promenama, različitosti u okviru stvorenog jedinstva… Namerno sam zaboravio da govorim o zvukovima…

A, svet je jedna slika, jedna pesma…

Svet u njegovim pojedinostima vidimo očima i vidimo ušima… Čujemo sliku i vidimo zvuk… Videti i čuti je isto! (Pravi muzičari znaju da note imaju boje i pravi slikari znaju da boje mogu da se čuju. )

Ljudski govor je nekad bio – pesma! Ljudi nekad nisu govorili – pevali su!

Govor je bio pevanje i ista reč nije uvek bila ista. Zavisno od načina  na koji je izgovorena-otpevana, dobijala je drugačija značenja. Izgovoriti “Dobro jutro!” nekad je značilo: “Cele noći nisam trenuo zbog jedne buve!” Nekad je značilo: “Cele noći smo vodili ljubav i gle kako sam radosna!” … I dašnji govor ljudi je zadržao ove osobine, mada u iskvarenom i prilično propalom obliku. Još uvek, recimo, osobe koje su bliske mogu da pred mnogo drugih ljudi razgovaraju i savršeno se razumeju a da niko oko njih ništa ne shvati, iako razbere sve reči… Beba koja još ne govori, savršeno razume uspavanku svoje majke… Naravno, govor uvek zavisi i od kontesta u kome se nađe, zavisi i od mimike i pokreta, i od onih nemerljivih i nevidljivih promena u sjaju očiju koje nesvesno  razumemo… Naravno, sve su to pratioci govora, neophodni ali ipak samo pratioci. Pesma je reč i muzika, otpevana reč je pravi govor.

Reč kao činjenica i informacija je – prah!

Pesma-muzika može da nam saopšti osećanja i kada ona nisu formalno-činjenično izesena. Muzika je sama po sebi jasna, iako razum to ne može da – razume.

Ljudi su pevali, ljudi su govorili sa skladom!

(U mitskim pričama ovaj govor se naziva i “Ptičiji govor”. )

A, opet u takav govor se umetnula pukotina…

Gledao sam i slušao te ljude kako žive. Gledao i slušao i pitao se kako se desilo da se u tom skladu otvori pukotina ukvarenja.

Ne znam… Ljudi su još živeli u skladu i bez zla među sobom. Sećanje na rajsko vreme je još bilo živo i čak i sama deca su još uvek znala kako se, kojim putem stiže do mesta Raj… Ne znam, ali učinilo mi se da je jednom jedno dete upitalo nešto o Raju, nešto o tome zašto više ne živimo tamo… I, čini mi se da je odgovor bio nejasan i da su se oči u stidu odvratile i sakrile… Prvi put se desilo da reč i pogled nisu bili u skladu. Prvi put se desilo da dete ne razume roditelje.

Prvi put se desila – laž!

Muzika ne može da laže. Govor može.

Prvi put se desilo da se laž, mada “nevina” i, činilo se, “opravdana”, umetnula u skladan ljudski govor i prvi put se ljudi nisu razumeli.

Nit kvara se umetnula u lepu sliku sveta.

Namera prve laži nije bila zla, ali u tu, makar i sitnu, pukotinu se umetnulo zlo i dugo i strpljivo čekalo da pokrene vreme pometnje.

Podelili su se govor i muzika.

Ne sasvim. Uvek će govor imati neku svoju melodioznost i uvek će muzici biti potrebne i reči. No, nestalo je njihovo organsko jedinstvo i postali su usamljeni u svojoj razdvojenosti. Govor je bio sve potrebniji za komunikaciju među ljudima i neposredne, samorazumljive Veze između ljudi i sa svetom su slabile. Sve manje su ljudi gledali i slušali Umom Srca i sve manje su razumeli i svet i sebe. Sve više su morali da koriste reči kako bi nešto objasnili i kako bi se razumeli, dogovor napravili… Jer, Govor-Pesma je bio moćan. Sam govor, usamljen, odvojen… ima mnogo slabosti.

Živimo u tehnološko vreme u kome mašine treba da nadomeste naše slabosti i premoste naša ograničenja. U isto vreme, mašine dalje slabe naše sposobnosti i upadamo u krug propadanja gde nas svaki naredni korak vodi ka provaliji, svaki postupak je unapred pogrešan… Umesto da popravljamo sami sebe, da nadvladavamo sopstvena ograničenja, mi se oslanjamo na neprirodna rešenja i još više se gubimo u propadanju… Koncept “mašine” je pogrešan, sama ideja o mašini je početak pogubnog puta…

O “mašini” će, naravno, biti još govora, ali zašto je pominjem na ovom mestu…

Moderan čovek je (iz glupe gordosti) prihvatio koncept “primitivnih predaka”, manje sposobnih i umnih, i spontanog i stalnog “napretka” kojim se nadvisuju nedostaci i ograničenja iz te prošlosti. “Najbolji” argument za to je da smo danas sposobni da pravimo mašine i upravljamo njima. No, upravljanje mašinama je upravo nešto što nema veze s inteligencijom. Upravljanje mašinama zahteva, čak i diktira, samo sposobnost podražavanja, imitacije viđenog postupka i bez-razumevajuće ponavljanje koje zahteva sasvim nizak nivo inteligencije. (Primer je dresiranje životinja. Životinje mogu da budu dresirane na ovaj način, ali se to odnosi na njihove “gluplje” i, pre svega, na vrste koje imaju manjak potreba za slobodom. )  Pravljenje mašina je, naravno, složen proces ali i besmislen kada se ima u vidu cilj i krajnji rezultat.

Osim što nešto radi umesto nas, osnovna odlika mašine je da nas udaljava, fizički i umno, od predmeta naše kreacije. Takvo udaljavanje je veoma štetno… I za ljude i za predmet.

Ljudima iz Drevnih vremena je, pre svega, mentalno bila strana ideja odvajanja od dela kreacije. Predmet rada, predmet koji je pravljen, je morao da bude i fizički i umno povezan sa stvaraocem. Tako je nosio, sadržao pečat stvaraoca… To je način prirode, to je način na koji svet postoji i funkcioniše: povezanost, označenost… Tako predmet postaje i ostaje deo sveta, deo ljudskog sveta… Sve dok između stvaraoca i predmeta postoji neposredna veza, direktna i-ili preko alata, pravljenje-stvaranje je u granicama ljudskog-umnog sveta i prilagođeno-upodobljeno i svetu i čoveku.

Tako je dobro.

Svako udaljavanje, svaka pokidana veza, svaki procep koji nastane u svetu je mesto mogućeg izvora kvarljivosti, nevolje, zla…

Ljudi iz Drevnih vremena nisu morali da razmišljaju o ovome na ovakav način. Jednostavno, njihova mentalna struktura, način na koji su mislili i radili, su im omogućavali da njihova dela budu ispravna i upodobljena svetu i ljudi i svet su ostajali u skladu volje i slobode.

Ljudi su radili… Sejali su žito i negovali vinograd, pravili bure i sekiru i motiku, sadili su drvo i sekli ga za ogrev i za građu kuće, lovili su životinju i hranili vola i vo je hranio njih, decu su rađali i čuvali i pričali im priče i deca su njihove priče prenosila dalje i živeli su roditelji kroz priče, pevali su i igrali kada bi došlo vreme odmora i deljenja stečenog i stvorenog… Bilo je vreme za muku i za poneku nevolju i bilo je vreme za radost i za odmor… Svega je bilo dosta – i da se zaplačeš i da se nasmeješ…

Svega je bilo dosta i svega je bilo dovoljno i – nikad ga nije nestalo…

Samo… otvorila su se usta pohlepe! Usta zjapeće, nezasite praznine…

U moderno vreme zli ljudi su počeli da šire strah govoreći da je ljudi mnogo i da neće biti hrane i vode za sve. A, ljudi je danas, neka budu svih 10 milijardi… staviš li ih jedno do drugog po četvoro u metar kvadratni, tako da mogu da se i nakašlju i počešaju, stali bi svi na jedno polje od 2500 kilometara kvadratnih (50×50 kilometara). Da im, za svakog, daš po 10 jutara zemlje (a računa se da je jedno jutro dovoljno čoveku za godinu dana da proizvede) , trebalo bi 2. 000. 000 kilometera kvadratnih a planeta Zemlja ima bar 200. 000. 000 upotrebljive zemlje… samo 1% nam je dovoljan!

Koga ne mrzi, a svi znaju da računaju, može da računa ovakve i slične podatke… Nije problem ni zemlja ni voda ni broj ljudi… Problem je zjapeći ponor pohlepe… a ona nije od ljudi!

Ljudi su radili.

Ljudi su radili, svojim rukama, svojom voljom, svojim razumom, svojim umom…

Raditi, stvoriti nešto svojim rukama po zamisli iz svoje pameti, je verovatno jedno od najvrednijih zadovoljstava koje čovek može da ima u svom životu na ovom svetu. Odgajiti biljku iz malenog, neprepoznatljivog semena do plodonosnog stabla koje od sunca uzima snagu i deli je ljudima.

Često ovde pominjem, kada govorim o ljudima iz drevnih vremena, da su radili sve, odnosno – skoro sve, kao i mi danas… Da su, doduše, bili u svemu bolji i sposobniji od nas ali da, ako sve razmotrimo i uopštimo, da su formalno živeli, radili, osećali… kao i mi ali! U TOME NIKAD NIJE BILO ZLA! Kako to, uopšte, može da bude…

Mada bi to trebalo da bude jasno samo po sebi… (Uopšten uzev, veoma je značajno pitanje da li i kako ljudski um shvata neposredno, kako su mu neke stvari jasne same po sebi, mada ni sam to razumski ne definiše i čak mu, uglavnom, nije moguće da to saznanje (po-znanje) razjasni i objasni… (Dakle, ne govorim ovde  o saznanju, moći spoznaje uopšte, već o onom neposrednom, direktnom, a pri tom ne mislim ni na apriornu spoznaju. ) Čini mi se, na osnovu moje slabašne upućenosti, ali ipak relativne široke obaveštenosti, da o tome ima malo govora u filozofiji, logici, lingvistici, semiotici… Kao da je to već samo po sebi jasno, da spada u onaj matematički pojam “trivijalnosti”. Naravno, odmah se postavlja pitanje mehanizma takve spoznaje, je li ona apriorno zadata ili je empirijska… I verovatno je odgovor, kako to obično biva, negde na sredini: da na osnovu sadržajne strukure bića i stečenog iskustva u okviru sistema u kome egzistira, čovek u određenom trenutku svog postojanja ima izgrađen sistem, neku vrstu algoritma po kome funkcioniše njegov razum, način razmišljanja. . Itd. ) No, da pokušam da to objasnim na nekom jednostavnom primeru.

Neka se na nekoj livadi, sa travom, cvećem, kamenčićima i prašinom, vetrom nađu ljudi različiti i po svom interesovnju i iskustvu i etici. Hoće li oni videti istu livadu… Naravno da neće. Neki gradski, na prirodu nesvikli čovek će videti površinu, nejasnu i možda neprijatnu ili opasnu. Neki ljubitelj prirode će videti divnu livadu punu boja i mirisa. Neki travar će uočiti mnoge lekovite i korisne biljke. Neki šaman će videti mnoge “duhove” i govoriti s njima. Jasno je da se oni nikako neće složiti u svojim opisima i doživljajima. No, isto tako je sigurno da će u međusobnim razgovorima moći da se slože, da će govoriti o istoj livadi, da će im asocijacija na livadu biti zajednička i po sebi jasna. Hoću da kažem da i u različitim strukturama mišljenja, sa sasvim različitim viđenjem i, pa… recimo, svrsishodnom usmerenošću mišljenja postoji jedna opšta, pa… recimo “ideja” livade. Neka se na livadi nađe i čovek koji je, recimo, lopov. Kad pogleda livadu, doći će do zaključka da tu nema ničeg vrednog krađe i, neka mi bude dozvoljena malo veća sloboda u promišljanju ovog problema, lopov neće moći s onim ljudima da se uopšte složi koja je to livada i ona sama će nestati iz njegovog mišljenje i sećanja. Ono što lopova izdvaja od onih drugih ljudi je da je svojim “poslom”, svojim načinom razmišljanja on izdvojen i izopšten iz zajednice. Na nekom drugom mestu, u nekoj juvelirnici, recimo, lopov će sa nekim drugim lopovima moći da razmeni mnogo reči o tome, dok bi, recimo, šaman i ljubitelj prirode  ostali van te priče.

Hoću da kažem da je sasvim osnovano pretpostaviti zajednicu u kojoj nema zlih misli i dela, naprosto je nemoguće misliti i činiti zlo ako je već uspostavljena određena struktura mišljenja i delanja na osnovu toga. (Jer, složićemo se da svakom delu a naročito etički određenom mora da prethodi misao. )

Sasvim je sigurno da je čovek (i svet) stvoren bez zla. Sasvim je sigurno da takvom čoveku u takvom svetu nije bilo potrebno “poznanje dobra i zla”. Sasvim je sigurno da je u metafizičkom kosmosu već i nezavisno od čoveka, nastalo zlo. Ali, ono je bilo odvojeno od čoveka. Čovek ga je na sebe primio od svoje slobode i prekršenim zavetom prema Bogu se našao u tom dualističkom sistemu dobro-zlo. Čak i u tom grehu-grešci čovekovoj, Bog je unapred svet opremio da čovek može da se pokaje i spasi. Grehom je čovek pao, ali i u tom padu je milošću Božjom bio zaštićen: mogao je da prepoznaje dobro i zlo.

Velika je mudrost u poznanju dobra i zla. Gotovo čitava ljudska istorija se ustvari vrti oko tog poznavanja. U rajsko vreme to poznavanje jednostavno nije bilo potrebno. Nije bilo zla i nije niti potrebno niti moguće bilo poznavati ga.

Postoji u vasceloj ljudskoj mudrosti ta greška u rezonovanju da je svet već zadat u tom dualitetu, dobro-zlo i da je moć suđenja koju je čovek ubrao sa drveta poznanja dobra i zla i slobodnog izbora između njih, među njima… Da, štaviše, nema dobra bez zla! U ovom svetu u kome živimo to je tačno. U svetu Raja to nije tačno. (Dualizmi koje vidimo u sveukupnom postojanju sveta dan-noć, duhovno- materijalno, ljubav-mržnja, toplo-hladno, glad-sitost… nas navode na pomisao da i ovaj dualitet dobro-zlo nužno mora da postoji. Ovde i sada – da. U vreme Raja – ne. Noć nema nikakvu sopstvenu zlost, noć je sasvim u redu. Mržnja ne mora da postoji. Duhovno-materijalno je samo način na koji razlikujemo neke pojavnosti sveta a u Raju je njihovo jedinstvo bilo jasno i očigledno. Glad i hladnoća, kao i sve druge telesne potrebe i problemi, su nam pridruženi u grehu… Život-smrt je takođe dualizam koji nam je pridružen u grehu posle pada iz rajskog vremena…

Štaviše, greh i pad su nam doneli propadljivost i smrt. Ljubav je sveopšta i večna… dualitet Ljubavi nije mržnja, mržnja je samo jedna od kvarljivih bolesti koje su nam pridružene. Suprotnost Ljubavi je smrt. Ona smrt koja nam je pripala posle izgona iz Raja. (Čak i ona ima deo blagorodnosti, jer – kako bi bilo večno živeti u ovakvom svetu… To bi zacelo bio beskonačni pakao. Zato nismo smeli da ostanemo u Raju i okusimo i sa drveta besmrtnosti. Čak i smrt nam omogućava da pobegnemo iz sveta zla i, ako smo to zaslužili, vratimo se Domu Očevom… I u vreme Raja, dugovečno i blagorodno, ono što bi odgovaralo današnjem pojmu smrti, je prosto bilo nestajanje sa ovog sveta i vraćanje Domu. Među ljudima, to je prosto bio rastanak, tužan jer su rastanci uvek tužni, ali i radost u nadi da će se ponovo videti tamo, na boljem mestu, u pravom Domu. )

Poznanje dobra i zla je velika mudrost (koja nam u Raju nije nikako bila potrebna) i ljudi i čovečanstvo se čitavu svoju istoriju bave otkrivanjem te mudrosti. No, biće da je ona i prevelika i teško ili nemoguće shvatljiva čoveku… Teško se čovek u tome snalazi i istorija traje u pokušajima stvaranja sistema dobrog za život i pronalaženjima odgovora kako da moja sloboda, ostvarivanje moje želje,… ne ugrozi tuđu slobodu, tuđu želju (… a čak i taj dualitet moje-tuđe je čovek stekao grehom)… Velika je to mudrost, možda definitivno jasna tek u metafizičo-kosmičkom, kao i vreme i prostor!

Velika je to mudrost!…

A, možda nam stvarno nije potrebna…

U svetu Ljubavi, kada bismo se samo našli ponovo u njemu, vratili… u tu osnovnu gradivnu supstancu-silu ta mudrost bi nam bila jasna sama po sebi i – ne bi bila možda ni potrebna!

Gledao sam te ljude u prvim vremenima posle izgona iz Raja… Kako rade, kako se umaraju, kako se vesele i odmaraju, kako pevaju, kako se vole i kako se spore, kako porodice jednim dahom dišu i kako vasceli svet živi u jednom ritmu, u jednom otkucaju srca. Njihova zajednička povezanost, njihova veza sa svetom je za mene tek pojam, misao o kojoj mislim… Tu, među njima je neki od mojih prvih predaka, neki koren, stablo iz kojih su mnoge grane i grančice i, na kraju, posle stotine hiljada godina, ja kao jedan listić koji će poživeti jedan svoj dan na svetlu sveta i, otkinut dahom vetra, a vetar je sloboda, pasti na zemlju i svoj prah pridružiti prahu zemnom. Gledam sve te ljude i osećam njihovo znanje, njihovu mudrost, njihov ritam života koji ih vezuje za svet s kojim dele mudrost vaseljensku. Ona je u njima, sa svakim dahom dele duh sveta, oni ne moraju ni da misle o tome. Svako dete poseduje više te mudrosti nego bilo koja današnja biblioteka, makar bila to i ona Aleksandrijska, ona koja je bila kopča između ljudi zlatnog doba i današnjeg, gvozdeno-papirnog, ona koju su ljudi srušili, spalili i ostavili nas u pomrčini nekog sveta koji odjednom više nismo poznavali i počeli da bauljamo po njemu kao nedostojni gosti u domu koji je bio naš.

Kako, onda, mogu ja da prosuđujem o njima! Kako bih ja mogao, kao prosečno pametan stanovnik istog prostora, a sasvim drugačijeg sveta, išta da mislim i govorim o njima!

Posedujem tek mrvicu njihovog srca usklađenog sa suštinom, sa vaseljenskom mudrošću sveta. Nešto što su oni živeli u svakom dahu, ja o tome mogu da samo intuitivno slutim i uz mnogo napora i grešaka ponešto mislim.

Ja bih pred svojim pretkom iz tih vremena bio tek kao gomilica blata pored himalajskih vrhova.

No, hteo-ne hteo, kao prosečan stanovnik današnjeg sveta, imam mnogo veće znanje od svog pretka, mnogo više znanja o nečemu što on nije ni slutio, mnogo više znanja o – zlu!

Zaista, nije li čovekova istorija od vremena Raja do danas samo istorija sve većeg znanja i poznavanja – zla. Da li smo, posle izgona iz Raja, upućeni na put upoznavanja zla, onog koje je počelo kao “mala, nevešta” greška, greh koji je počinjen u neznanju ali kao neoprostiv greh protiv slobode u Duhu SveSvetom…

Kao prosečan stanovnik današnjeg sveta i, time, u odnosu na sve te ljude, “ekspert” za sve vidove kroz koje nam se zlo ukazuje i koti, se trudim da vidim šta se to desilo, šta je sledeće što su, nesvesno, nevešto, ljudi uradili i zakoračili dalje po putu ka sopstvenoj propasti. (Svašta se može pripisivati svakom biću i svakom čoveku, kroz nauku i ideologije, svakakve pretpostavke, ali nijedna ne bi mogla da govori o svesnom, namernom samouništavanju… Jedino bi moglo da se govori o osobama koje su u bolesti i u toj bolesti pokušavaju da same sebe kazne. No, kazna je, ako je polusvesno samokažnjavanje, usmerena na pouku i pokušaj popravljanja greške, što bi značilo da je – korak ka dobrom, boljem).

Gledao sam, tražio tragove greha koji su počinili.

Greh ima svoje univerzalno značenje u misli ili delu koje su protivne svetskom zakonu, prvorodnom načelu po kome je svet stvoren, – Ljubavi. Grehu, kao delu, kazano je, uvek prethodi – misao. Greh u misli je roditelj učinjenom grehu. S time današnji čovek živi i mora toga biti svestan. Zakoni-zabrane su orijentiri po kojima usklađujemo svoje življenje u zajednici i potrebni su nam u neprestanim izazovima pred koje nas stavlja svet i život a za koje je naš razum preslab da ih uvek savlada i pri najboljim namerama. Zato nam zakoni-zabrane stalno moraju biti “pred očima”. Ali, oni nisu Suština. Suština je u Srcu, vezama koje Ono tvori između ljudi i sveta.

No, ne vidim na slici  Drevnih Vremena mogućnost da je grehu koji su počinili mogla da prethodi svesna misao.

Zlo se koti na prazninama u pokidanim vezama između ljudi. Nije sposobno da se samo razmnožava i dela, prenosi se kroz ljude i između ljudi. (A, đavo, prvi kosmički greh, je lukav, lukavost je jedno od njegovih prvih imena. Gordost je prvo, drugo je laž. Laž je poricanje, zatrpavanje (jer je nikad ne može za-ista po-ništiti) istine. Đavo je nosilac zla, ali ga po svetu može širiti samo kroz ljude. )

Ne vidim među tim ljudima u Prvim Vremenima, mada su već otpali od Raja i počeli da poznaju dobro i zlo, počeli da se kvare, ne vidim da se zlo još “odomaćilo” i postalo stalni pratilac čovekov. Ne vidim da su hteli, štaviše, da su uopšte mogli da misle – zlo.

Šta je moglo da se tako lukavo uvuče u još uvek snažna, moćna i dobra ljudska bića.

Posle laži…

Laž je pojedinačna. Može da se o-svesti u pojedincu, nikad ne nastaje kao sveopšte, zajedničko… Širi se, obuhvata, naseljava među ljude i može da postane opšta, ali – nastaje kao pojedino delo-misao.

U širokom spektru načina na koje se zlo manifestuje u i kroz svet, a koji su svakodnevni u našim današnjim životima, jedno mi je najmisterioznije: STRAH.

Strah nam je skoro stalni životni saputnik. Čak i onda kada ga nema, kada smo najzaštićeniji, i u njegovom potpunom odsustvu je, ipak, u nama, makar i samo kao predstava da smo se zaštitili od nečega čega se bojimo. Od najjednostavnijih strahova, onih običnih, straha od bolesti, straha od nepogoda, straha od opasnih životinja, strahova u ljubavnim vezama, strahova od povreda i pogibija strahova koji potiču od briga – neizvesnosti u kojima se neko (ili nešto) nama blizak nalazi… do strahova kompleksnih, nejasnih, od nepoznatih sila, od smrti i puta kojim ona može da nas povede, do strahova imaginarnih, bespredmetnih, koji su najgori i najteži jer potiču od “bolesti duše”… Strah je skoro uvek predstava o sukobljenosti s Nepoznatim, Neizvesnim… Javlja se na “milion” načina, u “milion” oblika,… Ne verujem da iko, i najpametniji i najstudiozniji, može da obuhvati i obrazloži i objasni sve oblike i manifestacije straha… toliko je mnoštvo slika i prilika u kojima se pojavljuje.

Toliko smo navikli na strah, toliko je stalno u nama i uz nas, da ga smatramo ne samo neizbežnim već i prirodnim i “neophodnim”. Svi, i bogati i siromašni, pametni i glupi, kukavice i hrabri, svi znaju za strah i s njim se nekako bore i – nekako žive.

Kako je uopšte moguće živeti tako…

Složićemo se, uslovno, da je u osnovi straha sukob (realni ili pretpostavljeni) s Nepoznatim. Mada, odmah bi moglo da se primeti da bi, po tome, oni koji više znaju- poznaju više sveta i mogućnosti tog sveta, trebalo da se manje boje. Takođe bi oni hrabriji, oni koji su spremniji za sukob, trebalo da se manje boje. No, upravo se oni sa najviše znanja i najviše hrabrosti najčešće boje, najčešće nalaze u mislima sa strahom! Neki budalasti ili nesvesni su sasvim opušteni (nesvesni izazova) u situacijama koje su opasne, – opasne po znanju i spremnosti onih pametnijih i hrabrijih. Moguće je i ignorisanje straha!… To bi, nekako, značilo prihvatanje straha… Ili – uverenost u nemoć straha pred nečim što imamo kao odbranu, nečim što može da nas apsolutno sačuva!…

Svakako da je strah, kao i bol, naša imanentna osobina koja je – nephodna. Strah nas, kao i bol, kao neke predstraže, opominju i čuvaju od većih nevolja. Manja neprijatnost umesto veće nevolje.

Strah i bol su deo našeg poznanja dobra i zla.

Ljudi u Prvim Vremenima posle izgona iz Raja, ljudi iz tih Drevnih vremena su mnogo, verovatno sve što je moguće i potrebno ljudima, znali o svetu. Malo je bilo, ili možda nimalo, nečega što nisu znali, nečega što je bilo za njih opasno u tom svetu. Jer, setimo se, Svet je stvoren pre Čoveka ali je stvoren ZA Čoveka. Za Čoveka da ga uživa, čuva i njime gospodari kao pravi domaćin. U Vreme Raja čovek nije mogao da bude ugrožen od sveta, bilo čega iz sveta, na svetu. (Osim greha. ) Straha nije bilo. U Prvim Vremenima, greh je učinjen i počelo je vreme kvara. Ali, još je to, u najvećoj meri, bio svet blagonaklon i ne-opasan. Još su ljudi posedovali velike moći i znanja. Nije moglo biti straha.

Ali, već je smrt postala deo Čovekovog života! Čovek se promenio u svojoj osnovi, temelju koji ga je držao pre Greha. Smrt je postala negacija. U samoj prirodi Čovekovog postojanja, smrt je postala suprotnost Ljubavi.

KO JE U LJUBAVI, NE BOJI SE, NEMA STRAHA!

Kada je došao, kada je postao stalni pratilac čovekov,… deo čoveka!

Progoni me jedna misao: da pojavu straha potražim u kasnijim vremenima, Vremenu rasejanja i propasti. . Ipak, Strah je deo čoveka, poznat svim ljudima kako god ih, realno ili nekim uslovnim podelama, delili i klasifikovali. Strah poznajemo kao univerzalnu osobinu svih ljudi u svim vremenima…

Kako se uselio u biće Čovekovo… Šta je prvo Čoveka uplašilo…

Sam Izgon iz Raja… Mora da je bio strašan… Susret sa svetom koji više nije bio tako blagonaklon…

STRAH JE GREH.

O tome su mnogi govorili, mnogo bolje nego što bih ja mogao…

Kada se čovek ne boji…

Kad je zaštićen!

Koja je to mogućnost, kada je čovek u svojoj apsolutnoj sredini koja je savršena…

Ona u kojoj je stvoren: LJUBAV.

Jer, izgleda da je Ljubav ona transsupstanca, Bogotvorena tvar, ne samo princip, već sam gradivni materijal od koga je Svet Stvoren! (Kako nešto što smatramo Osećanjem, Principom, Idejom par exelans… Kako može biti Supstanca (Transsupstanca), Tvar (Ono što je stvoreno ex nihilo), Materija… No, čak i faktografska fizika shvata da su Materija i Energija isto, da je Materija tek specijalno stanje Energije. U tom slučaju, recimo da je Ljubav – Energija. No, kako je to što je Energija-Materija može da ima Etičko Određenje! Teško razumljivo u kontekstu razmišljanja u dualitetima, onako kako mi danas razmišljamo. Teško ali ne i nerazumljivo, nemoguće. Dakle, ja ću reći da smatram da je osnovna gradivna materija od koje je Bog stvorio Svet (za Čoveka) – Ljubav. Smatram, misaono prevodim svoje intuitivno znanje i tu misao smatram nečim što je apsolutno izvan razumsko-činjenične moći ljudi. Pri tom, u promišljanju, neću da upadnem ni u misticizam ni u panteizam. Ipak, i pored svih ovih pokušaja da aksiomatski predstavim ideju-misao da je Ljubav Božja tvar od koje je stvorio Svet, moram da priznam da postoji ozbiljan nedostatak u ovom promišljanju: Ako je sve tako i ako i ne pomišljamo da Ljubavi oduzmemo osnovno, suštinsko određenje, Etičko, kako je ne bi sveli na ogoljeni materijalizam, kako, onda, Ljubav deluje na ljude, kako ih može, za razliku od bilo koje druge supstance koja je izvan etičkih kvalifikativa, kako ih može navesti, naterati,… u stanje činjenja dobra, nečinjenja zla… Kako čovek URONJEN u Ljubav reaguje na Nju…

Ne znam.

Ali… ZNAM DA JE TO MOGUĆE!

Čovek, URONJEN u Ljubav je u potpunom carstvu Dobra. Pri tom, njegova sloboda nije ograničena. Uvek može da čini bilo šta po svojoj slobodnoj volji a da ništa ne učini zlo.

Posle greha upućeni smo na put kojim, preko poznanja dobra i zla, treba da putujemo ka Bogopoznanju Dobra i usavršavanjem se vratimo u rajsko vreme Savršenosti… kad će i naša sloboda biti savršena…

STRAH JE GREH PROTIV LJUBAVI.

U LJUBAVI NEMA NI STRAHA NI MISLI O STRAHU. LJUBAV PO-NIŠTAVA STRAH.

Nemam odgovore! Što više mislim o ovoj temi, sve se više zaplićem i ne mogu, čak ni nadmeno, arogantno, sa autoritetom “Autora” u vremenu “Književnosti” da ponudim i nametnem neke svoje misli kao potpune odgovore. Jedino mogu da svom apstraktnom “Čitaocu” prepustim mogućnost da slobodno zaplovi okeanom intuicije i – razume!

To “razumevanje” je jedna od kopči, nečinjeničnih i dubokih, veza koje mogu da nas drže u svetu – kada ti ništa nije jasno a sve razumeš!

Ili – obrnuto: ništa ne razumeš a sve ti je jasno!

Ako je Agape, Ljubav, ona Svesvetska, Božja Ljubav u kojoj čovek učestvuje ali je ona za njega transcendentna, zadata, onda je ljubav koju sam čovek “stvara”, ljubav prema bližnjem, ona je potpuno u “vlasti” čovekovoj i njegov najvažniji “zadatak” u životu na ovom svetu. (Podsetimo se: Dve najveće Božje Zapovesti su:

  1. Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.
  2. Ljubi bližnjega svojega kao samog sebe. )

Ova druga ljubav je “manja” u kosmičkim razmerama ali je podobna Velikoj Ljubavi i trebalo bi da je ista, suštinski jednaka, kao što je kap vode jednaka okeanu, premala da se uporedi po veličini ali su i jedno i drugo – voda. (Možda se od svih tih naših “kapi” okean i puni…)

O ljubavi prema bližnjem, o tome kako volimo sami sebe i kako tome upodobljujemo ljubav prema bližnjem… govorilo se i govoriće se… ali je to prevelika tema za ovaj mali rad. Rekao bih samo da ova Zapovest time što izjednačava ljubav prema samom sebi, a nikad ne sme ni da se pomisli da je to samoljublje (jer bi to bio greh), s ljubavlju prema bližnjem, na taj način nam ukazuje na suštinsku prirodu veza među ljudima, između svih ljudi. Jer, čovek je sam sebi najveća tajna, najbliža i najdostupnija a opet toliko nepristupačna i nedokučiva. Kako onda, uopšte, možemo da volimo sebe ako se i ne poznajemo, jedino su nam razumski poznate samo one osnovne, možda ne ni tako bitne činjenice: ime, izgled, jednostavne potrebe… Kako onda da volim svoje srce, svoju ruku, celog sebe… Čak i ne mislim o njima i celom svom telu. Moje srce kuca samo od sebe i ja o tome i ne mislim. Moja ruka radi ono što mi je potrebno i to se, praktično, dešava samo od sebe. No, ako me zabole, ako mi se (bolom) obrate, ja ću, kao i svaki čovek, svu svoju pažnju, svo svoje biće da im posvetim. Tako bi trebalo da bude i u svetu ljudskom i životima ljudskim. Okruženi smo jedni drugima i povezani, neraskidivo, jedni s drugima i ako su te veze ljubavi u normalnom, uravnoteženom stanju, onda je to – to: uronjeni smo u ljubav i sve je u redu. Hoću li napasti svoju ruku, hoću li je povrediti: Neću – jer će mene boleti! Ako je bližnji povezan sa mnom i ako ja to znam hoću li ga povrediti, hoću li mu zlo činiti: Neću, jer će mene boleti!!

Nekad, u Drevna Vremena, među ljudima je tako i bilo. Živeli su i živeli su u ljubavi i to je toliko bilo uravnoteženo, toliko prirodno, normalno, da ni reč za ljubav nisu imali da je nazovu.

(Iskaz o sopstvu, svesti o (samo)postojanju je: Ja JESAM! – i to mi je sasvim jasno, razumljivo po sebi i ne mogu da ikako drugačije odredim to postojanje. MI JESMO i to je isto to: POSTOJANJE. Nema i ne može biti drugog načina, druge reči, da se se o tome kaže. Ljubav je bila “ONO ŠTO JESTE” i nije bilo reči ni imena. (Imenovanje označava posebnosti i postavlja ih u prošlost, koja je – muzej, skladište nepromenjivog. )

Pitanje koje ću da postavim je: KAKO JE LJUBAV DOBILA IME!

Kako je ljubav imenovana, kako je dobila reč i pojam koji je imenuju, koji je određuju među svim drugim i, izgovorena i mišljena, izgrađuje ideju, samorazumljivu ideju koja, uz sve druge ideje, gradi naš samorazumljiv svet.

Ljubav je u našoj svest veoma kompleksan pojam, pojam koji obuhvata niz osećanja i osećaja i dela koji čine naš život. Ljubav prožima sav naš život, sve načine mišljenja i delanja, odnosa sa svetom i životom. Ljubav – prijateljska, rođačka, roditeljska, … Ljubav između žene i muškarca!

Ljubav između žene i muškarca – ljubavnička ljubav!

Ljubav roditeljska je najjača, najčvršća, ljubav prijateljska je najodanija, ljubav rođačka je najlakša… Itd… A jedino muškarac i žena koji se vole nose ime po ljubavi : LJUBAVNICI! (Koji NOSE LJUBAV!)

Otkuda je toj najtežoj, najnepostojanijoj, najzahtevnijoj, najopasnijoj ljubavi data čast da nosi ime ljubavi…

(Posledica je renesanse (u najširem smislu shvaćene, ne samo one “zapadne” jer postoji i u drugim kulturama i drugim vremenima) i, naročito – vremenima “vladavine” književnost, da se pojam ljubavi posebno vezao za ovu “pojavnu vrstu” ljubavi i to u tolikoj meri da su se tako, kao navika  -“druga priroda ljudska”, naprosto pojmovno izjednačilile. Nisam saglasan s tim ali je nemoguće izbeći opojnu veličinu takve vrste ljubavi, toliko zbunjujuću i uzbuđujuću da ponekad prelazi u bolesna stanja duše.

U vremenima kad je kvalitet književnosti toliko opao da je, već, sumnjivo da li je još uvek umetnost, ova vrsta ljubavi je nadalje degradirana na pojmovno jednačenje sa telesnom ljubavi, seksom. Seks je, naravno, vrlo važan, ali suštinski i mnogo manje nego ljubav i idiotizam je izjednačavati ih. )

Osnovno načelo ljubavi je nesebičnost, davanje. Ljubav između muškarca i žene je toliko zahtevna, toliko egocentrična, toliko telesna…

(Dodir je, čini mi se, najsuptilnije i najistinitije ljudsko čulo. Vid i sluh su vrlo nesigurna čula, podložna prevari i manipulaciji, miris i ukus su nekako, pa – nejasno-nepostojana čula. Dodir nam izgleda najjednostavnije, najmanje je predmet ili tema umetnosti. Praktično je najpouzdaniji, u izvesnoj meri može da kompenzuje druga čula, nemoguće ga je izmanipulisati-prevariti. U isto vreme je najmisteriozniji…

I – najtelesniji…

(Dodir je potpuno vezan za telesnost… I kada se daje i kada se prima… Sada sam se setio da, recimo, čovek koji izgubi deo tela još uvek može da ga oseća… U tom smislu može da se misli i o tome kako je dodir vezan i za naše suštinsko, bezvremeno biće… Može, ali bih, pre, govorio i o moći dodira da bude bez-predmetan, dakle – ne nužno vezan za “nadražaje” sveta-okruženja… Ha, eto, sada sam u jednoj misli premostio paradoks da je dodir u isto vreme i potpuno vezan za telesnost (materiju) ali i za nematerijalnu energiju! Kažem vam, dodir je veoma misteriozno (u najboljem smislu te reči) čulo! Dodam li tome naučnu činjenicu da, recimo, bebe koje niko ne dodiruje trpe teške posledice, čak dotle da umru bez vidljivog razloga, onda mogu da kažem da je dodir – misteriozno čudo!)

I – najtelesniji…

Čežnja ljubavnika za bliskošću i dodirom je epski snažna, praktično neizreciva.

Seks je način najbliži na koji telo može da se približi čisto duhovnim osećanjima, duhovnim sferama.

… I BIĆE DVOJE JEDNO TELO. (I Moj. , 24. )

Po snazi osećaja orgazam je, za telo, najbliži osećaju koji telo ima kada se čovekovo biće, čovekova duša odvaja od njega. Tolika je ta moć!

(I – budi mi dozvoljeno da kažem: Hvala, Bogu, da je tako! Jer, da nije, žene, najlepši oblik u svetu tela, ne bi ni marile za (mnogo inferiornije) muškarce!)

I BIĆE DVOJE JEDNO TELO.

Matematički rečeno 1+1=1!

Misterija stvaranja života je kosmička misterija koja čoveku nikad neće biti dokučiva. Ni naučno, ni duhovno, ni umno… U misteriji stvaranja života muškarac učestvuje tek nekoliko trenutaka. Žena u sebi nosi tu misteriju, proživljava je dubinom svog bića za koje su i prateće telesne muke tek minimalna plata.

Učestvujući u misteriji stvaranja života muškarac i žena su najbliže božanskom, onoliko koliko mogu biti telesna bića. Od rođenja, kada novi život dođe na svet, žena i muškarac su na najznačajnijem zadatku koji postoji na ovom svetu: stvaranju čoveka.

Telesno sjedinjenje žene i muškarca nije greh, nikad i nigde nije označeno kao greh.

Stvaranje čoveka od bebe je najvažnija i najteža i najkomlikovanija ljudska delatnost. Bogu hvala što je učinio da je to najjednostavnija, najprirodnija, najdostupnija, najvoljenija ljudska delatnost. Dostupna svakom, bez obzira na bilo koje osobine.

Dar svih darova!

Samo je na čoveku da taj dar iskoristi.

Sve nauke, sve veštine, sve duhovnosti su mali darovi u odnosu na ovu mogućnost.

Da bi bila moguća… Mora biti u ljubavi!

Da, naravno, mogu se čovek i žena spojiti i bez ljubavi, mogu i decu odgajti bez ljubavi. U očima sveta, raz-ličnog sveta, može to da izgleda sasvim kako treba. Ali – samo tako izgleda…

Možda nikad za svog života nećemo upoznati sebe, možda ćemo beslovesno proživeti svoj dar života po nekim pravilima koje nam nameće trenutna istorija ljudskog društva. No, svesno ili nesvesno, na neki način ćemo znati da u stvari i nismo živeli ako nismo živeli u ljubavi!

Život bez ljubavi je tek forma, tek greh sujete ili nemarnosti pomoću kojih se trudimo da se prilagodimo drugim ljudima a zaboravimo da se upodobimo Bogu.

Ljubav se javlja na mnogo načina, premnogo i da se shvati, a lakše je izbrojati zrnca peska u okeanu, i – svi ti načini su nam dostupni, laki da se prihvate i prožive na ovom svetu i omoguće nam da se priklonimo Ljubavi Božjoj i nastanimo u bezvremenom Carstvu Božjem.

Ljubav između muškarca i žene možda nije najača, na ovom svetu, jača je materinska, roditeljska ljubav. Ali, po svojoj snazi, po čudesnoj moći za let iznad vrhunaca i dubinom vrtloga okeanskog, možda i kratka u vremenu, možda opasna, da nas slomi ili uznese, bolna do urušavanja u bolest duše… Ipak, to je osećanje na kojem nam anđeli zavide!

… TO nije (još) prava ljubav!

TO je iskušenje koje se postavlja pred nas i, ako ga prebrodimo, uspemo da savladamo brzake i virove, onda nas uvodi u mir i dubinu velike i moćne reke koja će da nas vodi i uvek drži iznad površine do uvira u more bezvremene ljubavi.

Uranjanje u okean Ljubavi je moguće i na druge načine. Neki su teži, neki lakši, ali je ovaj najuzbudljiviji.

Koliko je našim Očevima i Majkama u Drevna Vremena bilo lakše da se vole! Već su živeli u okeanu Ljubavi i bio im je dovoljno da se pogledaju (oči, to zračeće ogledalo duše) i dodirnu (dodir – ta misteriozna veza tela i sveta) i prepoznaju svoju drugu polovinu Potpunosti i zauvek spoje u Dvojedno!

(Ako na ovom svetu i postoji neki dualitet, to nije dualitet suprotnosti, to su dve polovine jednog “rabuša” koji se uklapa u jednu ISTINOSNU celinu!)

Bez obzira na sve degeneracije, devijacije, zlo-namerna tumačenja modernih vremena… Priroda Ljubavi je takva da jedino žena i muškarac mogu da BUDU JEDNO TELO. Jedino tako dve polovine mogu da budu jedno. JEDNO koje je izvor novog kvaliteta, jedno koje stvara I NOSI nov život i NOV ŽIVOT, VITA NOVA…

Kada su za-jedno, kada su dvo-jedno, žena i muškarac otvaraju nove moći i nove osobine, otvaraju nove puteve…

Tu nije kraj: od njih, svakog pojedino, zavisi kako će putovati dalje.

Ljubav između žene i muškarca nije cilj, ona je način na koji se putuje. Jedan od najlepših i najzdravijih načina.

Na Putu Čovekovom je mnogo prepreka, nikad put nije miran i bezbedan.

Jedna od najopasnijih prepreka su strasti.

Strasti su, kao i strah, ogromna tema i nemoguće ju je objašnjavati u jednom dahu, na jednom mestu. Pojavljuju se na mnogo načina, u mnogo prilika, teško ih je uopšte definisati. Ovde, sada moram da ih pomenem jer je jedna od najgorih strast seksualna.

Strast, najkraće, može da se opiše kao način na koji nešto, stvar, osobina, osećaj… ovladava čovekom. Vlast nečega iz okruženja nad unutrašnjom voljom, slobodom, razumom čovekovim. To je bolest.

U stvari – ne postoji predmet strasti. Ovde, ne postoji objekat nad kojim čovek ima svojstvo subjekta. U strasti, čovek je predmet, on je objekat nekog (ne-prirodnog) subjekta!

Kao i svaka bolest, može da potiče i od nečeg beznačajnog, nečeg što nam i inače treba, čak nam je i korisno ili neophodno. Kada nas obuzme, poništi slobodu i upravlja voljom, tada postaje bolest.

Strast nije samo bolest duše, ona može da ugrozi ili poništi sam suštastven dar čovekov, dar slobode.

Sam život može da postane strast-bolest!

Kako je ljubav između žene i muškarca najeksplozivnija i potreba za dodirom-seksom najburnija, tako strast seksualna može da bude najpogubnija,najbezumnija. Carstva su padala zbog toga, mnogi životi ljudski su uništeni.

Kažem, velika je to tema, ali bih sada hteo da je pogledam na nešto drugačiji način.

Strasti su postale bolest civilizovanog društva, jedna opšta bolest ljudske zajednice. Strast seksualna je postala samopodrazumevajući element, sastavni deo društva… Postala je hronična bolest koja se ne da lečiti, ali ni to nije poslednja i najveća nevolja. Postala je “poželjan i prihvatljiv” način života u “modernoj kulturi”. Ne samo što je niko ne leči, već se bolest neprekidno podjaruje i ljuti.

Mnogo je uzroka koji su doveli do “afirmacije i eksploatacije” ljubavi između muškarca i žene; telesne ljubavi, tog najintimnijeg i najbrižnije čuvanog momenta, najdubljeg (u dobrom smislu) trenutka ljubavnika; strasti telesne, koja je njima potrebna i prava so u gozbi za dvoje; strasti koja je ponekad bolest, ali ne i u tom trenutku i na taj način; strasti koja je različitim načinima, umesto da bude Jedno koje čuvaju i gaje Dvoje, postala javna i opšta tema ljudske civilizacije, postala mesožderka ljudskih osećanja i bića; na kraju vešto i veštački konstruisana “potrošačka” potreba, obavezna i poželjna “roba”.

Mnogo je uzroka i mnogo mehanizama upotrebljeno da se to učini, ali meni je najodvratnija i najmrskija uloga književnosti, koja je, gle čuda, postala umetnost umesto Umetnosti Pesništva, postala, na kraju krajeva, jedna od sluškinja Trgovcima, toj pošasti nad domom čovečanstva, i počinila mnoge štete, ali je ovo jedna od najvećih.

Od kako je Pesništvo postalo književnost, najobožavaniji cinični ukras za robu koju proizvodi, knjigu, najčešća je tema ljubavne strasti. Ona je najuzbudljivija i najbolje se prodaje. O ljubavi je teško pisati, toliko je kompleksna i tajanstvena. Zato uzmimo ono što je mnogo lakše opisati, ljubavnu strast. Tako, polako, ljudi su počeli da zaboravljaju šta je ljubav, ljudi su počeli da ljubavnu strast izjednačuju s ljubavlju, ljudi ljubavnu strast smatraju ljubavlju.

Samo je još korak odatle bilo da se seks poistoveti s ljubavlju.

Na kraju je bezumlje postalo kompletno kada su u to uključene seksualne bizarnosti, seksualna izopačenja, sve su to proglasili ljubavlju!

O, književnici! Iz prvog kruga pakla dospeli ste u osmi! Još je crnje što ste vi od onih “koji znaju šta rade!” i ne znam, ne znam može li vam biti oprošteno!

(Morao sam da skiciram ovu digresiju jer je moja tema Ljubav, a ljudi, naprosto, više ne znaju o čemu to pričam ili misle na pojave koje ne samo što nisu Ljubav, ne samo što nisu ni ljubav, već su suprotnosti (strast, bolest, smrt ljudskosti…). )

Seks, telesno sjedinjenje muškarca i žene, nije (označen kao) greh. Strast u ljubavi je potrebna. Seksualna strast je bolest. Ako se ne smatra bolešću i ako se ne leči već se, takva, gaji i uzdiže, postaje blud i – greh! (Koliko je današnja civilizacija bolesna i ljudskost opustošena vidi se i po tome da čak ni pisci i sastavljači Biblije, tumači i crkveni oci, inače ljudi koji su provideli kroz daleka vremena budućnosti, nisu mogli da pretpostave današnja vremena. Jeste, postojale su Sodoma i Gomora i razna ljudska izopačenja su se javljala u razna vremena i za to se oduvek znalo. No, ovaj greh strasti je opisan, najčešće samo rečju “blud” a meni se ona čini preslaba, “prenevina” da opiše pošast današnjeg sveta. “Blud” uglavnom služi da opiše individualan greh, ponekad da opiše masovniju “zarazu”. Ali, ne može da opiše današnje stanje u kome taj greh čak i nije greh nego se smatra “vrlinom” savremene civilizacije.

S druge strane, Ljubav i prava ljubav se uglavnom shvataju kao slabost, naivna i patetična glupost.

Koliko je našim očevima i majkama u drevna vremena bilo lakše da se vole! Bilo je dovoljno da se pogledaju i dodirnu i tako se prepoznaju. Tada su mogli da postanu jedno od dvoje i pođu na svoj put ljubavi, ka svom domu…

Mislim da je poslednja stvar koju će Čovek shvatiti i razumeti o svetu i sebi: POGLED.

Kako vidimo “nešto” u očima drugih, kako osećamo pogled drugih…

Nema vidljivih, činjeničnih mera koje možemo da uočimo, izmerimo i razumemo. No, svaki čovek nekako “zna” da oseti, zna da “pročita” nečiji pogled, nečije oči. (Kako samo sijaju oči zaljubljene osobe!) Mi fizički, telesno osećamo nešto što ne smatramo ni materijalnim, ni energijskim fenomenom, čak ga ne smatramo ni osećanjem ni osećajem. “Pogled” je u našoj svesti tek pojam, prosto reč koja opisuje neki proces… A možemo da ga fizički registrujemo! (I slepi ljudi mogu da osete nečiji pogled!) Veliki deo komunikacije među ljudima se odvija očima, pogledom, najsuptilnije misli se tako prenose…

To “staklasto telo”, jedini deo čovekov koji izgleda isto kroz ceo život, jedini deo u kome krv dolazi u neposrednu vezu sa svetlošću sveta, jedini deo koji Vidi, jedini deo koji razume kao razum: vidim-razumem!, jedini deo u kome se vidi kada je iskra života utrnula, ugasila se sveća i nastao je mrak!

Ponekad se pitam: Ne gledamo li očima i u drugom pravcu, ne vidimo li i unutra, u-sebe, kao što vidimo spoljni svet… Kad ovo kažem ne mislim na neku vrstu intospekcije, ne mislim na misaoni proces samo-analize! Mislim, bukvalno, da, na neki način, očima, možda, gledamo svoju integralnu unutrašnjost, sopstveno biće, ono bezvremeno, suštinsko biće! Mislim da bi oči, tako shvaćene, mogle da budu neko naše ogledalo, neka prizma kroz koju se prelamaju i susreću naša VIĐENJA spoljašnjeg i unutašnjeg, sveta i bića!

Možda su oči čvorno mesto, mesto susreta pojavnosti sveta i čovekovog bića. Mesto na kome se slivaju dve osnovne subjektivnosti postojanja: JA i MI. (Jer: SVET SE KAŽE: MI!)

Ako bismo prihvatili ovu pretpostavku, da postoji slivanje JA i MI, da postoji mešanje subjektiviteta (aktivne moći) čoveka i sveta, čvorno mesto u kome se susreću dve (uslovno) nezavisno-apsolutne prirode postojanja i da čovek ima samom Kreacijom urođen (za-dat) organ koji mu daje moć, omogućava sposobnost neposrednog U-VIDA u stvarnost, suštinsku određenost (za-datost) oba subjektiviteta, onda možemo malo jasnije da tumačimo čovekovu sposobnost saznavanja, znanja uopšte, a posebno Neposrednog Znanja. (Moram ponovo da pomenem, radi jasnoće, da kada govorim o “srcu”, kada govorim o “očima”… o čovekovim organima uopšte, tada ne mislim na čisto anatomsko-fizičke organe. Usvajajući uslovnu podelu (čisto zbog razumevanja, “modularno-funkcijsku” predstavu a čovek je, bez sumnje, jedinstvena celina) čoveka na materijalno-telesno i suštinsko-supstancijalno biće, “srce” je I ono anatomsko I ono suštinsko… Ona mogu da se modelski predstave odvojeno, ali su zaista jedinstvena celina! No, sasvim je jasno da mora da postoji dominacija onog suštinskog, otprilike kao što se odnose i forma i suština. )

Za-istinu, na osnovu toga, možemo da objasnimo kako čovek može, ima moć, da neposredno saznaje svet. Dakle, ne samo činjenično-naučno (što je niži oblik saznavanja), razumski-misaono, već neposredno-suštinski! (Nikako, ama nikako, se ovo ne sme shvatiti kao empirijska moć saznanja! Ona je materijalno-telesno definisana i analizira se razumski-misaono. Možda se u nekom delu empirijsko i Neposredno saznanje preklapaju, ali empirijsko nema mogućnost (apstraktne spoznaje) da saznaje apstraktne pojmove, suštinske pojavnosti! Takođe, Um, umnost Srca, za sadržaj svoga saznanja ima univerzalne, svesvetske (Božje…!) pojavnosti-(kategorije). )

Osim toga, može da nam bude jasnije na koji način čovek svojom (voljom) (slobodom svesti) ima aktivnu-zakonomernu moć da “konstruiše” pojavni svet, tj. da za sebe konkretizuje od Boga stvoren svet (koji je Isto ali Apsoluto-Postojeće). Naravno, čovek u tome učestvuje samo kao deo čovečanstva, JA se kreativno konstituiše samo kroz MI.

Često se (nekome) kaže: Shvatićeš kad vidiš, Kazaće ti se samo, Kad se desi biće ti jasno… I, zaista, nikome ne možete, ma koliko se trudili, ma koliko činjeničnih opisa nudili, nikome ne možete da objasnite šta je to ljubav – dok se ne zaljubi! A, onda mu je savršeno jasna ta toliko kompleksna i tajanstvena pojava o kojoj do juče nije imao ni najmanjeg pojma. U sebi je u-video nešto što je za-data spoljnost. Da, ljubav postoji u svetu i onda postoji i u nama: nauči se! spoljni i unutrašnji svet se sliju i stvore znanje!

O poljupcu možete govoriti i napisati tomove činjenica i nikada nikom ništa neće biti jasno dok se ne poljubi s nekim. Susret Dvoje u Svetu.

Da baš u vas gleda neko, udaljen toliko da je tek slabo primetna ljudska prilika, osetićete, možda ćete osetiti i prirodu tog pogleda.

Da baš na vas misli neko, osetićete i ako je predaleko i ako ne znate gde je. Ali, znaćete to!

…U Drevnim vremenima to je – bilo lako! Ljudi su još imali žive Veze između sebe i bili u skladu sa Svetom.

Laž ne može da poništi Istinu. Može da je sakrije, zatrpa sopstvenim đubretom, ali će i tako Istina i dalje biti nedodirnuta Istina.

Istina o Ljudima se milenijumima zatrpava lažima i grehom, ali i dalje postoji. Ogromno je đubre greha preko Istine i teško će biti, možda i nemoguće, ponovo otkriti Istinu. No, ona je tu i, i pored svog đubreta, može da se u-vidi. Mnogi je i vide, ali će se ponovo otkriti tek kada SVI ljudi u-vide.

Toliko bi bilo lako, način da se otkrije Istina je toliko lak, lakši od većine poslova i napora koje činimo tokom života!

Ali…

Gledao sam, nekad sam poznavao takve ljude, nekad sam saznavao o njima… Gledao sam ljude koji u sebi nose Istinu i žive tako da, ma šta činili po svojoj prirodi, po svom srcu, ne čine ništa zlo, ne mogu da učine zlo… Nisu nikakvi “nadljudi”, nisu heroji ni mudraci, ni znalci, čak ne moraju da budu ni religiozno učeni … Čak imam utisak da je pravilo da su sasvim jednostavni ljudi, ni po čemu se ne razlikuju od drugih, ne žive drugačije… (Ako je neko od njih i pametan, to mu je tek sekundarna osobenost i ne ni toliko važna. ) A, opet, zla u njima nema!

Znam da postoje i vi sigurno nekog takvog poznajete. Poznajete i znate da jeste,a kako znate – ne znate.

Najbolje ih opisuje – “NIŠČI DUHOM”.

Ima ih na svetu i, mada ih je malo u množini svih drugih, uveravaju me da je moguće! Moguće da opet živimo u svetu bez zla!

(“Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko!” (Mat. , 5,4;Isa. 57,15; Luka 6,20) ( Novi Zavet, u prevodu Vuka Karadžića). Iz nekih razloga ovde se navodi “siromašni duhom” umesto “nišči duhom”. Reč “nišči” mnogo bolje opisuje pojam na koji se odnosi (a ja o tome prosuđujem intuitivno, po osećaju za jezik). “Siromašni” je za pojam koji imam u-vidu mnogo siromašnija reč i, po tome, manje precizna. “Nišči” opisuje i skrušenost i pokornost i jednostavnost i blagost… Uopšte, sve ono što, u stvari, oblikuje i opisuje te ljude bez zlonosivosti. Naravno, to nije jedina osobina potrebna za ulazak u Carstvo Nebesko niti su svi “siromašni duhom” takvi ljudi. Ipak, to je prva i, meni se čini, najvažnija osobina, a sigurno je osobina po kojoj se najbolje prepoznaju i najbolje opisuju takvi ljudi… O, svakako, oni su i ljudi slobodni i hrabri i uporni i dobronosni…! Ali ih ne obuzima gordost zbog toga! Nisu to neke mlake budale!

Oni su NIŠČI DUHOM!

“Ako mi se valja hvaliti, svojom ću se slabošću hvaliti. ” (2 Kor. 11,30)

“… jer kad sam slab, onda sam silan. ” (2 Kor. 12, 10) – govori Apostol.

Ko je slab a ko je jak…

Paradoks koji koristi Apostol da nam ukaže na razliku između sveta u kome živimo i sveta Ljubavi  je sasvim jasan: Što (iskvaren) svet vidi kao slabost, to je u Ljubavi snaga!

Jer, iskvaren svet će se (zavišću, koja je pritajena mržnja) diviti silnicima, onima “koji pobeđuju”, silnicima, vlastodršcima, bogatašima… Po u-vidu Ljubavi dobar čovek, čovek u-miren, čovek skroman, onaj koji ni ne zna da je dobar i miran, nišči duhom čovek je onaj koji ima stvarnu vlast i silu na svetu. Jer, sila onih privh je u vremenu i za vreme. Sila onih drugih je bezvremena i u oba sveta.

Snažan muškarac, čak i onaj najgori, čak i kada je napastan, zadrhtaće, mora mu se duša skrušiti pred slabom ženom koja zaplače.

Beba jedna, nemoćna i da hoda i da govori, može zaustaviti silu vojske na putu!

Plač je jači od besa, suza je jača od straha, smeh je jači od gneva, san je jači od nesmirenja, mašta je jača od jave, pero je jače od mača, ćutanje je jače od buke, srce je jače od mozga, Ljubav je jača od zla…!

Pogledajte bebu: kad se rodi, nema slabijeg bića na svetu!

NEMA MOĆNIJEG BIĆA NA SVETU!

Po kriterijumima životinjskog „sveta“ beba, mladunac ljudske vrste, je zaista vanredno nemoćno biće. Nije sposobno da se samo hrani, kreće, jedva da je razumljivo i roditeljima i svojoj sopstvenoj vrsti. Dok se njegovi životinjski vršnjaci već kreću, aktivno hrane, zauzimaju svoje funkcionalno mesto u zajednici svoje vrste, nagonski (po stvoriteljski definisanim pravilima) ispunjavaju i svoje potrebe i svoje „dužnosti“, ljudska beba je još u autonomno nesposobno biće. (Štaviše, što je mladunac u „nižoj“ životnoj vrsti – to je ranije osposobljen za preživljavanje i život, to je ranije „spreman“ da se uključi u potpunu odraslost… Ovde koristim pojam „niže životne-životinjske vrste“ naprosto zbog stereotipno prihvaćene hijerarhije u pogledu shvatanja celokupne biološke (životne, životinjske) strukture sveta. Takav „pogled“ je, naravno, veštački i pogrešan i, sačuvaj Bože, evolucionistički bezuman! Život je stvoren i organizovan po svojim vrstama i pogrešno je i zlo-namerno posmatrati ga kao bilo kakav evolucionistički lanac ili hijerahiju. Sve „vrste“ nisu uslovno-spontano uspostavljene „zakonima prirode“ već su autonomno stvorene i strukturalno ugrađene u opšti, stvoriteljski osmišljen poredak životne egzistencije u Svetu. Po tome su sve jednake i funkcionalno nepromenljive. Evolucionistička dinamika je moguća jedino u nekom malom delu promenljivosti, koji suštinski i funkcionalno ne menja vrstu. (Dakle, ptica može promeniti oblik kljuna i boju perja… Slavuj može promeniti pesmu… Od dinosaurusa ne može da postane slavuj!) Jedina „hijerarhija“ koju vidim u „živom svetu“ je „nivo slobode“ koja je zadata „vrsti“ u okviru opšteg svetskog stvoriteljskog poretka. Naime, što je vrsti potpunije definisan, zadat, izvestan životni „algoritam“ – način i tok egzistencije – to joj je manji stepen-nivo slobode. Te i takve vrste su prirodno opremljenije za život i opstanak. Što je zadatost, potpunost algoritma manja, vrsta ima veći stepen slobode i ima kompleksniji zadatak da definiše svoju egzistenciju.) Naravno, složenost ljudske vrste i suštinska različitost od „carstva životinja“, najviše po specifično neograničenoj slobodi, samosvesti koja je „ograničena“ samo religioznom svešću o postojanju Apsolutnog. U živom svetu, svetu života, jedino čovek ima samosvest i svest o Apsolutnom Biću, Bogu te, konačno i najvažnije, svest o mogućnosti da uspostavlja komunikaciju s tim bićem, izvestan interaktivan odnos (u nekoj meri „slivanje“ s tom Apsolutnom svešću) što postavlja potenciju za neograničeno (!?) kreativno uzdizanje ka, recimo tako, posebnoj dimenziji egzistencije!!!

Beba je, dakle, nemoćna, nesamostalna… SLABA…

…SLOBODNA!

BEBA IMA POTENCIJU ZA NEOGRANIČEN RAZVOJ!

Kako je takvo biće, takvo slabo i nesamostalno biće, najsposobnije i najmoćnije biće na svetu! I najsposobniji odrasli pojedinci ljudskog roda nisu ni blizu sposobnostima bebe!

Pogledajmo rezultate koje postiže beba u nekoliko početnih godina.

Jedva može samo da mrda…

U godinu dana ovladava motorikom kompleksnog organizma kakav je ljudski i postaje superiorno biće sposobno za najkomplikovanije „operacije“. Relativna snaga bebe je višestruko veća od najsnažnijih i najuvežbanijih odraslih pojedinaca. Brzina kojom se uvežbava je daleko veća nego što odrasli mogu i da požele.

Imunost, sposobnost bebinog organizma da se samostalno brani od „napada“ spoljneg sveta u kojem se tek našla, je pravo biološko čudo.

Godinama koristi samo neartikulisane govorne zvuke i praktično u tek nekoliko meseci počinje da se služi govorom, jezikom, najsavršenijim razumskim sredstvom za komunikaciju.

To potpuno nesamostalno, nemoćno biće u nekoliko godina uviđa i počinje da aktivno učestvuje u verovatno najsloženijem procesu na svetu – emotivnoj socijalizaciji! …Izgrađuje svoj karakter u okviru i skladu s hiljadugodišnjim iskustvom čitavog čovečanstva!

ITD…

U roku od 5-6 godina beba, biće koje, podsetimo se, dolazi na ovaj svet iz jednog sasvim drugačijeg sveta, tople, sigurne, mračne, pune hrane, tečnosti majčine materice… na vazduh, svetlo, opasnost… I –sa sobom nosi – Ljubav! Zaista, roditelji tek posle nekog vremena počinju da se prilagođavaju bebi i osećaju tu ljubav. To osećanje, zatim, prenose i na širu okolini. Tek samo ljudi u potpunom ponoru bezdušja mogu da nasrnu na majušnu, slabu bebu. Čak i beslovesne životinje su bar uzdržane pred bebom ako ne i – empatički naklonjene…

Kažem vam: položite bebu pred ubilačku armiju vojske u pohodu i – armija će stati!

Ne postoji na svetu sila veća od majčinske ljubavi! Živela je sa svojom bebom, učestvovala u najvećoj vaseljenskoj misteriji i čudu – rađanju života i stvoreni život se našao pred njom i još jedan talas iz Okeana Ljubavi se izlio na svet ovaj, svet pun greha i opačine…

Da nema beba odavno bi se ugušili i nestali u kužnim isparenjima ljudske grešnosti!

To je, mislim, najveća moć tako moćnog bića kao što je beba!

Čak i ogrezlo zli ljudi vole (bar!) svoje bebe!!!

Svaka novorođena beba je mali talas, naplavina iz Drevnog Okeana Ljubavi. Bez obzira na sve, možda i na svoje prenatalno stečene nedostatke, beba nesumnjivo nosi deo te primarne primordijalne transupstance od koje je utemeljen Svet, Ljubavi. Sam proces formiranja bebe, razvoja i rasta u procesu trudnoće je, već, i deo ovog sveta, sveta kojeg, uslovno rečeno, materijalizuje zajednička svest ljudi, ljudi koji spontano udružuju svoje slobodne svesti u konačnu rezultantu (oblikuju ga!) – SVET KOJI SE KAŽE MI! Beba je već i deo tog sveta, kao što je, u isto vreme, i emanacija Večnog Sveta (Božjeg, stvorenog, vanvremenog, vaseljenskog…)… Beba je u procesu vrhunske tajne preobražaja iz SveSveta u naš svet… Gotovo bih mogao da kažem da Tada i Tako, beba nije u prostoru… Negde je u „međuprostoru“ – u samoj Misli…

Na kraju krajeva, ovde to i nije najbitnije. Najbitnije je da beba sa sobom donosi na Svet Ljubav i kao najveću tajnu je izliva na svet i među ljude. Tada je najmoćnija!

No, zahvaljujući svojim ogromnim darovima koje je „ponela“ iz SveSveta, neverovatnim moćima, vrlo brzo se uklapa u Svet i postaje deo njega. Bebine moći s vremenom postaju sve manje i beba sve više usvaja duh ovog našeg sveta, sa svim dobrim i svim lošim.

Znamo da deca mogu da budu i loša i zla, lukava… Nikad nisu samo „nevinašca“… Ali, to nije ono što su sobom donela, to je ono što su stekla, usvojila…

„… ko je dakle najveći u carstvu nebeskome? *Mar, 9, 33; Luka 9, 46.

  1. I dozva Isus dijete i postavi ga među njih,
  2. I reče im: zaista vam kažem,

*ako se ne povratite i ne budete

kao djeca, nećete ući u carstvo

nebesko.                      *Mat, 19, 14.

  1. Gledajte da ne prezrete

jednoga od malijeh ovijeh; jer vam

kažem da *anđeli njihovi na ne-

besima jednako gledaju lice oca

mojega nebeskoga.“           (Mat, 18. …)

Kada treba da napredujemo, da se usavršavamo (neprekidno i stalno)… Kuda, zapravo, idemo…

Ka rađanju i rođenju svome!

Tada smo najslabiji i najsilniji i tada smo izvan dohvata zla!

No, u Raju se niko nije rodio!

Ipak, u svetu ljudskom, Izgnanici iz Raja su prvo rodili decu…

… Kaina i Avelja…

Nadalje… u Genezi, u Postanju, Adam i Eva više nisu u našoj Povesti. (Da, rodili su i Sita i Sitovo (i Kainovo) potomstvo gradi Povest sve do Noja i potopa. Tada su svi obrisani i počinje nova Povest koja vrlo brzo, na žalost, postaje ova naša „istorija“.

Gde su nestali Adam i Eva… Gde su nestala dva jedina ljudska bića koja su živela u Raju…

DA LI JE RAJ STVOREN SAMO ZA DVOJE!

Stvoreni (nisu rođeni) u Raju, savršenoj sredini za ljude, od istog „materijala“, od iste one Transuspstance, Božje Ljubavi, živeli su u svetu koji još nije imao svoje juče, još nije imao zlo, živeli su na čistom, nedodirnutom izvoru vremena, disali su i hranili se čistom ljubavlju, imali su nezaprljanu slobodu… Imali su jedno drugo!

Nikad nisu bili deca, nisu bili bebe… Bili su sami svoja deca, *anđeli koji gledaju lice Boga, bili su prva karika između Boga i vaseljene… usudio bih se da kažem: unosili su ljudsko stvaranje u vaseljenu. Manji su bili od Anđela su bili veći!

Dvoje su bili Jedno uz Boga.

Dvoje su bili Jedno uz Boga.

Svet je bio njihov.

Bože, neiscrpna je Ljubav Tvoja, nepropadljiva su i bezvremena Dela Tvoja!

Hoću da vidim Adama i Evu kako hodaju po svom svetu, kako ga čuvaju i grade, kako gledaju izlazak i zalazak sunca, daju imena životinjama i biljkama i kako po noći pale vatru, svoj odbljesak sunca, imenuju zvezde i čisti i mirni se zagrle i zaspe kao Jedno Biće koje je Isto i po javi i po snu.

Da li su se voleli…

Da, greh je već bio na njima, ali – bili su ljudska bića koja su mogla da razgovaraju sa Bogom – licem u lice! To znači da su njihove ljudske moći bile ogromne, verovatno čak i nerazumljive a kamo li zamislive njihovom potomstvu. Ne mogu ni da pokušam da ih opišem i nabrajam. Bili su Božja deca i živeli su u Raju, mestu i sredini Božjeg savršenstva stvorenog za savršena ljudska bića. Onda su bili prognani u svet nesavršen, pokvaren grehom i bili su bebe u tom svetu. Da, smrt je pridružena životu ali mora da su zadržali najveći deo svojih osobina, rajskog nasleđa, i mora da su još uvek bili bića sa, u odnosu na potomstvo, velikim rajskim-ljudskim moćima. Radili su u muci i znoju i živeli u svetu koji više nije blagonaklon, živeli su kao i svi mi danas.

U 5. Glavi Postanja se govori o Evinom i Adamovom potomstvu. (Očigledno je da se tu govori o, kako ja to ovde nazivam: vremenu pometnje i rasejanja ljudskog.) Da, od svog tog roda ljudskog preostao je, posle Potopa, samo Noje i njegov (po)rod i može se smatrati da mi, danas, nemamo veze sa svim tim ljudima, potomcima Adama i Eve, tim rodom ljudskim koji je, na kraju, bio toliko isvaren i grešan da je morao biti potpuno uništen, obrisan sa lica sveta. (Zar su i od nas, današnjih, bili gori!? … jer, eto, mi još uvek nekako postojimo… Ili je Bog imao mnogo strože kriterijume!)

Ja bih, ipak, malo drugačije hteo da pogledam. (Jer, priče iz Biblije, a nisu jedine, ima ih među narodima širom sveta, su i doslovne i, u isto vreme, simboličke. Nije ih Bog pisao, no ih je nadahnuo a ljudi su pisali.)

Govori se o tom vremenu u tom vremenu o Enohu, ocu Matusalovom (Metuzalem), koji je deda Noju, govori da je „23. Tako poživje Enoh svega trista i šezdeset i pet godina; 24. I živeći jednako po volji Božjoj, NESTADE GA, jer ga uze Bog. (I Moj. 5…)

Ja, ovde, vidim da je u to vreme još bilo rajske milosti Božje i da je još bilo ljudi ljudi sa rajskim moćima i koji nisu bili u vlasti zemaljske smrti, no da bi o svom vremenu sa sveta ovog nestali i bili vraćeni Domu Očevom. Vidim da je u njima još bilo tog „materijala“, te moći da mogu ponovo da se obru, vrate Raju i žive u njemu…

… Kao što verujem da je kroz Povest i istoriju bilo takvih ljudi i da ih i danas ima i da će ih biti na svetu ovom pokvarenom…

Jer, inače…

Sve bi bilo besmisleno!

Ljudi koji, svetitelji, bogougodni, dobronosni, koji za sve nas, grešne, opale, otpale, nose i čuvaju nadu da se možemo spasti, da još u ljudima ima tog „rajskog materijala“ po kome možemo da se prikučimo i s Rajem saživimo. (Jer, da se razumemo… Da nas, po nekom čudu, sada, Bog, nekako, vrati, sve, u Raj… Najveći broj nas ni tren ne bi mogao tamo da poživi. Prosto da kažem, toliko smo se oblikovali po senci i tmini, toliko smo se u blato i mulj uvaljali da ne bi tren jedan mogli da poživimo u Svetlu Rajskom i Čistoti. Jeste, u svakom od nas je Žižak Duha i Pečat Božji je na nama, svako od nas može da, životom i delom svojim, Žižak raspali i Pečat sine i biće naše bezvremeno osvetli i učini dostojnim… Ali, koliko nas vere ima da po njoj služi i zasluži!

… Malo

„6. A kad se ljudi počeše mno-

žiti na zemlji, i kćeri im

se narodiše.

  1. Videći sinovi Božji kćeri

čovječije kako su lijepe uzima-

še ih za žene koje htješe.

  1. A Gospod reče: neće se duh

moj do vijeka preti s ljudima,

jer su tijelo; neka im još sto

i dvadeset godina.

  1. A bijaše tada divova na ze-

mlji; a i poslije, kad se sinovi

Božji sastajahu sa kćerima čo-

vječijim,  pa im one rađahu sino-

ve; to bijahu silni ljudi, od sta-

rine na glasu. „ (I Moj…)

Verujem da su to bili ljudi koji su sačuvali svoje rajske moći. Manje ih je bilo.

No, većina sveta se pomela, rasejala i počelo je vreme propasti.

Neki su se sačuvali i održali. O njima hoću da govorim.

O Adamu i Evi, dok je u njima još bilo Raja.

Hoću da vidim Adama i Evu kako hodaju po svom svetu, kako ga čuvaju i grade, kako gledaju izlazak i zalazak sunca, daju imena životinjama i biljkama i kako po noći pale vatru, svoj odbljesak sunca, imenuju zvezde i čisti i mirni se zagrle i zaspe kao Jedno Biće koje je Isto i po javi i po snu.

Kako li je bilo hodati po svetu koji još nije imao prošlost i u kome je sadašnjost bila puna čuda a budućnost tek još jedno neiscrpno danas. Svet je bio jedinstven biser u beskonačnom prostranstvu vaseljene, Adam i Eva su bili čuvari i gospodari Sveta.

Vaseljena je bila njihov Dom, čitav kosmos je bio samo ukras i njihovom domu.

Kako li je bilo piti bistru vodu s nepomućenog izvora, disati zajedno sa svetom, gledati vatre nebeske i preslikavati ih u svom svetu, oblikovati zemlju po svojoj čistoj i slobodnoj volji. Mora da su gledali, slušali, mirisali i dodirivali Svet koji Jeste, još nepromenjenu tvorevinu Božje Ljubavi. Mora da su kušali Samu Ljubav.

Gradili su vaseljenu, oblikovali je po sebi i za sebe. Jedno Drugog su gradili. Drugi je bio Isto Ja, Dvoje je bilo Jedno.

Tada mora da je bilo lepše biti Čovek nego Bog!

Jednom me zakačio od-dah anđeoskih krila i u trenutku sam video odbljesak Sveta koji Jeste. Samo slučajan (jer zaslužio nisam, ni dodirnulo me nije prečisto anđeosko krilo) dodir tog Sveta mi je otvorio oči da u duhu svome uvidim Slavu Duha…

Tren mi je pokazao Trun Sveta i video sam da svo ljudsko znanje i trud nije ni trun truni te Veličanstvenosti. A, opet, koliko sam bio veliki jer sam učestvovao u tome!

… A Adam i Eva su živeli u Tom Svetu i gradili ga! …

Koliko je veliki bio Čovek: Adam i Eva!

Dva dela Jednog spojena po različitosti koja dinamizuje, pokreće i delatnim i promenljivim (oživljenim!) čini Jedno…

(Govori se u mitovima svetskim da su, pre samih sebe, Adam i Eva stvoreni kao jedno biće. Nikad ne bih pomislio da su bili jedno telo. Bili su, od stvaranja, dva tela a Jedno, Ljubavlju sjedinjeno biće, kao što bi čitav Svet morao biti sjedinjen u Ljubavi. Greh nas je razdvojio i smrt nas je izložila propadljivosti i kvarljivosti.

Govori se i Evinoj prethodnici, Lilit. Verovatno je mit hteo da upozori na gubnost strasti, ali, svejedno, ne vidim stvarno mesto za Lilit u Svetu.

Govori se i o prvobitnom Adamu, Adamu Kadmonu (ili: Manu, u Vedama). Mislim da taj mit i funkciju najbolje ilustruje jedan od njegovih epiteta: „Kosmički“… Ja, recimo, razlikujem „vaseljenu“ i „kosmos“, iako su to, uobičajeno, sinonimi. „Kosmos“ je „ispražnjena vaseljena“, ono što vidimo. Vaseljena je ono što Vidimo, ispunjena Duhom. (Uostalom, takav nomizam je uobičajen za mitološki jezik.) Adam Kadmon je forma bez ljudskog sadržaja. Ni Kadmon ni Lilit nemaju veze s Ljudskim Rodom, osim simboličke, posredne…)

„23. I Gospod Bog izgna ga iz

vrta Edemskoga da radi zemlju,

od koje bi uzet;“ (I Moj…)

I poče povest roda ljudskoga.

Uz svest da je rod ljudski već postao podložan i smrti i kvarljivosti svog bića, ne bih sumnjao u superiornost njihovih telesnih i duhovnih moći. (Verovatno je to doba ono Zlatno doba koje je kao mit došlo i do Platona. Na koji način… kroz neke spise, generacijama prenošene priče, nesvesnim uvidom kroz neko otkrovenje… Rekao bih da je sasvim izvesno da kroz ljudsku, zajedničku, mitsku svest delimo iskustva različitih generacija. Neka vrsta duhovnog putovanja kroz vreme! Kako se to odvija i kojim terminima ćemo je nazivati i objašnjavati, ovde nije tako bitno… Ono što mi, danas, vidimo kao misteriozan proces je ljudima koji su živeli u komunikaciji, razumevanju sa svojim svetom, bilo prirodno stanje svesti. Ovde bih, u relaciji sa današnjim razumevanjem ove teme, takvu svest (način na koji stupamo u komunikativne i interagujuće relacije-odnose sa okolinom-svetom i drugim ljudima) nazvao Mitska svest. (Dakle, miska svest nije posledica nekog „neznanja“, maštom kompenzovane praznine u znanju ili duhovnoj sposobnosti. Upravo je suprotno: mi, danas, ne razumemo šta to sadrži mitska svest i koje su poruke o kojima nam priča! Ono što nama, danas, najviše nedostaje je neposredan uvid u svet, neposredno opštenje sa svetom. Odvojili smo se od sveta i ostali usamljena, tužna bića, s malo uma i mnogo straha!)

Adam i Eva, naši praroditelji, su se poput dece našli u svetu koji je bio nov i ne sasvim prijateljski. Trebalo je da počnu da uče i da svet grade i čuvaju. Zasigurno su znali (i mnogo bolje od nas) i šta je biljka i šta je životinja divlja i životinja što nam je od početka pridružena. No, trebalo je naučiti i kako se biljka sadi i kako se o njoj brine. Trebalo je naučiti kako se sa životinjom udružiti i kako poslove zajedno svršavati. Trebalo je vodu i vatru privoleti da se u domu  nastane.Trebalo je naučiti kako se grožđe cedi i kako se u vino pretvara. Trebalo je prepoznati biljku hleborodnu i tajnu hleba kojom porodicu okuplja i dom stvara. Rekao bih da je mnogo teže naučiti i znati kako se dom stvara nego savladati tajnu vina i tajnu hleba. Čovek je još znao kako da biljku sasluša i sa životinjom dogovor pravi. Drugačiji su ti jezici od ljudskog, ali još su ljudima razumljivi bili. Zadati su bili svetu od početka, a čovek je još živeo SA svetom. (Danas, jedva da živi U svetu.) Dom je bio nešto novo, dom je bio mnogo teži zadatak. (Jer, i životinje se okupe kao porodica oko poroda svog, ali dom ne stvore!) No, brzo se shvatilo da je i dom podložan istom zakonu zadatom za celi i sav svet: zakonu zajedničkom, jedinstvu koje povezuje, različitosti koja se uklapa u složen organizam, moćniji od svakog pojedinog, a koji čuva svakoga pojedinog da bude što mu je u Stvaranju Bog namenio: jedinstveno i neponovljivo biće. I, gle, porodica se okupi u dom i domovi se okupiše u zajednice. I, videše ljudi da je tako dobro.

A čovek pogleda ženu i žena pogleda čoveka i poznaše se i videše se zajedno i život im beše lepši.

I postaše žena i čovek jedno. I godinama, jedan drugog gradeše i postaše jedno i novo, jedinstveno u svetu i vremenu. Ko bi poželeo deo durgi, koji mu se po duši ne uklapa.

Svakom svoje beše najpristalije i najdraže, pa zašto bi tuđe hteo što mu ne bi bilo bolje. Ne beše među ljudima zavisti niti pomisli da se tuđe otima.

A, svaki čovek ugradi svoju misao i trud i znoj u svoj dom i dom beše po tome jedinstven na svetu i svakom čoveku svoj dom beše najmiliji. Makar kakvi bili domovi drugi, sa svojom dušom se najbolje diše.

I, domovi se okupiše i držahu se blizu i složiše se. Po razlici se svojoj složiše i postaše jedno celo. Jer, nađe vinar da za vino mešina mu treba (a zatim i bure da je potrebito). Nađe se čovek vešt da kože pripravi ili da od drveta dobrog prepozna bure. Ali, ogladneše i od zemlje hranu potražiše. A, zemlja bolje rađaše kada se uzore. Nađe se čovek da šaru gvožđa u kamenu providi i sa vatrom kamen u plug pretvori. Kad žito uzraste, vešto oko i ruka srp iskovaše i žito blagorodno sabraše i reče se čoveku tajna hleba. I, vino i hleb kušaše i videše da je dobro. I razveseliše se i pesmu započeše. Ali, vide čovek da i u drvetu pesme se slažu, u koži i na struni dlake i pesmom pesmi se pridruži i velje veselje među ljudima se produži. O tome priče nastaše, a što u priču ne mogaše da stane, bojama se oslika. Tako i oni što tada među njima ne behu videše i čuše i jednako se radovahu. Plata svakom beše dobro bližnjeg.

I videše ljudi da je tako dobro.

A, nevolje počeše da zalaze među ljude. Jako telo ljudsko snažno beše u ta vremena, ali ne i toliko da rani i bolesti može da odoli. Ali, nađoše se ljudi da s biljem priču vode i meso i kosti po skladu njinom znaju i nevolju po veštini svojoj reše. I pitaše ih ljudi: kako vi o tome znate. Bog-Otac pouči nas, rekoše. Tako ostade da bolesnik lekaru nije dužan, no da je od Boga zdravlje, pa je Bogu i plata.

Selo, kako ga mi znamo, kao potpuna i skoro potpuno samodovoljna celina, je nesumnjivo bila zajednica u koju su se ljudi udruživali. Zajednica jednakih, koja se udružuje po funkcionalnoj među-zavisnosti. Ni danas selo nema iole izraženu bilo koju vrstu hijerarhije, hijerarhije koja je po pravilu osnov uzurpacije čovekove slobode.

… „skoči Kajin na brata svojega, i ubi ga.“

Prvo ubistvo na zemlji, na svetu. Kako je Kain mogao da pomisli, kako je mogao da zamisli ubistvo, da zamisli nečiji nestanak sa sveta, kad za njega nije mogao znati. Sasvim je jasno da je ubistvo proisteklo iz zavisti, a zavist je plod sujete. Sujeta izrasta u gordost, taj prvobitni kosmički greh. No, to je motiv… Kakav je plan, kakav je „predumišljaj“ kad u misaonoj strukturi Kainovoj nije mogla da postoji ideja, presedan ubistva, po kojoj bi se upravljao. Rekao bih da u Tom svetu, tek izašlom iz Raja, u kome smrt nije ni postojala, nije bilo moguće ni misliti o smrti. (Čak i životinje, ako su se lovile međusobno, nisu to radile po emocijama. Upravljao ih je nagon, a nagon je bio glad. Ili, i čovek kad ubija životinju – opet je to zbog hrane. No, Kain zasigurno nije imao nameru da se hrani Aveljom!) Ili su pripovedači izostavili neki deo cele priče, ili se tu prvi put na svetu pojavila bolest! I, to bolest duše!

(U stvari, sasvim je izvesno da je duša morala da oboli prva da bi se potencija bolesti mogla da prenese i na telo. No, čak i današnja medicina zna da najveći broj bolesti (osim onih trivijalnih: povreda, trovanja i sl.) potiče od duševnih disfunkcija.)

Bolest duše uvek potiče od greha, svesnog ili nesvesnog. (U ovom slučaju, na ovom mestu, sasvim je jasno da je greh – greška u funkcionisanju prirodnog algoritma funkcionisanja ljudske prirode. Takva greška dovodi do pogrešnog-krivog rada i, zatim, do izvesne štete… (Ni ne pomišljam da funkcionisanje bilo koje prirode, naročito ljudske, duše, pokušavam da prikažem kao deterministički automat. Jednostavno, samo pokušavam da uprošćeno  (i netačno) prosečnom savremenom čoveku opišem…)

Prvo ubistvo na svetu je posledica „prastarog greha“ – gordosti. Posledica posledice je – pojava bolesti na svetu, među ljudima.

Odmah za njom se pojavila i najstrašnija i najopštija bolest čovečanstva: strah!

(Da ponovimo: strah je, kao i bol, neophodan čoveku da preživljava na svetu. Oni su neko upozorenje, najava da se na vreme pobrinemo i prebrinemo umesto da dočekamo mnogo goru nevolju. No, sasvim je mala granica između normalne, prirodne brige i „bolesnog straha“ koji može da obuzme i, praktično, naruši (uništi) celo ljudsko biće.)

Strah je poput manije obuzeo celo čovečanstvo.

Naravno, nije došlo do toga odjednom, eksplozivno i revolucionarno. Išlo je to postupno i – lukavo!

Vekovima, milenijumima je čovečanstvo još uvek, manje-više, normalno i – dobro. Verovatno nisu ni primećivali da se nešto značajno menja.

Kain je bio ratar, Avelj je bio stočar.

Čak i savremena istorija poznaje i tumači ovaj prvobitni, globalni sukob. Obično se stočari opisuju kao napadači i začetnici buduće, zlokobne, kaste-klase ratnika.

U Bibliji – to je Kain, ratar.

Nema sela, nemoguće je ratarstvo, bez stoke. Stočarstvo je, u izvesnoj meri, moguće bez ratarstva, ali zahteva neprekidno kretanje. (U prvi mah se može pomisliti da je tako nemoguće stvoriti dom i da je nepostojanje doma, možda, generator drugih nevolja. Ja, ovde, ne bih dao preveliku prednost stacionarnoj, utemeljenoj kući, pred šatorom ili bilo kakvoj „prenosivoj kući“. Obe pružaju mogućnosti da se stvori dom, jer je dom od ljudi, porodice, duše…)

Nikad se ne bih priklonio osnovnoj „altki“ savremene istoriografije, ekonomističkim „naočarama“ kroz koje gleda na svet. Ekonomizam, koji glad i prehranu vidi kao osnovni pokretač celokupne istrorije, u tome svakako preteruje ako već i u osnovi ne greši. Taj faktor možda ima uticaja, ali tek parcijalno i u detaljima. Doduše, sasvim bi bili u pravu, jer ljude u davnoj prošlosti vide kao priglupe, poluživotinjske, gole i bose, neprestano gladne i zle. To je njihov, darvinistički, pogled. (Osim toga, kao istoričare su zaposlili poklonike zle, a idoloklastički obožavane, „ratničke kaste“, koji svo pokretanje istorije vide kao njihovo vođstvo i zaslugu! Možda su u pravu kad su u pitanju moderno-naučna, „istorijska“ vremena. Pa, eto im takva istorija, neka žive u njoj. Drevna, Povesna, „preistorijska“  vremena su nešto sasvim drugo. Ja verujem u Božje Stvaranje i Drevna vremena i Rod ljudski vidim kao superiorne (umno, duhovno, telesno…) ljude koji su „tek“ izašli iz Raja i počeli da grade svet kao domaćini, za sebe i svoje potomstvo. Jeste, opali su, iskvarili se, verovatno i najvećim delom nestali u Vreme Svetske pošasti, degenerisali i obezličili sve do lika modernog čoveka. Ali, bili su moćniji i bolji i ja tražim mesta i načine gde su grešili i tražim put za povratak u rajska vremena. To su, u osnovi duhovna vremena i ja ih tražim kroz poruke mitova i povesnih priča. Oni nisu pisani, okamenjeni u laži „pisma“, već žive kao govor koji se mitskom svešću prenosi kroz vreme, čak i do mene, iako sam i sam u okovima moderne nesvesti. Ali, ja sam, kao i mnogi ljudi, što su u različitim dobima vremena, videli mnogo bolje i mnogo jasnije OD MENE, ipak VIDEO ovo o čemu pričam.

Ništa ne znate o gladi! Vaša glad je GLAD POHLEPE. To je glad tipa: „Neću da jedem jaja, hoću da mi ih češate!“ Glad ljudska postoji na svetu, vi ste je tamo, gde ne živite vi i vaša deca, postavili da mori ljude. Ljudi Drevnih vremena su glad dnevnu mogli da utole jednim listom, travkom slatkom. (Čak i vaša „nauka“ može da vas uputi da je, energetski mereno, to sasvim dovoljno da čovek uzme od sveta ako s njim deli energiju!)

Takvim ljudima pripisivati da bi razarali nečiji dom, ubijali žene i decu, zbog jednog lista, jedne travke, a bilo ih je mnogo više i mnogo su slađe bile, tako da bi dušu svoju slali u pakao…! Vi biste to i uradili: litar krvi (tuđe!) bi dali za kap nafte (tuđe!), sve to samo da bi zlo uvećali, a duše su vaše već u paklu, pa – why not!?

Pravi ljudi ne bi to uradili.

Ipak, i drevni rod ljudski se našao u ubijanju i ratu.

Nije bila Glad. Bio je Grad.

Postanak Grada je velika, nepirodna, misterija. U vascelom živom svetu nema svoju adekvatnu paradigmu. (Osim kod nekih vrsta insekata koji grade nastambe slične gradu: zajedničkom, izdvojenom od sveta, prostoru koji dele radi prehrane i zaštite.)

Sasvim je sigurno da Grad nije nastao od Sela. Selo i grad se suštinski razlikuju i nije moguća neka generička evolucija po kojoj bi, usavršavanjem i uzrastanjem, selo postalo grad. Selo je prirodna, funkcionalno  uređena,ekološki samoodrživa, gotovo samodovoljna sredina po načelu ljudi u jednoj horizontalnoj ravni podele-deljenja poslova-obaveza i koristi. Grad se uspostavlja po institucionalnoj hijerarhiji mase ljudi koji nisu povezani nekim unutrašnjim principom već su oklopljeni formalnom strukturom proizvoljnih (!) zakona i pravila.

Grad je, pre svega, izdvojenost od okoline i sveta. (Tako, nije čudno da proizvodi izdvojene, osamljene pojedince.)

Kada govorim o „izdvojenosti“ grada, pre svega mislim na to da su kroz istoriju gradovi nastajali oko neke  kule-tvrđave. Kule-tvrđave su, to je najinteresantnije kod ovog fenomena, nastajale kao zaštita od nečeg iz okoline. To „nešto“ je uvek bio – strah! Imamo uvid u to kada i kako se strah uselio među ljude. No, paradoksalno je da su ljudi grada u stvari strah nosili sa sobom i unosili ga i zatvarali u grad… Ljudi u gradu su bili usamljeni i uplašeni… U svoj toj gužvi mase ljudi i pri najboljoj mogućoj zaštiti tvrđave! To je veoma frustrirajuće. Takođe, ljudi u gradu su se odricali osnovne ljudske delatnosti u vezi sa svetom i okolinom: proizvodnje hrane. (Zaista, grad proizvodi sve i svašta, samo ne hranu.) U tom smislu, grad počinje da zavisi od sela. Vremenom, grad sve više podjarmljuje selo i naprosto počinje da parazitira. Doduše, ova karakteristika generalno proističe iz hijerarhijske strukture grada, posebno „vrha piramide“ – vladanja trgovačke i ratničke kaste a mnogo manje od autentične suštine grada. No, grad i njegovi „vladari“ su vremenom srasli u neki homo-strukturalni „organizam“, itd…

No, vratimo se malo na početak.

U drevnim vremenima su postojale monumentalne kamene građevine. (Verovatno i drvene, ili od nekog drugog drugog materijala, ali je njih pojelo vreme.) Nama, danas, izmiče smisao i namena tih građevina. Piramide i slični oblici, megalitske strukture, enormni kipovi… Arheologija nije razjasnila ni kako ni zašto su građene. (Zato je, po starom, dobrom naučnom obrascu, smislila univerzalno ime koje pokriva svako neznanje, naprosto je supstituent za „nemamo pojma!“ (što je u nauci zabranjena reč!) Kao što medicina svaku bolest koju ne razume nazove RAK, tako arheologija svaki nerazumljiv objekat ljudskog stvaranja okiti „epitetom“ HRAM (neke religije, verovanja…) Sasvim je jasno da sve te građevine, kako god da su građene i u koju svrhu, NISU gradovi. NEMAJU nikakvu zaštitnu svrhu (što je osnovna karakteristika grada). Gradovi koji su nama poznati i jasni pripadaju kasnijim vremenima, čak mnogo kasnijim! Dakle, gradovi nisu logični naslednici ni piramida ni megalitskih struktura-građavina. (Takođe, a to je shvatila čak i naučna arheologija i antropologija, ti objekti tek retko imaju religijsko-sakralnu namenu…)

Zašto je, dakle, u nekom trenutku ljudima palo na pamet da grade kule-tvrđave oko kojih su se formirali gradovi!? Nama, danas, je to sasvim jasno. No, kako su ljudi koji nisu imali nikakav paradigmatski ekvivalent u prirodi i svetu, došli do te ideje?! Zaštita, odbrana… u modernoj matrici razmišljnja to je sasvim jasno. No, u Drevnim Vremenima – to je sasvim misteriozan proces i pojam. Čega bi se ljudi u tim vremenima toliko bojali. Pa, tek su „otkrili“ ubistvo. Rat, kao masovan i organizovan sistem ubijanja, im nikako nije mogao biti ni poznat ni pojmovno-idejno kodifikovan u matrici razmišljanja. Hrane je bilo dovoljno i selo je obezbeđivalo i opstanak i zaštitu od tada poznatih opasnosti (vremenske nepogode) i „štetočina“ (što su, eventualno, mogle biti samo životinje). Ljudi je bilo malo, svet je bio veliki i lakše je bilo uzorati njivu i gajti kokošku nego potegnuti velike pripreme i ekstremno težak i opasan posao otimanja istih od drugog čoveka, drugog sela… Ni strah ni glad nisu mogli da podstaknu pojavu ideje o građenju grada! U to sam sasvim siguran, kao što sam siguran i u to da ljudi u drevna vremena nisu bili goli i neprestano gladni majmuni.

No, gradovi su počeli da se grade!

Nemam predstavu zašto je do toga došlo! Grad mi nikako na delo ljudsko ne liči!

Zašto su ljudi počeli da se dele i grade hijerarhiju između sebe!?

(Nema nikakvih dokaza da je hijerarhizam među ljudima prirodna, potrebna a, daleko bilo, savršenija struktura organizovanja. Naravno, sasvim je jasno da se u svim zajedničkim ljudskim poslovima spontano uspostavlja neko vođstvo. Neki kovač će poučavati i voditi svoje šegrte u svom poslu. Graditelj puteva će okupiti svoje pomoćnike i trasirati put. A, onaj koga svi po poštenju i mudrosti znaju, presudiće u sporovima kad se ljudi toliko pometu u pameti svojoj pa nikako da im se oči i misli izbistre i isti svet isto vide. Otac porodice će reći koji sin će spremiti volove i koji će spremiti seme. Ali, neće se majci porodice mešati u ručak i brigu o domu i deci, i sinovi će se njegovi i kćeri ženiti i udavati po srcu svome. Reklo bi se da će svako voditi svoj posao (a ne same ljude) u kome se odlikuje i u kome mu je prvenstvo priznato. Neće kovač putara voditi putem niti će majka porodice plug kovati. Ne bi ni pomislili ljudi da tako poslove vode no bi se smejali kao u kakvoj komediji ako bi im ko o tome vešto pripovedao. Ljudi su različiti i po svojim se sposobnostima istaknu i sve se to slaže po prirodi da je na dobro svima. Zašto bi, onda, među ljude došla ludost da, recimo, vešt govornik i komedijaš, ljudima naređuje i kovača i stolara uči njihovim zanatima i majku kako da decu svoju voli!

Dakle, funkcionalno vođenje poslova u zajednici jednakih a ne hijerarhija institucija u kojima se kao cigle slažu ljudi i tu, uzidane i malterom stegnute ostaju i ne pomeraju se. Nije zajednica ljudi okoštala, nepromenljiva, mrtva građevina, no je živo drvo koje raste, menja se i koren je koren a list je list iako se neprestano nove žilice javljaju i listovi su novi ali uvek koren zemljom se doji i list svetlo sveta pretvara u snagu i plodovi se stvore lepi i na korist svima.

Razlikuju se ljudi ali su pred Bogom jednaki svi i zašto bi ljudi drugog kralja i cara sebi stvarali kad, na svetu i među ljudima, umnijeg i pravednijeg nema.)

Veliko je zlo nastalo među ljudima i ljudsku je zajednicu prezidalo u Kulu Vavilonsku.

Tada je počela istorija propasti roda ljudskog.

  1. A bijaše na celoj zemlji

jedan jezik i jednake riječi.

  1. Pa rekoše među sobom: hajde

da pravimo ploče i da ih u va-

tri pečemo. I bijahu im opeke

mjesto kamena i smola zemljana

mjesto kreča.

  1. Poslije rekoše: hajde da sa-

zidamo grad i kulu, u kojoj će vrh

biti do neba, da stečemo sebi

ime, da se ne bismo rasijali po

zemlji.

  1. Tako ih Gospod rasu odande

po svoj zemlji, te ne sazidaše

grada.

  1. Zato se prozva Vavilon, jer

ondje pomete Gospod jezik cije-

le zemlje, i odande ih rasu

Gospod po svoj zemlji.

(I Moj…)

Jedan jezik… gordost ljudska… grad… rasejanje…

… Propast…

Ovo su ključne reči!

Jedan jezik, govor zajednički svim ljudima… Možda poslednji dar koji je preostao iz rajskih vremena ljudskog roda: Ptičiji govor, govor koji je bio pesma, govor koji su svi razumeli, govor koji je bio zvučni izraz još živih Veza među svim ljudima, Veza koje su postojale kao vazduh što postoji i ljudi dišu zajedno sa svetom i među sobom a možda ni ne misle o tome. Veze koje su ljudi gradili veze okružene u Ljubavi i veze ljubavi, i svaki pojedinac, jedinstven u vremenu i prostoru svetskom, je bio deo sveta koji se kaže MI. Veze tako postojane i jasne, možda toliko da ime za Ljubav još nije ni postojalo i govor nije ni bio potreban. A, ipak, ljudi su govorili. Govorili jer je tako bilo lepše, lepše u svakom danu za svakog čoveka u svetu. O tom govoru bih da pričam.

Ljudi su tada bili silni. Ali, opet su bili slabi i sila njihova ih oslabi i opet se nađoše u vlasti gordosti.

Grad složiše i grad im jezik razgradi!

A, kula je gordost i grad je izdvajanje iz sveta i hijerarhija nejednakih ljudi. Pomete se jezik i govor i ljudi se razleteše kao pleva po svetu. Preostala od žita što im hleb svetski davaše, ljudi i narodi postaše pleva slaba i nekorisna.

Kratak je razum ljudski. Odrekoše se uma srca i pomisliše da će im grad ime održati a grad im jezik zajednički razgradi i veze među ljudima pokida i ljudi ostaše sami i uplašeni u beslovesnoj masi gradskoj, bespomoćne truni pleve u vihoru sveta koji napustiše. Jedna, zajednička Povest Sveta postade istorija mnogih imena naroda i posle rasejanja poče propast ljudska i istorija ratova.

Nisu gradovi postali kao zaštita od rata no su se ratovi iz gradova okotili.

Nije Grad sklanjanje i zaštita od Rata nego iz Grada pohode počinje Rat.

Zato mislim da je grad ne-ljudska zamisao.

Kada govorim o govoru ne mislim samo na golu jezičku strukturu iskazanu kroz zvuk. Pravi govor ljudski sadrži i mimiku, tonalitet, ritmiku-melodiju i izraze lica i onaj promenljivi, skoro nesvestan, sjaj u očima i posrednu kodifikaciju jezičkih izraza kroz prošlo-stečeno iskustvo sagovornika pa i motivaciju, nameru (očekivana, željena budućnost)… Govor koji je integrisana struktura svega što čini komunikaciju među ljudima: komunikacija-opštenje-zajedničarenje. Takođe, ne mislim o govoru samo kao o načinu koji funkcioniše trenutno, u sadašnjosti. Govor objedinjuje i prošlost i budućnost ljudsku. Komunikacija ljudi u zajednici se ne odvija samo u jedinstvenom prostoru već i u jedinstvenom vremenu. Govor je univerzalna kategorija egzistencije ljudske zajednice. Pri tom je živ u promeni, nikad nije samo mehanički zbir pravila i zakona. Govor je najneposredniji način-izraz postojanja ljudske zajednice.

Zato, pometenost jezika ne vidim samo kao „greške u prevodu“. Pometenost jezika vidim kao suštinska nerazumevanja (sve do sukoba) rasejanih naroda. Svetska ljudska zajednica se razlomila na delove koji se više nisu razumeli, svaki deo je počeo da gradi svoju zajednicu. Ove zajednice su se vremenom toliko razrodile da su, postupno, postajale usamljena ostrva u svetskom okeanu, tek slabo i nejasno povezana, toliko da su, u konačnom, počele da se sukobljavaju. To su bili ratovi.

Ratovi su proistekli iz ideje hijerarhije, grada- kule Vavilonske.

Kada sam govorio o Ptičijem jeziku, zajedničkom govoru, kada sam govorio o tome da je Drevni govor bio pesma, da su ljudi pevali govor, mislio sam na Harmoniju, svetsku harmoniju ljudske zajednice, na sveopštu povezanost ljudi u svetu koji se kazivao MI. Harmonija je Muzika, najsavršenija ljudska delatnost. Pesništvo je jedino preostalo što nas povezuje s Drevnim Vremenima

Jezici se pometoše, ljudi se razdvojiše i počeše da grade svoje posebne svetove. Ljudi su promenili Svet (i više ga nije bilo!) i svetovi počeše da menjaju ljude. Ljudi oslabiše, jer se Veze među njima pokidaše i na mesto Veza se useli praznina i u prazninama se nepromenom stvori ponor i kvar. Pokvariše se mesta i u njih se useli zlo, među ljude se useli zlo i zlo poče da se širi i osvaja. Kroz ljude se zlo širi i koti iako je seme zla drugi lukavo posejao.

Nisu svi ljudi učestvovali u gradnji Kule Vavilonske. Nisu svi ljudi odjednom propali i nisu svi ljudi u kojima je svetlo Drevnih Vremena zauvek nestali. (Ima ih i dandanas.)

Manje ih je bilo i premalo da svetove povrate u Svet. Zato rekoše:

„Evo, ljudi napustiše Svet i malo nas ostade u Svetu. Sila množine njihove će nas svladati. Nestaće nas sa Sveta i doći će drugi i zaborav će grehom svet pokriti i zavladaće tmina i niko više Svetlo Sveta videti neće. Ali, Bog nam dade Svet da uživamo u njemu i gospodarimo, kao domaćini ga gradimo i čuvamo. A, zar će  domaćin tek olako Svet ostaviti i kuda bismo išli i kako živeli ako Sve propadne. Nema drugog Doma za nas i gde će se ljudi vratiti ako Dom naš propadne. Useli se zlo među ljude i, gle, za vreme će nadvladati. No, nikada neće nad svima zavladati i uvek će se srca čista rađati i u njima žižak Živi. A otkuda će Svetlo raspaliti ako ga više na Svetu nema. Eto, bezumni Kulu počeše da grade i Kula ne beše put ka Svetlu no ga zaseni. I, Svetlo još postoji ali ga ljudi više ne vide. Zato, hajde da Baklju nepropadljivu upalimo da znak bude onima koji kroz tminu dođu da Svetlo potraže. Baklja trajati mora dok se vreme ne dovrši i zora nikne iznad Kule Srušene. Baklja, tako, od propadljivog zemaljskog ne sme biti, no od Duha da se napaja. Ali, razumeti znak mora svaki čovek. Zato, neka Baklja Govorom Drevnim svetli!

Tada i tako postade Drevno Pesništvo.

Izbrišite iz glave darvinističku priču o primitivnim ljudima i prosvetiteljsku sliku dobrog divljaka. One su stvorene iz zle namere i namere zla, za račun „nekolicine ljudi“. Drevni Ljudi su bili bolji od nas u svakom ljudskom pogledu. (Čak i po tehnološko-civilizacijskom progresu, a mi smatramo da su mašine i ljudski, pisani zakoni naša prednost, naš dokaz racionalnog progresa, čak i po tome, ustvari, dokazujemo da svoje sposobnosti moramo da kompenzujemo supstituentima, kao što su mehaničke zamene za nestali organ ili sposobnost… Jesu li ikada bar i približno efikasne kao prirodne! Nikako! I ne samo to, već i dalje slabe naše sposobnosti i u tome je najveća opasnost od njih. Izgubili smo neke sposobnosti usled bolesti-greha a onda nismo potražili lek za uzrok nego smo sanirali posledice i bolest učinili hroničnom (sve-vremenom). Ljudi su kao pojedinci bili mnogo sposobniji, a kao zajednica su toliko bili moćniji da slobodno možemo da kažemo da su bili sasvim drugi Svet, mnogo bolji od naših svetova. Ljudi su načinili grešku na nekoj povesno-svetskoj razmeđi i nastavili pogrešnim putem na kome su sve stanice bile pogrešne. Umesto da se pokaju i vrate na pravi put, uporno su sav svoj trud i sve muke ulagali u popravke i u uzaludnosti i nesreći im protiče istorija.

… A, toliko je jednostavan povratak!

Tačno je da u Drevna vremena ljudi mnogo toga nisu znali. Nisu znali jer im takvo znanje nije bilo ni potrebno. Mnogo manje su znali o – zlu!

Moglo je biti nevolja i nesreća i potrebe da se trud i muka potroše, ali među ljudima zla nije bilo. Onog zla koje nas je s protokom vremena sve više okruživalo i obuzimalo pa više ništa ni ne možemo da učinimo osim da biramo između zla velikog i zla malog, zla za sebe i zla za druge… A, nikad ne možeš drugom zlo učiniti a da ga i sebi ne učiniš. Jer, i kad se zlo nađe među ljudima, znali su još ljudi za to: zlo se na svakoga prenosi, pre ili kasnije ili – za večnost. Ljudi su to znali i osećali i klonili se toga. Veze među ljudima, Umne Veze Srca, su bile žive i život su među ljudima držale i samo po sebi je čoveku bilo jasno da ne može drugome zla nanositi. Jer, sam čovek na svetu ne može da postoji. Zamislimo li ljudsko biće da je stvoreno u transuspstanci sveta, oko njega ne bi bilo sveta kako ga ljudi vide. Bilo bi u svetlu i praznini, čula ne bi mogla ni za šta da se vežu. Kada je čoveku stvorena žena i ženi je čovek stvoren, Njih Dvoje da bi bili Jedno, svet je bio njihov Raj i Raj je stvoren za Dvoje i Dvoje grade Raj.

To je jedno.

Drugo je Čovek i Ljudi. I – oni grade sliku Sveta. Od Ljubavi je Svet stvoren i to je Božja Materija. A Čovek je po Liku Božjem stvoren i u njegovom je Umu Srca moć da se s Ljudima veže i da tada Svet po sebi vide, svetu stvorenom da sliku svoju sagrade. (Zamislite polje vremena, vektorsko, kompleksno. Svaki je čovek, njegova slobodna volja je pojedini vektor: prost zbir vektora formira rezultantni vektor, a pošto se, iz raznih razloga, pojedini vektori neprestano menjaju (u trenu koji je sama granica iščezavanja vremena) i sam rezultantni vektor se po nekoj funkciji neprekidno menja i to je Svetsko vreme. U tom ramu svest ljudskog Bića (kao potpuno slaganje svih Ljudi) formira sliku Sveta (od Božje materije). Samo svi zajedno, po svesti svoga bezvremenog bića; ne neki ili posebni ili iz toga može se čovek otrgnuti, jer ga tada ne bi bilo u svetu.) Kad je Čovek Ja, onda je Mi ogledalo u kome se ogleda. (Sam je čovek sebi nesaznatljiv.)

Sloboda je najveći dar čoveku i čovek je potpuno slobodan Bogu i svetu. Među ljudima nije. Čovek je slobodan da se oslobodi. (To je odluka i volja.) Neki deo slobode čovek daje ljudima da bi živeo među ljudima u svetu. Jer, sloboda je jedino što čovek zaista poseduje i s njom može da „trguje“. U svetu, čovek može da razmeni deo slobode da bi mogao da deli ljubav. Svet je od ljubavi i čovek živi u tom svetu ali ljubav može da uživa samo ako je deli sa svojom upodobljenom polovinom, koja je žena čoveku i čovek ženi, koja ga može učiniti potpunim i pokretnim-promenljivim-delatnim. (Jer, što nije promenljivo, ono u svetu nestaje!)

Nisu suprotnosti zamajac delatnosti. (Šta više, suprotnosti (negatorske, dijalektičke) na svetu ne postoje. Postoje različitosti koje se upodobljuju ili se ne upodobljuju. Dakle:ako je „A“ ne postoji „ne-A“. Ne postoji ni A=A. Postoji A->A (a „teži“ a). (Jer, čak i 2+2=4 nije već je 2+2->4). Svet se neprekidno i u bezvremenskom trenu menja.) Zamajac delatnog su upodobljene polovine.

Ljubav je jedino okruženje (kontekst) u kome čovek zaista može da bude delatan-keativan. Svet je sazdan od Ljubavi. Može (čovek, ljudska zajednica…) od nje da se razveže i postane u nekom drugom okruženju, od umne bolesti ljudske razvrgnutom i potom svesno prihvaćenom i tako to u svetu ljudskom postane neki drugi „kontekst“. (Kontekst, kontekstualno građenje matrice svesti, razmišljanja… Koje ljudi zajednički stvore i prihvate, te im ono postane „zakon“.) Nasuprot jedinog vaseljenskog zakona, zakona Ljubavi, uspostavljanje ovakvih, „novih“ zakona od ljudskih dela čini monstruozne, deformisane kreacije. Ljubav stvara Lepotu. Etičko definiše Estetsko, ponekad čak toliko da se čini da su sinonimske.

Estetsko je Harmonično.

Muzika.

Dok god je muzika bila osnova ljudskog govora, ljudi su se razumeli.

Ljudi, uvezani između sebe i sa svetom u skladnom i dinamičnom-harmoničnom tkanju trajanja, a svaki čovek za sebe jedinstven i neponovljiv i po sebi slobodan (u volji i odluci)… (Do ekstaze fascinira taj fenomen da je svako živo biće jedinstveno, neponovljivo jedinstveno u trajanju vaseljene. Svaki čovek, svaki list, svako oko zverinje, svaka pahulja, a to je voda, najstarije i najdivnije biće sveta, je jedinstvena i neponovljiva! Ma koliko svi slični, po jednom modelu stvoreni, makar u jednom detalju se razlikuju od svih ostalih i onda se slažu u jedno skladno i prelepo tkanje trajanja. Sloboda stvaranja, kreacije se utka u lepotu sklada i trajanja, a sve se to dešava u i sa primarnom transsupstacom od koje je stvoren svet – Ljubavi! (Koja nije etički neutralna materija već je elementarno dobronosna.)

Kako se, onda, u toj savršenoj strukturi pojavi zlo!?

Zlo je kosmički uneseno u svet i greška slobodne volje čovekove je postala greh i greh je porodio bolesti uma i svesti i ljudi su došli u vlast greha i prihvatili ga da se dalje kroz njih koti i širi svetom.

No, još su ljudi bili jedan svet po zakonu Ljubavi.

A, onda se ujediniše po zakonu greha gordosti i sagradiše kulu hijerarhije i grad rata. I, pometoše im se jezici i raseliše se po svetu i razdvojiše se. Tada poče Propast Ljudska!

Usamljena ostrva ljudska postaše mali svetovi i u njima svaki za sebe, na različite načine, počeše da slabe i propadaju. Neki propadoše po telu svome, neki po srcu svome, neki po umu, neki po razumu… Neki duše izgubiše!

Ljudi su po evoluciji propadali svaki za sebe i na svoj način! Otuda smo se po evoluciji razdvojili i postali različiti… slabi i deformisani, ponekad do neljudske monstruoznosti. (Što je posledični zakon kreacije izvan konteksta Ljubavi!)

A, svet beše ravan i ljudi hodahu slobodno u ljubavi i govor jedan beše među njima.

Ceo svet je pevao.

Slabe su uši da same prime svaku pesmu i vide kako se se svako u svet u sklad slaže i jednim dahom diše. No, kad celo biće se kao u okean harmonije zaroni i uskladi pesmu svoju s pesmom sveta… Šta je tada za čoveka nemoguće!

U očima tad su slike, dodirima blagim damari se plave, miriše nam prošlost, sve u jednom svetlu, nema mraka da nam mesta draga krije, ljudi bliski mirisima pesmu živu što protkaju i svo nebo budućnosti bistre, što ne može sam, oni pričom osvoje mu dan: sve na jednom polju kad se život prostre, gde početak je i poslednji dan.

…Tako pesma sasluša se…

(Divna je misao Andreja Belog u kojoj iz plesa govornog organa, koji pleše slike sveta, vezuje ih sa svetom ideja i pretvara u simboličan zvuk, zvuk koji je simboličan pojam ideje i gde glasovi poretkom-skladom generišu reč opisujući generičku strukturu pojave-pojma na koju se odnosi. Iz sveta ideja (duhovnog) materija oblikuje simbole unutrašnje svesti i prenosi ih u svet i među ljude. Reč je, ovde, most između svetova, Sveta kako ga je Bog stvorio i sveta kako ga čovek vidi i oblikuje. Nisu reči slučajno nastali zvukovi, no neposredno izviru iz Sveta i projavljuju se između ljudi u svetu. („Slovo“ je populizmom „pismenosti“ postalo pojam za znak kojim se obeležava govorni zvuk. U moru devijacija koje je moderna „pismenost“ unela u govor, ova mi je naročito odbojna. „Slovo“ je, pre svega „reč“ a, u isto vreme, je i „priča“. „Slovo“ je i „slovesnost“, u osnovi je „prirodnog razbora-svesnosti“, pa čak i bitisanja-postojanja (prim: „slovi za…“) „Slovo“ je divna reč koja opisuje svoj pojam u njegovoj kompleksnosti i konstruktivnosti i skoro potpuno supstituiše reč „logos“ koja u grčkom nosi isto takvo pojmovno bogatstvo. Osim toga „slovo“ je i reč koja u našem jeziku nosi pojam za REČ, onu REČ iz „U početku bi REČ…“ :U početku bi slovo  i slovo bi u Boga i Bog bi slovo. Slovo bi u početku u Boga. Sve je kroz Njega postalo i bez Njega ništa nije postalo što je postalo. U Njemu bi život, i život bi videlo ljudima.

(…Ili: U početku bi ljubav  i ljubav bi u Boga i Bog bi ljubav. Ljubav bi u početku u Boga. Sve je kroz Njega postalo i bez Njega ništa nije postalo što je postalo. U Njemu bi život, i život bi videlo ljudima.)

„Reč“ je lepa reč u svom domenu, ali je suviše skučena za pojmovno bogatstvo koje nosi „Slovo“. Navodim ovaj slučaj kao paradigmatičan primer za užasno osiromašenje koje je „pismenost“ i „književnost“ unela u govor ljudi pa, iz toga, i u ljudsku zajednicu. Ipak, zanimljivo je koliko govor može, malltene i bez ljudi, da sačuva sebe, neka svoja svojstva. Reč „Slovo“, koja ne samo da je zanemarena već joj je pridruženo drugo značenje i funkcija, ipak, ispod naslaga vremena i istorijskog đubreta, čuva svoju samosvojnost, svoju istinu. Ta moć Istine da i uprkos ljudi i mraka vremena sačuva svoje svetlo, mi daje nadu da ovaj svet nije zauvek propao i da će se uvek naći ljudi,nadam se, dovoljno moćni da svetu ponovo otkriju Svetlo.)

Muzika je najsavršenija ljudska delatnost. Muzika je i sav svet i muzika je od početka Sveta. (Zna Svet da peva i bez čoveka, ali je, ipak, stvoren radi čoveka i za čoveka.) Dan danas je razmljiva svim ljudima, ma gde bili, ma koliko se udaljili i u prostoru i u vremenu, pa i u srcu. Ima svoja pravila, utkana u samo svoje biće. Svašta možete da joj radite, na bezbrojne načine menjate… Uvek će ljudi prepoznati i reći: „Da, ovo je muzika… Možda mi se ne sviđa ali znam da jeste…A ovo nije!“ U sebi, neraskidivo ima ISTINOSNOST! Uvek će svi i svako prepoznati da li peva tuga, da li peva radost, ponesenost, spokoj,… Možda se neće sve svakom dopasti, ali niko neće muzikom moći da laže. Može biti glup, odvratan, smešan, lascivan… ne može da slaže!

Reč može, slika može hiljadu puta…

Dok se držao uz muziku, dok je bio Pesništvo, govor je bio prava Umetnost. Kada je postao književnost, pisanje kao mehaničko pomagalo za izgubljenu sposobnost pevanja, vremenom je evoluirao u senku umetnosti i konačno oslabio do modernog, kloniranog, nakaradnog „best-selera“…

Znate li da su u davna vremena ljudi verovali u izrečenu reč kao u samu Istinu. (Dan danas, ljudi izvan moderne civilizacije, misle na taj način:“Istina je, reče čovek!“) Iskustvo njihovog bića je bilo takvo: Reč je bila Istina. Jer, reč je govorena uz muziku, morala je da bude muzika, morala je da bude Pevanje. Kao ni Muzika ni Pesništvo nije moglo da laže. Pokušaj laganja bi se izvrgao u očiglednu komediju, kao muzika izvan ritma, kao muzika izvan harmonije. Reči bi zaškripale, zadrhtale, kljoknule i to bi bilo tako očigledno i ljudi bi rekli: Ružno je i – nije pesništvo, no je običan govor i tada (možda) nije istinit.

(Estetsko kao mera Istinosnog (Etičkog?)… „Lepota (koja) će spasiti svet!“ – Nikad ne bih posumnjao u Pisca. Znam da je u ljudima estetski kriterijum nekako zadat, da postoji taj osećaj: „Ovo je lepo, mora da je dobro, mora da je istinito!“ …(O, znaju to čak i naučnici koji su iz svoje delatnosti šutnuli i estetiku i etiku kao sasvim nepotrebne…) Ipak, meni nedostaje sposobnost da proniknem taj mehanizam po kome neku suštinu estetika može da oboji u „lažno“ ili „istinito“ pa da se to vidi izdaleka i bez sumnje. Pa, to i nekako… Ali, kako preći onaj sledeći korak koji kaže: lažno=loše, istinito=dobro! Da li su relacije lepo=istinito=dobro, ružno=lažno=loše univerzalne ili su relativizovane kroz toliko kompleksan sistem „poznavanja dobra i zla“… Eh, koliko je lakše bilo živeti u svetu bez zla…)

U Drevna vremena ljudi su pevali i zemlja im beše ravna. Živeli su sa svetom i svet beše istinit.

Ja, trenutno, nemam bolji pojam od pojma „mitološka svest“ koji bi objasnio to mistično (tajinsko!) jedinstvo čoveka i sveta u Drevnim vremenima. Mada „mitološka svest“ u svom poimanju uobičajeno podrazumeva neki niži oblik svesti, najčešće hendikepirane malim obimom znanja-poznavanja, ona podrazumeva i neposrednu, prožimajuću vezu čoveka i sveta. Zato ću i ostati pri tom terminu jer sam ubeđen u superiornost neposrednog saznavanja, u-vida!, nad racionalnim-činjeničnim saznavanjem. Naročito zbog U-vida, jer podrazumeva u-življavanje, za razliku od onog drugog koji uživa u ulozi neutralno-nepristrasnog posmatrača. (Čak je i naučna fizika shvatila da posmatrač nikad nije sasvim izolovan od fenomena koji posmatra i da samim svojim postojanjem-svešću utiče na prividno izolovan proces.)

Mi, moderno-naučno-otuđeni ljudi, imamo problem s razumevanjem mitova jer ih – ne razumemo. Mitovi su, po pravilu, kodirane priče a mi smo odavno izgubili ključeve kodova. Razumemo ih isto onoliko koliko i nepismen čovek razume pisani tekst.

Ljudi su nekad čitali svet, a mi smo se odvojili i izdvojili od sveta i nemamo pojma kakve su to „krivuljice i začkoljice“ kojima je tekst sveta postavljen pred nas a kamo li da išta razumemo i tumačimo.

A, taj tekst je postavljen pred nas i svaki tren se saplićemo o njega i smeta nam da gradimo svoje nepostojane i pogrešne slike jer smo zaboravili znakove i ne umemo da čitamo i samo kao svaki takav majmun cepamo i uništavamo TU Knjigu.

Naučili smo da posmatramo sa strane a da ne učestvujemo u neprekidnoj igri sveta, da prikupljamo činjenice kao zrna a ne umemo da umesimo pogaču, da merimo i merimo nešto što je živo i promenljivo i da se ljutimo što nam mere nikad nisu tačne.

U Drevna vremena čovek je video biljku a ne činjenicu, igrao je sa njom, čitao slova od opalog lišća i vetra u knjizi koja se svakim danom menjala i novu priču pričala, mera za biće je u sopstvenom duhu imala etalon.

Ta je neposredna veza sa svetom bila jako važna za govor. Reklo bi se da su se reči vezivale za pojam i pojavu po nekom generičkom principu: trebalo je da reč s-liči, oponaša… U tome bi slaganje reči u rečenicu slikalo i zatim muzički harmonizovalo potpun doživljaj govornika i prenosilo ga na slušaoca. To je, uostalom, namena umetnosti: da prenese duh! Slika, zvuk… u harmoniji…!

Da Svet nije prazna materijalna ljuštura, nadam se da nikom ne treba dokazivati. Ispunjen je, tačnije – sagrađen je!, Duhom Stvoritelja. Drevni ljudi su toga bili jasno svesni. (Ne sami po sebi, svojom zaslugom. Jednostavno, živeli su u tom duhu, način razmišljanja je bio podoban Duhu.) Kako se taj Duh utisne i oblikuje kroz čoveka i putem umetnosti (slike, zvuka i harmonije) prenese i reoblikuje-oduhovi u drugim ljudima, bilo bi predmet analize i moglo bi da nam otkrije mnoge važne stvari o umetnosti i moći ljudske kreativnosti. (Formalno gledano, kretativnost ex-nihilo, izvesna objektivizacija duhovnog, čoveku je moguća samo kroz umetnost. Drugi tipovi kreativnosti su tek sekundarne delatnosti. Potrebne, ali – izvedene!) Da bi čovek-stvaraoc mogao da prenese čoveku-primaocu svoje o-duhovljenje i da ga on kroz svoje biće pre-duhovi u isti realitet, potrebno je da obojica budu u istom Duhu (kontekstu, „ključu“, matrici, kodu…). Potrebno je da i način prenošenja bude efikasan (u smislu da – ne izvitoperi, razobliči, na bilo koji način realitet-poruku izmeni tako da „izađe“ iz Duha i postane nerazumljiva). Dakle, i način prenošenja, (medijum, matrica…) mora da bude u Duhu. „Jezik“ kojim se prenosi „poruka“ mora da bude u „istom Duhu“ kao i stvaraoc i primaoc (namerno koristim ove oblike da bi ih, iz trenutnih potreba, različio od uobičajenih)… (Recimo: siguran sam da će se manje razumeti ljudi koji govore istim jezikom, a u različnim su „duhovima“, nego ljudi koji međusobno ne dele isti govorni jezik a dele isti Duh. Beba, zar ne, savršeno razume majčin govor i dok još nije ovladala istim, a ljudi „sa strane“ neće razumeti ništa… Ljudi koji su posebno povezani mogu da se razumeju i u tišini…)

Beslovesnom čoveku ne vredi sloviti!

Drevni ljudi u Drevna vremena su bili u Slovu i bili su slovesni. Razumeli su se i u tišini i bez govora.

Ali, kao što je svet dat i zadat i, nesumnjivo, postoji, a opet mora da se, na bilo koji način, oglašava, peva… Tako, ljudi su govorili jer je – tako bilo lepše!

Govor je bio još jedan ukras svetu, a svet je morao biti sve lepši da bi bio razumljiviji!

(Jeste li ikad videli ili doživeli kako životinje reaguju na ljudski govor. Bile nezainteresovane ili agresivne prema čoveku… U trenutku će reagovati na govor, zastati… U svoj pometnji ovog sveta, razdruženih i sukobljenih i među sobom i sa svetom, ljudi i životinja, s utehom se pri-nađujem da je to zato jer se životinje bolje sećaju vremena rajskih i stražarski iščekuju isceliteljske zvuke rajskog govora. No, još uvek ih nema i bes i strah i dalje upravljaju nama…)

Harmonija odjekuje među svim rečima i zvucima, traži sklad u Duhu. Ne možemo da odgovorimo, jer smo – zaboravili!

Zaborav je greh, strašan kao i svi drugi.

Možete da zaboravite gde ste sakrili zlato, možete da zaboravite nečije ime, možete da zaboravite kad je bila neka bitka… Ne smete da zaboravite one koje ste voleli, ne smete da zaboravite kako se voli, ne smete da zaboravite učinjeno zlo.

Zaborav je slabost tela, posustalost pred bujicom vremena koja odnosi sve što nije krepko utemeljeno. To su listovi opali ali će se novi prolistati uz obnovu vremena. A vreme se obnavlja iz neiscrpne snage Duha.

Kad govorim o zaboravu ne mislim samo na činjenice ili slike koje su zabeležene u ljudskom razumu. (I, naravno, kao i uvek, razum vidim kao niži oblik poimanja (povezivanja) sa svetom i ljudima.) Pamćenje vidim kao živo učešće ljudskog bića u Duhu (kontekstu, okruženju…). Dakle, ne kao neko neutralno ponavljanje apstraktnih slika (činjenica, asocijacija…) već kao živo obnavljanje obrazaca iz prošlosti u celom ljudskom biću. Ako je ljudsko biće bezvremeno, dakle – neosetljivo na propadanje u trajanju, onda ni prošlost neće biti okamnjena, očvrsla i nepromenljiva ideja. Kroz njega bi ideja prošlog morala da nastavi da živi, tj. menja se kroz komunikaciju sa svetom i ljudima. U tom smislu prošlost ne postoji kao okamenjena činjenica, već je, naprosto živa i promenljiva, različita u danas od juče. Da bi u tome održala istinosnost, potrebno je i dovoljno da se drži u Duhu u kome je i preliminarno nastala. (Dakle, ovim ne mislim na golo izvrtanje činjenica, promenu tumačenja i slično… Mislim na živo održavanje suštine, Duha. Ako kroz neki proces dolazi do formalnog menjanja objektivnog (postvarenog) ponašanja, (tj. manefistacionog izraza aktivnosti) to ne negira suštinu, ideju iz koje potiče. Štaviše, objektivizacija ideje mora biti promenljiva. Ukoliko bi bila nepromenljiva, to bi značilo da je nestala iz stvarnog života: prosto, golo ponavljanje obrazaca ne održava ideju, već je gura u propadanje. Objektivizacija (manifestacija) ideje mora biti promenljva, odnosno mora se pokoravati ritmu Duha, načinima promene koji su već sadržani u suštini živog sveta. Jer, život ima svoj stvaranjem ugrađen, imanentan ritam, koji održava suštinu u trajanju. Reklo bi se, ovako, da je takav proces prilično komplikovan. Bio bi kada bi nam razum bio voditelj kroz svet i život. No, uz ostale kategorije, Um Srca, stvoren po (i – u) istim zakonima i obrascima kao i Svet, stvoren u Duhu, može lako da nas uskladi sa Svetom i Životom. Stvoritelj nas je stavio u isti Duh i postojimo, pulsiramo po istom zakonu.

Rekao bih da je taj zakon ritam promene, bar kako ga mi ljudi doživljavamo, a u svakom slučaju smo usklađeni sa Svetom. Drugim rečima: u Harmoniji smo.

Prosto: pevamo istu pesmu sa svetom.

Odnosno: trebalo bi da pevamo istu pesmu sa svetom.

(Zna se, čak i u naučnoj misli, da oblikovanje i rast svega što postoji i živi (a izgleda da, na različite načine, sve živi), da muzika nastaje i živi, prati iste harmonske obrasce, koji se mogu i jasno i prosto izraziti i matematičkim vrednostima. Biljka koja raste prati iste harmonske obrasce kao i skladan muzički akord! To je dokazano i to je van svake sumnje. Ne postoji nikakav razlog da se i duševni procesi ne povinuju istim obrascima, da nisu i sami u istim zakonima. Ne postoji nikakav razlog da celokupna Etika, za Estetiku je već samo po sebi jasno, ne počiva na istom temelju. (Jasno je da se moralni zakoni i moralni obrasci među ljudima menjaju i po vremenu i po prostoru. No, oni su ipak samo izvedenica iz Etike, Božjeg Zakona, u nama. Jasno je da su promenljivi, ponekad čak do relativne suprotstavljenosti. No, rekao bih da je to moguće (i dozvoljeno) dok god postoji Sklad, Harmonija s Etikom.)

Kako da to prepoznamo, kako da znamo da živimo u Skladu sa Svetom i Životom, u Skladu s Etikom, u Skladu s Božjim Zakonom. Rekao bih da i nije toliko važno da to determinišemo i racionalizujemo. Imamo svoje biće, svoj osećaj u umu srca, svoj stvoreni način da to u-vidimo i po sebi prepoznamo. No, takođe smo svesni i da su naša bića ispala iz Sklada i da se, čak, povinujemo nekim trenutnim, drugačije postavljenim „skladovima“… A, opet, ako smo bar svesni svoje pogrešnosti, znači da još postoji onaj pravi nači, pravi Sklad. (Svaka Istina, a to je ono što je Bog stvorio,  svaka Božja istina je neuništiva i bezgranična. Laž samo može da je pokrije, sakrije od ljudi. No, kao što smo u slobodi pali-zgrešili, tako slobodno možemo i da se ispravimo.) Rekao bih i da ne postoji mogućnost da činjeničnim poznavanjem neke teme i takvim, mehaničkim pokušajima, išta možemo da učinimo. Samo možemo još da se zaglibljujemo, a… Istina je, u stvari, tako laka i jednostavna. (A u slučaju Božjih Tema i Istina naša, ljudska, racionalna  misao je sasvim nemoćna! Možemo da ih spoznamo samo Umom, odnosno da se uskladimo s njima.)

U Drevna vremena ljudi su već živeli u skladu sa svetom i životom. Poznavali su muziku i muzika je bila u govoru.

Govor je imao svoj ritam i bio je u skladu sa svetom.

Svet je pevao i ljudi su pevali u svetu, ljudska pesma je bila u opštoj Harmoniji.

Čovek je voleo ženu i žena je volela čoveka i svakim danom pesma je bila drugačija a opet se čula samo jedna ista pesma ljubavi.

Čovek i žena su se sporili i život je donosio muke i brige i nekad su ćutali a – gle! opet planine odzvanjahu pesmom ljubavi i u ritmu talasa reke život tečeše, sve do mora otploviše reči pesme ljubavi.

A, čovek po moru lutaše i pesma mu po talasima stizaše i vide da nije sam i zapeva pesmu na pučini i pesma po mesecu odjeknu i u galebova kliktaj se utisnu i planina nad domom ih ponovi i zašušta šuma i okruži se dom u pesmu i vatra postade veselija i žena se osmehnu, pod srcem život oseti.

Da sam Pesnik, da umem da Pevam… U ovoliko bih reči uskladio svu mudrost koju sam pokušao da prenesem, saopštim kroz mnogo, mnogo reči, u kojima sam, glumeći filozofa, misli svoje otkrivao. (A, filozof biti, niko ne može da mi zabrani i niko ne može da mi odobri. Nema tapije i nema diplome za filozofa: svako ko misli, može to za sebe da kaže. Na sreću, nema mnogo ljudi koji misle (iako imaju pravo na to) pa se malo za filozofijom jagmi i malo će ti je odreći, kao što ti ni šaku peska ne bi otimali. Čudno je to kako se filozofima uopšte kroz istoriju malo časti ukazivalo. Priznavali bi im mudrost ali bi čast ukazivali tiranima i aristokratama. Mada, to je bilo u istoriji u vremena kada su se ljudi već odrekli istine i ona im je više problema donosila nego što su koristi mogli da očekuju. (Po sebi sudeći, po životu svom kratkom i praznom. Zaboravili su bili da je život čovekov na ovom svetu tek početak a da se život dalji negde drugde produžuje.) Ipak, onamo gde su se filozofi držali „žive istine“, tamo gde su misli razumne u dugine boje umne odevale, tamo gde su još videli biljku kao biće, kao biće koje misli o meni kao i ja o njoj, gde sam mogao tragove životinjske da pratim po stopama neutisnutim, po mirisu što se vidi okom a ne nosem,  gde sam mogao da čitam knjigu lišća opalog, tamo gde su filozofi još živeli sa svetom a ne samo posmatrali, tamo su još dugo kroz istoriju imali počast zajednice (šamani, vrači,… Hindusi, vedski i budistički… zapad je, posle Platona, zapao u materijalizam, ovladao svetom i – izgubio dušu!) („A, našto će ti da i čitav svet zadobiješ ako dušu izgubiš!“)

Elem, bila kakva bila, filozofiji mnogo reči treba da istinu osvoje, a, gle, Pesnik se tek osmehne i istina mu u naručje trči!

Eh, da sam Pesnik…

Ali, ne mogu biti samo jer sam to poželeo ili reči slažem u male, vešte kule.Nije Istina mala, naivna šiparica što za jednim bljeskom lažnim se zaleti.

Srce moram misli da očistim, mijem uho prvom vodom sveta, vetrove da u očima smirim, zemlje miris jezikom promešam, dlanovima plamenovi vatre da mi zaigraju, nebo da  dodirnu, čežnjom drevnom Duh pozovem… Možda bi se smilovao da da govorom ljubavi jednom da govorim. Tada bi se Ona, Istinom je zovu od Početka, meni priklonila, cjelov jedan dala da u večnosti ga nosim.

Pečat njen bi tad na meni bio i ljudi bi istine reči tad poznali, neba svedok bi ih posvetlio, možda bi mi rekli: „Evo, Pesnika nam dođe!“

A, ja, od svega, samo čežnju imam…

Filozof sam od sebe mogu sad da budem. Da Pesnik bude moje ime, mora nebo da me pomiluje i ljudima Pesma u srcu da se nađe.

Tada Pesma neće biti moja, no će biti ljudska i ime moje bledom trepkom zvezda zauvek će stati.

Neće biti Pesnik, no će biti Pesma.

Flozof po senkom misli, Pesma sama pod Suncem peva.

Nauka o tome nema pojma.

Znali su Drevni Pesnici da je mala zasluga njihova kad pesmu otpevaju. Slično kao kada harfa melodiju odsvira, a to nije bila ona, no su je prsti dodirivali i milovali. A, ni prsti nisu svirali, čak je i znanje-veština pokreta koju su savladali tek trud potreban da se melodija-pesma oblikuje (racionališe, objektivizuje…). Nije ni znanje-razum tela ljudskog, kojim se neko besmisleno, neusklađeno prsto-kretanje pretvara u slovesan, skladan izraz, ono što je stvorilo pesmu. Iz uma srca je Duh svoje postojanje javio. (Jer, um je u stvaranju usklađen sa Duhom.) Nije harfa svirala i svi bi joj se smejali kada bi rekla: „Gle kako sam ja ovo otpevala!“ Svakako da je i ona bila potrebna, kao i prsti i veština i znanje da se njome upravlja, ali je tek pesnik znao pesmu! A, pesnik je, jer je slovesno biće, znao da je pesmu sa nebeskog svoda, iz neiscrpne riznice Duha, uzeo i umeo da je drugim ljudima prenese i predstavi. Ljudima, koji su u istom Duhu kao i on sam, istom harmonijom po-stvareni… Inače, ne bi niko nikog razumeo. Jer, Pesnik je samo posrednik i Slušaoci su potrebi Pesmi koliko i sam Pesnik.

A, svi su i sami u Pesmi.

Da bi pesma bila Pesma, svi, i harfa i pesnik i slušaoci, svi su morali već da budu U Pesmi i tek tada bi mogli da stvore Pesmu i da ona oživi i postane novi deo sveta živog, da ga ulepša i promenom obogati!

U Drevna vremena ljudi su to znali.

Danas, slušaoci misle da su oni neslovesne kutije u koje „mudri“ „Autor“ trpa svoje „sadržaje“…

To je samo dim na vetru, pa čak i taj dim ima neku vrednost, a književnost (koja je samo senka dima, supstituent za Umetnost Pesništva, trapava materijalna šklopocija uz pomoć koje pokušavamo da se krećemo po svetu Umetnosti a samo padamo i još više padamo jer šklopocija sve više postaje deo nas i, čak, upravlja nama) – književnost je samo senka dima.

I, još gore, čak i ona dela Pesništva koja su do nas, nekako i iskrivljeno, došla do nas kroz istoriju ljudske civilizacije, čak i njih jedva razumemo i to od njih razumemo tek površinski nanos reči i mislimo da je „Odisej oslepeo Kiklopa“ i da je to sve što je Homer hteo da nam kaže i da je „Gilgameš vodio ljubav s nekom boginjom“ i, mada nam je zanimljiva mašta tih starih pesnika, mislimo kako su bili glupi i verovali u divove i boginje… a ustvari ni deo njihovih metafora ne razumemo… i, ništa, stvarno ništa ne razumemo!

Eh… metafora!

Jedna od „pesničkih figura“… Po čemu bi ona bila značajnija, nešto posebno među ostalima!

Po definiciji je „prenošenje, figura u kojoj reč, mesto svoga prvobitnog značenja, dobiva drugo, zbog toga što je pesnik u svom duhu uporedio dva predmeta…“ (Naravno, metafora, kao ni ostale pesničke figure nisu postale da bi slušaocu, naviklom na prost govor, otežavale slušanje (čitaocu otežavale čitanje), niti je neki trik kojim pesnik čitaoca zavodi, mađioničarski obmanjuje kako bi ostavio lažni utisak. Ne, ove su figure tu upravo da bi olakšale i uputile čitaoca na pravi put. Jer, reči su samo reči dok se njihovo značenje ne „promeni“, uvede u (melodiozni, ritmički) sklad (približi muzičkom!) i na neki način oživi.)

Reči su na svoj način ne-žive, po svojim rudimentarnim značenjima tek su kamenovi, cigle. Tek kad se slože i uklope, kad postanu skladna zgrada, dobijaju svoj smisao. Naravno, s njima se to čini i kroz svakodnevni govor.

Po čemu se, onda, pesnički govor razlikuje, šta ga to čini posebnim…

Pesnik posreduje između neba i zemlje, između božanskog i ljudskog! Pesnik uzima iz božanskog (govora, ideja…) i prenosi ga u ljudski (govor, pojam…)… Pesnik mora da pre-vodi jer se govori Sveta i sveta razlikuju. (Rekao bih da se, najviše, razlikuju po lepoti: ideja je mnogo lepša od pojma koji o njoj imaju ljudi!) Jedan savršen govor treba prevesti u jedan mnogo siromašniji, nezgrapniji. Metaforom se govor obogaćuje, opisno nas pri-vodi pravom značenju, objašnjava sliku i melodiju ideje. (Slika i zvuk su primarne, neposredne stvarnosti, govor je izvedenica… zato mu je potrebna metafora.)

Naravno, ovim samo opisujem mehanizam-proces. Realitet događaja se ogleda u Umu Srca, Duhu…

Nismo mi, ljudi, ni tabula rasa ni razumska mašina u koju se upisuju neki sadržaji. Samim stvaranjem, udahom Božjeg Duha smo primili vaseljensku mudrost u svoje biće, u nas je uneta harmonija i ritam života po kojima sve se rađa i raste. Taj zlatni presek je način kojim Božju PraTvar (transupstancu, metamateriju) pre-vodimo u svoj, ljudski svet. Ljubav je PraTvar i Ljubav je Osećanje. Jedino Ona objedinjuje i Duh i materiju! Um Srca Ljudskog kuca živi ritam, harmonijom zlatnog preseka prevodi vanvremene i savršene ideje u svet ljudski, svet (koji je bio) Rajski.

To je Umetnost.

Jedino stvarno ljudsko stvaranje. (Sve ostalo su samo posle-izvedenice.)

Nema tu razum nikakvog udela ni posla.

Grehom smo pali i nastavili da opadamo. Ljudi se menjaju i menjaju svoj svet. Nije im ispalo na dobro otkako su spoznali „znanje dobra i zla“.

Život im je izgubio ritam, ono otkucavanje koje se sadrži u sanskrtskom pojmu „rt(a)“.

Ritam (harmonska osnova) na koju bi trebalo da se oslanja pevanje Pesme nije samo način koji ulepšava, ornament koji zavodi… Tačnije – jeste, ali u jednoj drugoj, višoj ravni. (Hoću da kažem da melodija (koja povezuje ritam u sklad) ne može da bude bilo koja. Ritam i sklad moraju da budu u vezi i s mataforom, osnovnim gradivnim elementom stiha, na jednoj strani i Temom Pesme.) Ritam bi trebalo da bude u skladu s ritmom Srca, da svojim otkucajem izazove treperenje (puls) samog bića čovekovog (onog vanvremenog). Ritam bi trebalo da sam nosi svoju poruku, onako kako muzika „priča“ svoje osećanje, nesvesno i neracionalno…

U svetu koji je u neprekidnom i neprestanom kretanju, gde svaka posebna čestica vibrira (pulsira, igra…) i gde se sve čestice usklađuju (rezoniraju) u međusobnim prožimanjima i promenama (te na taj način stvaraju ili razgrađuju „zajednice“ – oblike, strukture, kvalitete…), ritam tih promena-kretanja je od fundamentalne važnosti. Od njega zavisi, uopšte, mogućnost postojanja. Od njega zavisi smisao (svrsishodnost, održivost…) postojanja. U isto vreme postojanje jeste baš taj proces.

No, to je poznato čak i naučnoj fizici.

Fizici nije poznato kako je to sve počelo i kako se održava. Najmanje joj je poznato kako se to održava (ponavlja, obnavlja…) u umnom (smislenom, svrsishodnom…) sistemu. U svojoj početnoj generici ima degenerisanu, fantomsku aksiomu „sile“… Nečeg što je izmislila kako bi izbegla pojam Boga! Iz glupo-sebično-gorde potrebe da „izbegne“ Boga, sama sebe je zaplela u beskonačno vrzino kolo pokušaja i problema da, pre svega, shvati početak i smisao onoga što proučava a da, zatim, pokuša da ga tumači i primenjuje.

No, to je problem fizike i način da fizičari-naučnici zarađuju svoje „plate“ baveći se, beskonačno i nesmisleno, greškama i popravljanjem „greškine greške grešaka“. Problem ljudi, čovečanstva, koji proističe iz toga, je mnogo ozbiljniji! Fizika (i ostale nauke) su se (samo)ustoličile na tronu „čovekoboga“ i postale zakonodavac koji ima jedinstveno pravo tumačenja i vođenja sveta.

Poveli su nas u ponor propasti.

Iz ljudske slike sveta su izbrisali umnost-smisao i etičnost. Prepustili su nas  ne-kreativnom spontanitetu slepih i bezumnih sila…

A: U početku bi ljubav i ljubav bi u Boga i Bog bi ljubav!

I stvori Bog… i vide da je dobro!

U Stvaranju, Bog je postavio ljubav kao praosnovu Sveta. (A, ljubav nije neutralna, nije bezlična sila-materija! Ljubav je sila i iz svog postojanja kreira svet u svom njegovom postojanju i etičkom i estetičkom.

Dakle, svo ono kretanje, svo vibriranje, sve promene… u svojoj osnovi, osnovi postojanja, imaju DOBRO kao osnovu postojanja i opstojanja SVETA (I ČOVEKA). Ritam za svoje osnovno pravilo ima DOBRO.

U Umetnosti, struktura ritma nam se ukazuje kao „pravilo zlatnog preseka“.

Možemo to da ne znamo, možemo to, čak, i da negiramo… Svejedno, kada pokušamo da pevamo, slikamo… bićemo u tom pravilu-ritmu! Naše Biće tako funkcioniše…

… dok ga i(li) ako ga (sami) ne razorimo!

Grehom.

Bog je čoveku dao slobodu, najmoćniju silu vaseljene. Toliko moćnu da može da naruži čak i Svet koji je stvorio Bog. Toliko moćnu da može da stvara nove (ljudske) svetove.

Umetnost, umetničko delo je ono što stvara nove svetove!

Umetnost je jedina oblast prave ljudske kreativnosti a njena autohtonost, nezavisnost (čak i od Samog Boga!, iako je Njemu poznata) potiče od ljudske slobode, unutrašnje, neporemećene volje… No, samo u bezvremenom početnom trenutku. Već prvim pulsom u svesti i svetu, umetnost dolazi u dodir, sukob, interakciju sa svetom. Već tada umetnost postaje deo sveta i prestaje da bude autonomno delo pojedinog čoveka. Naravno, ne odvaja se u potpunosti od čoveka. Kao kreator, čovek je i dalje u (Umnoj?) povezanosti sa umetničkim delom, uglavnom je i presudni faktor kreacije, ali nije više ni jedini ni nezavisan u slobodi od vascelog ljudskog sveta. Ipak, onaj bezvremeni trenutak početka je presudan. Tada čovek odlučuje hoće li se „obratiti“ Svetom (svetskom) Duhu ili će nadahnuće (inspiraciju) potražiti u nekoj drugoj kon-tekstualnoj ravni. Otpadanjem-ispadanjem iz (od Boga stvorenog) Sveta ljudi su počeli da grade (iz slobode, ali u grehu!) svoje male svetove, neke drugačije kon-tekst(ov)e. Oni su, da se tako izrazim, legitimne strukture koje ostvaruju svoje „pravo na život“ ali su produkti jednog ograničenog uma, sasvim beznačajnog uz Um Božji, beskonačan i večan. Otuda je bezvremeni trenutak slobode čovekove da izabere, ključan za vrednost dela koje će, manje ili više uspešno, da stvara. Ako iz tog početnog trenutka zakorači na pogrešan put, sve veštine koračanja neće moći da poprave smisao puta kojim se oblikuje umetničko delo.

Pesnici su, nekad, živeli u Svetu. (I danas neka Pesma pronađe put do Sveta, do Duha. Ipak, istorijskim udaljavanjem od Sveta i kreiranjem sopstvenih, minornih kon-tekst(ov)a, stvaranjem đubreta preko Istine, ljudi su se predaleko odmakli i sve im je teže, naročito kroz paklenu kapiju književnosti, da dođu do Umetnosti.)

(Da se razumemo: kada ovo govorim ne mislim da ljudi treba da stvaraju samo bogobojazna, religiozna dela. Izbor je sasvim slobodan, kao i sve što je u ljudskoj volji. Tema dela može biti bilo šta. NO, da bi tema bila Tema, mora da ima univerzalno značenje za ljude. Želim da kažem: Briga je nekog što ja patim zbog neke žene! Temu moram da učinim jednako važnom za sve.)

Jedna je bitna stvar u razlikovanju  Božjeg Sveta i svetova ljudskih. Svet je stvoren i Ljubav je u osnovi njegovog stvaranja i postojanja. To je struktura, to je matrica i svako nadgrađivanje, stvaranje… da bi, uopšte, moglo da se o-stvari mora da poštuje tu zadatu zakonitost. Iz svoje slobodne volje ljudi mogu da „izgrade“, pretpostave neke druge zakonitosti, neke drugačije matrice. No, budući da su različite od one jedino stvarne i pre vremena i za večnost one nikad ne mogu da objektivizuju neku drugu stvarnost. Ili, što je još gore, objektivizuju stvarnosti koje su, naprosto ružne ili loše… Naprosto obrazuju monstruozna, izopačena dela! (Da, mogu ljudi da učine neki napor i između sebe proglase takva dela za lepo i poželjno! No, monstrumi se, naprosto sami od sebe raspadaju i prelaze u bezlično i bezoblično ništavilo… (dok ovo pišem neprekidno mi se nameće primer kubista, čak umetničke moderne uopšte…!) Takođe, sasvim je jasno da i dela koja se u osnovi nalaze u Duhu, u skladu sa Svetom, neće biti sama po sebi i sui generis lepa i dobra, uspešna. Ni pravi Pesnici nisu uvek i podjednako uspešni! Ipak, njihova dela u najgorem slučaju mogu da budu – dosadna! Dela iz malih, veštačkih svetova mogu da budu – zla!

Ja ne mogu da objasnim (bespogovorno i nedvojbeno) kako Umetnost učestvuje u izgradnji ljudskog sveta i života, ali mogu da potvrdim da je ona presudna  za čovečanstvo. Ne samo u formi naivne predstave o „oplemenjivanju duše, karaktera i morala“. Ne. Ova ljudska kreativnost je bazična za sve što, u nastavku, ekonomski, naučno, politički… ljudi stvaraju. Nema nikakve egzistencijalne prednosti takozvanih materijalističkih, pragmatskih, praktičnih… ljudskih usmerenja i delatnosti u odnosu na duhovne! „Reci to gladnom čoveku i takvom mu pročitaj pesmu umesto hleba.“ Da, čovek koji ima hleb neće biti nikad gladan! No, bez umetnosti taj čovek ne bi ni postojao. Bukvalno – ne bi ga bilo u egzistenciji sveta! Kad stvorimo svet i ljudsko bivstvovanje i njemu, onda možemo da budemo i gladni i žedni i da rešavamo druge nevolje, ali, zaista, prvo moramo da postojimo! (I, da: životinje postoje i bivstvuju i bez umetnosti! Za biljke nisam siguran.)

Čovek – ne.

Voleo bih da sa čitaocem usvojimo ovu tvrdnju bar kao trenutnu, prihvaćenu pretpostavku u okviru onoga što još želim da kažem.

Čini mi se da su Pesnici i Proroci uzeli svoje učešće u ljudskoj povesti na početku istorije. Dakle, posle propasti vavilonske kule i na početku rasejanja ljudskog roda.

Pre toga, u vreme rajsko i pararajsko nisu ni bili potrebni. Jer, govor je bio Pesma, svi ljudi Pesnici!

Naravno da su i orali i gradili i mučili se i – sve što ljudi inače rade… Ali su u svom biću bili Pesnici.

Odnosno mogli su da posegnu u oblasti Duha Božjeg i prenesu ideje-elemente u svoj, ljudski život.

Kada je počelo rasejanje i istorija čovečanstva, sve manje je bilo ljudi koji su bili Pesničkih moći. Tako su se, tada, odvojili imenom.

(Pesnici i Proroci se malo razlikuju, zato ih neću stalno pominjati.)

Kula je vavilonska uzrasla na semenu drveta poznanja dobra i zla.

Jer, iza pojedenog ploda ostadoše semenke i iz njih izrastoše drveta nova, ali na njima ne beše Božjeg blagoslova.

Jer, iz greha kušanog izađoše semenke i iznikoše biljke koje nisu od čistog, rajskog Božjeg stvaranja nego na njima beše nečistota greha ljudskog.

A, drvo poznanja dobra i zla beše namenjeno za ljude ako ili kada grehom otpadnu od Raja da mogu u svetu u kome se pomešaše dobro i zlo, jer u Raju ne beše zla, mogu da ga poznaju i odvrate se i po putevima dobrim se vrate u rajsko dobro.

Ali, znanje ne beše za jednog čoveka no je bilo da svi ljudi zajednički treba da ga znaju.

A svet beše jedan za sve i zajednički i ljudi živeše među sobom i sa svetom. Tada je bilo dobro.

Zajedničko znanje je prozvano zakon. A, zakon vredi ako je za sve i zajednički.

Ali, zlo na svetu se ne umiri i čekaše da se puklotine među ljudima otvore i da se u toj praznini koti.

A, ljudi još behu snažni i duhom i telom. Ali, nisu bili u savršenstvu i šara ćilima svetskog poče tu i tamo da se kvari i sklad među ljudima sve više poče da drhti i ljudi počeše da se boje.

Strah se useli među ljude.

Tada sagradiše kulu vavilonsku i gradove počeše da grade kako bi se od sveta ogradili.

I, gle, učini im se da od znanja postaju kao bogovi. Prastari greh gordosti zaseni svetlo Istinito i ljudi počeše da lutaju bez vida umnoga.

Razdeli se govor i razdeliše se ljudi i poče vreme propasti.

Svet beše zajednički i jedan. Ali se ljudi razdeliše i po govoru i po svetu u lutanju se razdeliše i jedan zajednički svet se izdeli na ostrva. Na svakom i po sebi, već mnogo slabiji i u duhu i u telu, ostrva ljudska počeše da se kvare i vreme poče da briše zajednićka sećanja i znanja i ljudi zaboraviše da su bili jedno i zajedno.

Ljudi zaboraviše ljude i svako po sebi poče da se kvari. Propadali su na razne načine i različiti su im bili putevi i sudbine. Neki propadoše već toliko da jedva da su bili ljudi, neki se koliko-toliko održaše.

Nestadoše ljudi iz sećanja i počeše da su narodi, ili kako god da nazovemo ta izdvojena ostrva ljudska.

Ljudi se useliše u gradove.

Rekoh već jednom da je nastanak i opstojanje grada u ljudskoj svesti (pojmovno-idejnoj, mentalnoj matrici) za mene najveća ljudska misterija u svetu ljudskom. Toliko mi deluje nelogično i izopačeno da posumnjam da je čisto ljudska ideja. Mnogo je zla grad porodio. Jedino sam uspeo da ga povežem sa strahom. Grad je posledica straha i grad uzrokuje strahove. Grad je, čini mi se, konačna, sveokružujuća ideja izdvajanja ljudi od sveta. Možda čak dotle da svaki čovek postane ostrvo sam za sebe. Haotična košnica mnogobrojnih ljudi nikako ne čini da oni zaista budu usklađeni među sobom.

Sve su usamljeniji i sve uplašeniji.

A, Svet se kaže MI!

(Da se razumemo: niti selo vidim kao mali grad, niti grad vidim kao veliko i (bolje?) organizovano selo. Grad i selo se suštinski razlikuju. Selo je deo celine sveta i zajednica ravnopravno i funkcionalno povezanih ljudi. Grad je hijerarhijska struktura institucija među kojima plutaju ljudi.)

Hijerarhiju mogu da razumem samo u okviru posebnih, svrsishodnih, vremenski definisanih, aktivnosti ljudske zajednice. Prirodno i razumno, hijerarhija može da bude samo povremena organizaciona struktura. (U prirodi hijerarhija ne postoji! Predstava o pčelama ili mravima kao hijerarhijski organizovanim društvima je samo iskrivljena projekcija ljudskih mentalnih vežbi. Svaki razuman biolog zna da ove zajednice nemaju hijerarhijsku već horizontalno-funkcionalnu organizaciju. Predstava matice legla kao „kraljice“ ne odgovara stvarnosti već isključivo mentalno iskrivljenim ljudskim projekcijama. Takođe, taj biolog zna da čopori životinja (iako ljudske zajednice povremeno već liče na to) takođe nisu uporedivi sa ljudskim društvenim strukturama. U svakom slučaju, hijerarhija kao permanentna struktura ljudske organizovanosti nije ni prirodno-normalna niti se kroz istoriju pokazala kao korisna „alatka“. (Štaviše, neprekidan je izvor disfunkcionalnosti i nevolja!)

Izuzev u slučaju ratničko-vojničkih aktivnosti.

Rat, borba jedne grupe ljudi protiv druge, s namerom da se otima, zlostavlja, porobljuje…! je vrhunac ljudskog propadanja i konačni kraj! I za pobeđene i za pobednike!!!

Dakle, radi se o dobu u kome je, na samom početku istorije, čovečanstvo osmislilo svoj kraj.

Propast je već došla i neprestano se širi.

Zlo je bolest koja se širi kroz ljude i među ljudima.

Istorija se pretežno shvata kao niz ratova, sukoba i posledica volje i planova, uspešnih i neuspešnih, nekih pojedinaca (kraljeva, careva… i sličnih ljudskih vođa). Uz to se posmatra i kroz prizmu ekonomsko-tehnološkog „napretka“.

(Ustvari, ovo je sažetak zapadno-evropske istorijske „misli“. Meni je delimično poznata istorija drugih svetskih regiona, naroda… I, opet, kroz tu istu „zapadno-evropsku“ prizmu, uvid te specifične misli. Uvid, viđenje istorije na osnovu neke drugačije misli, misli drugačijih kultura, naroda, mi je, uglavnom poznato kroz mitske priče i pesme. (Ove su, opet, stigle do mene kroz redakciju i tumačenje pomenute „škole istorije“. Ta „škola“ je, naravno, izraz mentalne strukture uma te grupacije ljudi i „naroda“. Ja u nju apsolutno ne verujem. Naravno i nažalost, meni (kao ni vaskolikom svetu) nisu dostupne (kroz neka logično-sistematična nasleđa) viđenja-misli neke druge mentalno-kulturološke matrice.

… Osim u tragovima, kroz mitološko-religiozne pri-povesti, religiozno-umetnička dela i ostvarenja ili spontano očuvane navike i običaje ljudi. Nažalost, i ova vrsta slobodnog i nezavisnog nasleđa je dekonstuisana i zaprljana kroz prizmu tumačenja te mentalne strukture. Ja sam pripadam, po obrazovanju i socijalizaciji, takvoj matrici mišljenja. Kako, onda, uopšte mogu da slobodno mislim a da ne produkujem samo još jednu istu varijaciju iste vrste mišljenja?! Moram da potražim i pretražim primarno ljudsko biće, ono jednako i jedinstveno za sav ljudski svet. Moram da ga pogledam uvidom slobodne i nezavisne misli, nezagađene i nezaprljane iskustvom skučenog i neveštog ljudskog razuma. Morao bih, dakle, da ga pogledam i vidim Božjim uvidom!… To je, naravno, meni i svakom čoveku – nemoguće!

Da li sam na zaludnom i besmislenom putu? Da li su moje (ili mnogo umnijih ljudi) namere i moj trud u nastojanju da pronađem istiniti put do istine, po svojoj suštini, po svom postanku – nemoguća! Da li je moguće saznanje uopšte!

Jeste.

U jedinstvenom trenutku ljudske povesti, Bog nam je to rekao i omogućio:

DVE NAJVEĆE ZAPOVESTI:

  1. LJUBI GOSPODA BOGA SVIM SRCEM SVOJIM I SVOM DUŠOM SVOJOM, SVIM UMOM SVOJIM I SVOM SNAGOM SVOJOM.
  2. LJUBI BLIŽNJEGA SVOJEGA KAO SAMOGA SEBE.

Ako odavde počne ljudska misao, može, posle mnogo truda, doći do istine.

Dug je to put.

Beskonačan.

Pođite, ljudi.

Beskonačno nam je vreme dato.

(Ja sam sam ništica i među ljudima prostim, trun i u svetu ljudskom. Prljave misli i prepun greha. Šta bih u Svetu Božjem. Ništa ja ne mogu ni da kažem ni otkrijem…

Tako sam sitan, a Bog me vidi i tada i zato sam ponosan što postojim.

Nišči, nišči… da sam nišči i da se u ljubavi krštenjem okupam… Ništa mi ne bi trebala sva ova slova da doprinosim ih ljudskoj zemaljskoj nesreći. Voleti Boga i voleti bar jedno biće ljudsko i doprineo bih dobra svetu i svim ljudima.

A ja, sam sam i izgubljen u svetu… Moram bar ovako da se ubeležim u svet…

Moram bar da pišem mrlje ove po praznini KAD NE UMEM DA PEVAM.)

Eto, znam najveću svetsku mudrost i šta me preči da raspravljam o svim mudrostima proisteklim.

Znam najveću mudrost u svom razumu.

NE ZNAM JE U SRCU!

A, u srcu je mudrost ljudskog bića.

Kažu: istorija je zapisana da je kralj A sakupio svoje ljude i ratovao sa kraljem B i onda je bilo… itd…

A, šta ako je kovač kovao kraljevu sablju i ljuti znoj je kanuo u žili gvožđa i so je oslabila gvožđe i gvožđe je puklo i sablja polomljena je bitku odlučija. A, šta ako je neverna žena drhtavicu posejala u ruku kraljevu i ona klonu i bitka se odluči.

Ko može da svevidi ko je u ratu i bitki presudan bio. Onaj o kome istorija govori ili oni neprimetni ljudi. Niko to ne može. Takva je istorija obično postposledično nagađanje i vračanje mozgova priprostih. Nema u takvoj istoriji ni ljudi ni pameti ljudske.

Kažu: nauka i napredak su učinile ljudski život lakšim i boljim.

A, šta je, među potrebama ljudskim, osnovno i svima jednako.

Da 1. Dišemo 2. Vodu pijemo 3. Jedemo… itd, itsl..

Da li je vazduh danas bolji nego nekada? Da li je voda danas bolja? Da li je hrana danas bolja?

„Napredak i nauka“ su ih učinili otrovnima!

(O, da! Lenjost je napredovala, jer su nam stvari dostupnije. Ali, od lenjosti i otrova se razboljevamo i život nam je teži i gori. Hoćemo li odustati od nauke? Nećemo, ali nauku traba vratiti životu, ne da smrti služi.)

Zaštitili smo se od divljih zveri, ali se zato ljudi bližnjih bojimo.

(Divlje zveri nikad ni nisu iole ozbiljnije ugrozile ljudske nastanbe.)

Pretpostavke na kojima se zasniva učenje istorije su očigledno netačne i lažne.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prolog

Издвојено

(Ljubav, kao reč i pojam koji ovde upotrebljavam, se ne odnosi, kako se to uobičajeno podrazumeva u savremenom svetu, na ljubav muškarca i žene, „eros“, nego na sveopštu, svesvetsku Ljubav – Agape. S druge strane, od drevnih vremena do danas, u ljudsku psihu i umetnost je utisnuta ambivalentna dvojnost „eros-tanatos“ (ljubav-smrt) i ona je na neki način neizbežna.)

Savršena književna forma o čovekovom životu je forma zapisa na nadgrobnom spomeniku: 1)godina rođenja; 2)godina smrti; 3)po(t)pis ožalošćenih. U ovom konceptu nema ničeg suvišnog. Postoji čudo rođenja i postoji tajna smrti. Jedino ovozemaljsko životno je po(t)pis ožalošćenih. To je ono što je čovek stekao-stvorio između stavki 1) i 2), to je njegova budućnost na ovom svetu.

Ja sam rođen 1967. u Pirotu. Uglavnom sam živeo kao sav normalan svet.

Poeziju sam čitao ili zato što sam morao ili zato što mi je život činila snošljivijim. Poeziju sam počeo da ŽIVIM nenamerno, nesvesno… U trenucima kada su mi životne prilike bile nesnošljive i kada mi je razumna svest bila uspavana, životodavni Duh mi je donosio emocije. Pošto sam već bio navikao da pišem i nisam znao šta bih drugo s tim darovima, zapisivao sam ih. Nekad je to bilo lako kao u nekom zanosu, euforiji. Drugi put je bilo teško, frustrijrajuće… ne moći da nađeš reči koje mogu da pretvore emocije u reči… Tek kasnije sam shvatio da sam pisao pesme.

Pesnik je samo oruđe Duha. Neki su pesnici dobro oruđe, neki nisu, Ja sam, nažalost, od ovih poslednjih. Tek ponešto sam, nadam se, uspeo od svog obilja da prenesem na papir, da složim u neku knjigicu.

Jednom prilikom sam svom starom školskom drugu rekao da ću da napišem knjigu i da ćemo da da napravimo književno veče i da se napijemo i najedemo… „Dobro, rekao je. A što moraš da pišeš knjigu!“

Mislim da to krucijalno pitanje odnosa paksisa i poetisa: „…što mora da se piše knjiga…“ „piše“ ako već ne znamo da pevamo… a pevanje je, ustvari, pravi ambijent za poeziju.

Zašto čovek MORA da peva-piše poeziju!?

Siguran sam da isto pitanje može da se formuliše i kao:

Zašto čovek MORA da voli!?

U nizu ljudskih emocija, kao i u nizu ljudskih delatnosti, ljubav i poezija zauzimaju sasvim posebno mesto.

Svaki čovek mora da je voleo, voli ili će voleti… bilo šta, bilo koga, bilo kad… onda je i pevao… a pevanje nije uvek od radosti… To je ta suštastvena poezija!

Ali… „Od ljubavi se ne živi!“ -to će vam reći svaki razuman čovek. I, sasvim se slažem… Iako je svako voleo, voli ili će voleti (i tako bio pesnik) – to je bilo sporadično, povremeno ili privremeno. Svo ostalo vreme smo morali da jedemo i pijemo, već da ne spominjem da neprestano moramo da dišemo. Zaista, pokušavam da nađem argumente kojima bih dokazao da je ljubav-poezija u istoj meri neophodna i neizbežna, ali, iskreno, ne uspevam. Isto tako, iskreno, svakom mora biti jasno da bi svet bez ljubavi-poezije propao za par stotina godina. No, par stotina godina bismo jeli i pili i na kraju prestali da budemo ljudska bića, što je, valjda, bolje nego da u par sedmica ili dana skapamo bez hrane i pića i ostanemo ljudska bića. Hoću da kažem da u svakodnevnom životu poezija ima malo šanse u poređenju sa materijalnim svetom. I, ne samo to… Sećam se jednog uzgrednog dijaloga: „Taj nije baš u redu – mnogo čita knjige!“ „More, ne samo što čita. On, bre, i piše pesme!“ „E, znači, skroz skrenuo…“

Dakle, osim uzaludnosti, svakodnevni život poeziji pripisuje i određenu nenormalnost.

Zaista, odvajkada je poznato „pesničko ludilo“. Ali, ono je bilo duboko poštovano kao „zanos“ i na isti način kao i kod religijskih proroka. Poštovani su kao ljudi koji se u određenom trenutku odvajaju od sveta ljudi i primiču božanskom i prenose nebeske poruke. „Zato je pesnik od svih drugih ljudi smatran najbližim božanstvu… pesnik je nešto lako, krilato i sveto – tumač božanstva.“ – kako kaže Dučić.

Kasnije su pesnici shvatani kao „zaneseni“ i neprilagođeni „normalnom“ svetu.

„Za mene je slučaj pesnika ovom društvu, koje mu ne dozvoljava da živi, slučaj čoveka koji ide u osamu da izvaja sopstvenu grobnicu.“ (Malarme)

Dakle, pesnik je čovek razapet između neba i zemlje, na sredini u kojoj zjapi užasna i prazna – USAMLJENOST, „horror vaccui“ od koga se i sama Priroda užasava.

„Mi znamo da kad pevamo, mi i na nebu ostajemo verni zemlji, a ostajući verni zemlji, mi volimo nebo: gde je, ako ne na nebu, naša stara zemlja? Sada znamo da su duša i telo jedno, kao što znamo da su zemlja i nebo jedno; ali sada znamo da je zemlja naše duše i nebo našeg tela – samo stvaralaštvo…“ -govori Andrej Beli.

„Ko voli – tih je! Samo prazna posuda zveči!“- kaže Šekspir.

„Ako jezike čovečje i anđelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.“ (Apostol Pavle, 1. Kor.; 13,1)

„Zašto samom sebi pevam, ZVONO KOJE PRAZNO ZVEČI, jer o drugom nemam kako, nemam čime, bez ljubavi nema rime.“

Praznina je smrt i smrt je praznina.

Jedino Ljubavlju ako se praznina usamljenosti ispuni postaje posuda koja daje pun i ispravan zvuk – zvuk pesme.

Rastače se telo moje ali ne od boli

nema više čime da me steže zemlja

iznad najvišega visa nestade i noći

(čekaju me)   svetlo i toplota rođenoga doma.

Iznad sveta pogledah na zemlju

ozari se srce u ljubavi čistoj

oslobođen svega sve zavoleh silno

što mi muka beše sve je tako milo.

Na ovom mestu moram da objasnim jedinu posvetu i jedino ime koje se pominje u „Pevanjima“. Lina je moje mitsko biće: „Ljubav joj je ime, plašt je okružuje sivi. Pred ljude je došla prvom okupana rosom i pre druge što nam dođe sa samrtnom kosom.“ (Ova druga je uobičajena predstava smrti koja telo pretvara u prah) Lina dušu odvaja od tela i prenosi je u svet večnosti.

Raspet između neba i zemlje, samo pravi Pesnik iz praha dolazi do Svetlosti. Ja tome samo težim.

Pomenusmo da bez hrane i pića nema života a da bi bez poezije i moglo da se živi na ovom svetu mada kažu da je „hrana za dušu“.

Pesnici žive u svet(l)u večnosti gde bez poezije ne može da se živi. Zato mora da se peva-piše…